U OVOM ČLANKU:

MMR vakcina i autizam

Poreklo mita o vakcini i autizmu

Nedostaci studije o povezanosti MMRa i autizma

Živa u vakcinama kao uzrok autizma?

Najnovija istraživanja o MMR vakcini i autizmu

MMR vakcina i autizam

Iako brojne medicinske studije koje su rađene od devedesetih godina prošlog veka pa sve do danas nisu uspele da dokažu uzročno posledičnu povezanost MMR vakcine i autizma mnogi roditelji širom planete i dalje veruju u ovaj mit.

nastavak ispod

reklama

Poreklo mita o vakcini i autizmu

Krajem devedesetih godina (prema nekim izvorima to je 1997. a prema drugim 1998. godina) gastroenterolog Endrju Vejkfild (Andrew Wakefield) je objavio članak u kome tvrdi da MMR (vakcina protiv morbila, mumpsa i rubeole) uzrokuje oštećenje i upalne procese digestivnog trakta koji putem krvi dospevaju do mozga, što dalje uzrokuje pojavu autizma. Njegovo istraživanje je sprovedeno na samo 12 subjekata, dece sa poteškoćama u razvoju od kojih je 8 imalo autizam.

Iako je Vejkfild tvrdio da upalu creva (digestivnog sistema) uzrokuje virus morbila iz vakcine (koji u kasnijem toku izaziva autizam), znaci upale su tokom studije praćeni tek pošto je kod dece već dijagnostikovan autizam. To znači da su simptomi autizma mogli da prethode upalnim procesima digestivnog trakta.

Ali, kako se simptomi autizma obično uočavaju kod dece otprilike nekoliko meseci posle MMR vakcine, odnosno oko 18. meseca, nije bilo teško da roditelji širom sveta počnu da veruju u tu tvrdnju.

Pročitaj još:

• Rani znaci autizma 

Nedostaci studije o povezanosti MMRa i autizma

Da bi Vejkfildova hipoteza bila merodavna, studija je morala da se sprovede kako na deci koja imaju autizam, tako i na onoj koja ga nemaju, kako bi bila uspostavljena veza između vakcine i razvijenih stanja. Ova studija je sprovedena samo na deci sa razvojnim poteškoćama, bez uporedne grupe, što dodatno doprinosi postavljanju pitanja naučnog integrieta same studije.

Pošto je Vejkfildova tvrdnja bila objavljena, brojne studije su počele da se bave ovim pitanjem. Mnogi roditelji su odustali od vakcinacije dece. Ali, broj novih dijagnoza autizma se nije smanjivao, nego je bio iz godine u godinu sve veći. Jedna od pretpostavki predlaže da je broj dece sa autizmom sve veći zato što je kriterijum za dijagnostikovanje postao precizniji, a profesionalci obučeniji da što ranije postave dijagnozu.

Vremenom je toj teoriji oduzet kredibilitet, a kasnije je Vejkfildu i zabranjeno da se bavi medicinom.

Živa u vakcinama kao uzrok autizma?

Ubrzo se pojavila još jedna sumnja - ako za pojavu autizma nije kriv virus morbila iz vakcine, mora da postoji neka druga komponenta koja je odgovorna.

Antiseptik pod nazivom timerosal (thimerosal) koji se koristi za sprečavanje kontaminacije pakovanja vakcine je sada postao glavni osumnjičeni. Naime, timerosal sadrži živu koja je odmah povezana sa negativnim uticajem na centalni nervni sistem (CNS).

Iako su studije koje su usledile pokazale da ne postoji veza između male i kontrolisane količine žive i pojave autizma, timerosal je između 1999. i 2001. godine kao komponenta uklonjen iz dečijih vakcina.

Najnovija istraživanja o MMR vakcini i autizmu

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, pregledano je jedanaest nezavisnih studija i sve njihove detaljne pojedinosti su uzete u obzir. Nijedna od postojećih studija nije uspela da dovede u vezu rizik od pojave autizma ili autističnih poremećaja sa MMR vakcinom.(1)

Jedna od najvećih studija(2) sprovedena je u Danskoj na uzorku od preko 650.000 dece. Ona obuhvata decu koja su rođena između 1999. i 2010. Autori ove studije, koja je objavljena u časopisu Anali interne medicine (Annals of Internal Medicine) su pratili zdravstveno stanje dece do kraja avgusta 2013. godine.

Oko 95% dece obuhvaćene studijom je primilo vakcinu, a autizam se razvio kod 6.517.

Svi faktori rizika, kao što su prevremeno rođenje, starost roditelja, autizam u porodici, mala težina na rođenju, su uzeti u obzir.

Zaključak ove dugogodišnje studije je da vakcina nije uticala na povećanje rizika za pojavu autizma.

Izvori: annals.org, findmecure.com, WorldHealthOrganization
Foto: freepik.com