Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.
Dojenje - prvi dani
U ovom članku:
Kada ću prvi put podojiti bebu?
Da li će beba odmah hteti da sisa?
Kako da znam da li je beba dobro uhvatila dojku?
Koliko često beba treba da sisa?
Koliko dugo treba da traje podoj?
Kako da znam da je beba gladna?
Kada ću prvi put podojiti bebu?
Ukoliko ste se porodili prirodnim putem bez komplikacija, probajte da podojite bebu dok ste još na porođajnom stolu.
Za uspešan početak dojenja idelano je staviti bebu na grudi odmah po rođenju i ostvariti tzv. kontakt kože na kožu.
Iako beba možda neće odmah početi da sisa, držanje bebe na grudima je najbolji način da podstaknete lučenje mleka i uspešno započnete dojenje.
Dojenje je potpuno prirodno i instinktivno, a vezu između majke i deteta je uredila priroda.
Zajedničko delovanje ljubavi i instinkta - Reflexi koji pomažu dojenje
Novorođena beba na majčinim grudima će instinktivno tražiti dojku (tzv. rooting reflex).
Kada majka drži bebu u naručju, kod nje prirodno dolazi do nastupanja "let-down" refleksa, odnosno refleksa otpuštanja mleka. Beba će, kada uspe da uhvati dojku, instinktivno jezikom potiskivati bradavicu ka nepcima i istiskivati mleko (reflex sisanja).
Ovi, takozvani primitivni refleksi su se razvijali još u prentalnom periodu, a beba je imala prilike da ih vežba sisanjem palca dok je bila stomaku.
Pa iako instinktivno, često je potrebno vremena (i strpljenja!) da se biste se sa dojenjem izveštili i vi i beba.
Da li će beba odmah želeti da sisa?
Bebe nisu gladne odmah po rođenju. One imaju zalihe hranljivih sastojaka i glad osećaju tek nakon nekoliko dana. Otprilike je toliko vremena potrebno i da kod majke počne da nadolazi mleko.
Ipak, novorođena beba će u prvom satu po rođenju biti budna i dobro je iskorisititi ovo vreme za pokušaj podoja. Nakon ovog prvog sata beba će naredna 24 sata većinu vremena spavati, pa će kada je pospana možda biti teže da uhvati dojku.
Bez obzira da li će beba odmah biti spremna da sisa ili će želeti da odmara, trudite se da uspostavljate kontakt kože-na-kožu što češće u prvim danima, ovo će stimulisati vaše dojke da počnu da luče mleko (refleks otpuštanja mleka).
Sa druge strane beba koja oseća toplinu i miris majčinog tela biće spremnija da počne da sisa.
Potražite pomoć babice ili pedijatrijske sestre oko stavljanja bebe na dojku prvi put, a zatim ako je potrebno i svaki naredni put – sve dok se ne izveštite.
Preduslov za uspešno dojenje je da beba pravilno uhvati dojku, što može biti prilično zahtevan poduhvat u početku. Važno je da budete strpljivi i da nastavite da pokušavate, uz pomoć stručnog lica u porodilištu. Vremenom ćete se i vi i beba uhodati i dojenje će postati rutina i vreme uživanja za oboje.
nastavak ispod
reklama
Kada nadolazi mleko?
Mnoge majke brinu da li će biti u mogućnosti da podoje bebu odmah po rođenju i da li će se mleko pojaviti odmah kada beba dođe na svet. Razloga za brigu nema. U prvih nekoliko dana i nedelja po rođenju beba se još prilagođava spoljnoj sredini, a sistem za varenje, razmenu materija i izlučivanje tečnosti nije još u potpunosti razvijen.
Vi i beba se u prvim danima oporavljlate od porođaja. Ali priroda je na sve misila. Vaša beba ima rezerve hranjivih materija u masnom tkivu koje se nagomilavalo u poslednjim nedeljama trudnoće, a koje joj obezbeđuju sasvim dovoljnu energiju za preživljavanje i prilagođavanje u prvim danima.
Obično je potrebno nekoliko dana po porođaju da pravo mleko počne da nadolazi. Međutim, i pre nego što mleko dođe, vaše dojke će lučiti bogatu, kremastu tečnost – kolostrum, koja će vašem detetu biti sasvim dovoljna za ishranu u prvim danima.
Kolostrum
Kolostrum je dragocena tečnost, žućkaste boje i kremaste teksture koja sadrži antitela (imunoglobuline) koji štite vaše novorođenče od bakterija i virusa i jačaju bebin imuni sistem. Ovo “prvo” mleko bogato je vitaminima i proteinima, a povrh svega sadrži neophodne masnoće koja će omogućiti bebi da dobija na težini i da se oseća sito na kraju podoja.
Može vam izgledati da je oskudno, ali verujte da ga ima sasvim dovoljno da podmiri nutritivne potrebe vaše bebe. Kolostrum između ostalog pomaže sistemu za varenje vaše bebe da se prirpemi za varenje mleka, a ima i laksativni efekat kako bi beba lakše izbacila prvu stolicu - mekonijum.
Pročitaj još:
Par dana nakon porođaja, činiće vam se da su vam grudi otežale ili da su čvršće, a možete osećati senzacije kao što su blago strujanje ili peckanje. Ovo su znaci da počinje da nadolazi “pravo” mleko.
Ponekad je potrebno i više od par dana da mleko krene da nadolazi. Ovo je sasvim normalno i uglavnom nije razlog za brigu, ali o svemu što vas brine porazgovarajte sa pedijatrom. Češći podoji pomažu u stimulisanju stvaranja mleka.
Let-down refleks (refleks otpuštanja mleka)
Tokom prvih dana i nedelja dojenja možete osetiti određene senzacije u dojkama – strujanje ili blago bockanje čim beba počne da sisa. Ovo se zove „let-down“ refleks i za majke je siguran dokaz da imaju mleka.
Kada beba počne da sisa u bradavicama se aktiviraju nervi koji šalju poruku mozgu da počne da oslobađa mleko. Mozak zatim otpušta hormon oksitocin koji čini da se mišići u dojkama grče i istiskuju mleko.
Oksitocin koji se otpušta prilikom dojenja takođe izaziva grčenje mišića materice, što pomaže ubrzavanje vraćanja materice na veličinu pre trudnoće.
Let down refleks može da nastupi kao po satnici baš u vreme kada beba treba da se nahrani, ili neposredno pre nego što započnete dojenje. Ili ga možete osetiti kada je beba pravilno uzela dojku i povukla nekoliko puta. Možete čak osetiti nekoliko ovakvih “izliva” mleka u toku jednog podoja. Štaviše, neke mame osećaju kako im mleko nadolazi čim pomisle na svoju bebu ili kada priđu da je uzmu.
Ukoliko ne osetite ove senzacije i to je sasvim u redu. Uverićete se da vam mleko ističe po tome kako beba sisa, i videćete tragove mleka u njenim ustima.
Postupak dojenja - pravilan hvat dojke
- Zauzmite jedan od položaja dojenja koji vam najviše odgovara.
- Privijte bebu na grudi. Važno je da beba zauzme pravi položaj u odnosu na dojku, babica ili savetnica za dojenje bi trebalo da vam ovo pokaže u porodilištu. Sa pravim položajem bebi će se dodatno podstaći “rooting” reflex (reflex hvatanja ustima) koji će joj pomoći da uhvati bradavicu i počne da sisa.
- Uhvatite dojku sa jednom rukom tako što ćete palac postaviti sa gornje, a ostale prste sa donje strane dojke. Vodite računa da su vam prsti dovoljno daleko od bradavice kako bi bebina usta mogla da uhvate veći deo areole (tamnog pojasa oko bradavice).
- Nežno priljubite bradavicu na sredinu donje usne bebe i blago pritisnite na dole ka bebinoj bradi kako bi podstakli bebu da širom otvori usta.
- Kada beba jako zine, brzo ali nežno prinesite glavu bebe ka dojci (ne dojku ka bebi). Beba bi trebalo da obuhvati ustima što veći deo areole.
- U pravilnom hvatanju dojke, bebin nos gotovo da dodiruje vašu dojku (pazite da nos ne bude pritisnut), brada dodiruje dojku, usne su blago izvrnute ka spolja i vidite da beba guta. Takođe bi trebalo da vidite pokrete sisanja duž donje vilice bebe, i iza bebinih ušiju. Kod uspešnog hvatanja dojke beba će se umiriti, a sisaće duboko i opušteno.
Kako da znam da li je beba dobro uhvatila dojku?
Beba nije dobro uhvatila dojku ako uhvati samo bradavicu, bez areole. Ne samo da beba na ovaj način ne vuče mleko, već će i za vas ovo biti prilično bolno. Iako je normalno da u prvim danima osećate određenu osetljivost bradavica, one ne bi smele da budu ranjene ili bolne. Saznajte više o tome kako da sprečite pojavu ragada (oštećenja bradavice).
Kada započinjete dojenje, moguće je da osetite blag bol u dojkama jer nadolazi mleko, ali ovo bi trebalo da prođe u prvim sekundama ili minuti. Ako nastavi da vas boli tokom podoja, znači da nije uspostavljeno pravilno dojenje.
Ukoliko se to desi, prekinite dojenje tako što ćete nežno gurnuti prst u ugao bebinih usta kako bi beba pustila dojku i probajte ponovo sve dok beba ne uhvati i bradavicu i areolu. Kada pokušavate, važno je da bebinu glavu prinesete dojki, a ne dojku ka bebi.
Držite bebinu glavicu tako da možete da je blago zabacite unazad kako bi beba što više otvorila usta. Sačekajte momenat kada jako zine i tada bebinu glavu nežno ali odlučno prinesite dojci.
Imajte na umu da beba treba donjom vilicom da uhvati veliki deo bradavice. Kod “hvatanja” dojke, dojka najpre treba da legne na donju vilicu bebe. Ovim postupkom bradavica uranja duboko u bebina usta (što štiti bradavicu od oštećenja).
Počeci dojenja ponekad zahtevaju dosta pokušaja. Budite strpljivi i trudite se da ne brinete. Kako se vi i beba budete uvežbali, za oboje će dojenje pričinjavati veliko zadovoljstvo.
Znaćete da je beba dobro uhvatila dojku ako vas ne boli. Osetićete kako je beba spokojna, videćete po njenoj donjoj vilici da lepo sisa i primetićete da guta. Nakon uspešnog podoja bradavice treba da budu zaobljene i izdužene (a ne ravne, spljoštene ili smežurane).
Koliko često beba treba da sisa?
U prvim nedeljama po rođenju opšti savet je da se beba doji minimum od 8 do 12 puta u 24 sata (bar 4-5 podoja tokom dana i 3-4 tokom noći). Ovo neka vam bude gruba smernica, idealno je da bebu stavljate na grudi svaki put kad vam se čini da je gladna (plezi jezik, cokće ustima, gura rukice u usta,...). Čestim podojima stimulisaćete proizvodnju mleka, a beba će biti smirenija i spremnija da uvežbava novu veštinu.
Dakle, u prvim danima i nedeljama je poželjno da bebu dojite na zahtev jer u suprotnom nećete biti sasvim sigurni koliko je beba sita nakon jednog podoja. Ukoliko vam je važno da ipak uspostavite neku rutinu, držite se smernice da podojite bebu najmanje na svaka tri sata (računajući od početka prethodnog podoja).
Pa iako vam se čini da je dojenje na zahtev previše naporno i da to znači da bi trebalo samo da dojite i ne radite ništa drugo, znajte da je ovo samo privremeno. Kako bude ojačavala i dobijala na težini, beba će vrlo brzo sama doći do svoje rutine i satnice, kada ćete moći da računate na duže "slobodno" vreme.
Ako se osećate preumorno, oslonite se na pomoć oko donošenja bebe u krevet tokom noći, kako ne biste morali da ustajete. Dobar savet je i kupovina marame za nošenje bebe, kako biste mogli da obavljate druge radnje dok beba sisa.
Koliko dugo treba da traje podoj?
Nema jednostavnog odgovora, ovde treba da osluškujete svoj instinkt i posmatrate svoju bebu, njeno ponašanje i gestove. Uopšteno kod novorođenčadi jedan podoj traje od 20 do 45 minuta. Ali pošto je beba u ovom periodu najčešće pospana, važno je da se fokusirate na vreme kada ona zaista sisa. Kada je beba neko vreme lepo sisala na jednoj dojci (videćete da pravi duge, lagane gutljaje) i počne da deluje pospano, podignite je da podrigne i premestite je na drugu dojku.
Nastavite da dojite bebu dok ne prestane da sisa i na drugoj dojci. Bebe uglavnom u jednom podoju promene obe dojke, mada će ponekad beba biti zadovoljna i samo sa jednom. Svaki naredni podoj počnite na drugoj dojci.
Novorođene bebe često imaju potrebu da sisaju više puta u kraćim vremenskim razmacima (npr. više puta u toku sat vremena), a onda da naprave dužu pauzu do narednog podoja. Kako upoznajete svoju bebu počećete da prepoznajete znake da je sita i da je gladna.
Pročitaj još:
Kako da znam da je beba gladna?
Kada da zatražim pomoć?
U porodlištu, a i kasnije kada ste kod kuće sa bebom, potražite pomoć babice, savetnica za dojenje ili pedijatrisjke sestre ukoliko:
- vas stalno boli dok dojite
- beba stalno zaspi tokom podoja
- beba sisa ali deluje nezadovoljno kada se podoj završi
- beba ne dobija dovolljno na težini ili ne stvara očekivani broj vlažnih i zaprljanih pelena (u početku 6 vlažnih i 4 zaprljane pelene dnevno)
Novorođena beba često zaspi tokom podoja. Ukoliko se ovo dešava, probajte da je probudite golicanjem stopala, češkanjem leđa ili skidanjem odeće. Nekada je bebu dovoljno razbuditi ako je podignete da podrigne ili joj promenite pelenu.
U porodilištu očekujte i tražite pomoć pedijatrijske sestre oko prvih podoja, sve dok ne budete uspostavili rutinu. Kada dođete kući, očekujte pomoć patronažne sestre. Sa njom porazgovarajte o svim nedoumicama oko dojenja i bebinog napredovanja.
foto: Freepik
