Pročitaj još:

U čemu se ogleda značaj pričanja i čitanja odojčetu?

Izgovaranje reči "mama" i "tata"

Kako bebe usvajaju govor?

Razumevanje jezika tokom prve godine života

Susret deteta sa stranim jezikom

Život bebe u višejezičnom okruženju

Zašto deca hodaju na prstima?

Kada će beba napraviti prve korake?

Žan Pijaže, poznati švajcarski psiholog koji se bavio proučavanjem kognitivnog razvoja kod male dece, je smatrao da se govor kao sposobnost i odlika usvaja tokom druge godine. Svakako da do druge godine postoje različiti oblici neverbalne ili slabo definisane verbalne komunikacije koji se mogu smatrati bitnim stepenikom ka samom vrhuncu razvoja govora. 

Novorođene bebe komuniciraju putem plača, koji umnogome podseća na životinjski oblik komunikacije, budući da se sličnim zvukovima i životinje međusobno sporazumevaju, najčešće u vezi sa svojim osnovnim potrebama. Tako i beba može plakati i time signalizirati da je gladna ili da oseća neku nelagodnost. Ovakvi primitivni oblici komunikacije su od velikog značaja za dalji napredak govora i njegovo usvajanje.

Naime, ukoliko se stvari sagledaju iz perspektive važnosti neverbalne komunikacije sada kada smo svi mi govor već usvojili, shvatamo koliko je ona bitna i za samu bebu. Signali govora tela poput pogleda, držanja, mimike, pokreta, jesu ključni u proceni našeg sagovornika. Važnost sadržaja rečenica koje izgovaramo nikada ne može biti jednak načinu izgovaranja istih.

Neke rečenice izgovorene na dva potpuno različita načina nikada ne mogu imati isto značenje, jer elementi koji su ispratili tu rečenicu ostavljaju potpuno različite utiske. Tako npr. reč "nemirko" može da ima negativno značenje, ali i značenje hipokoristika. Kako će se pojedine reči ili rečenice shvatiti zavisi od toga na koji način će one biti izgovorene.

U odnosu između roditelja i beba najranija komunikacija je zasnovana na govoru tela iz koga se kasnije razvija govor. 

Ono sa čime se većina roditelja susreće je specijalni neverbalni jezik kojim beba komunicira. Verovatno vam je dobro poznato o čemu se radi. Naime, bebe u nemogućnosti da rečima iskažu određene potrebe ili pojmove, one jednostavno razvijaju svoj sistem gestova uz pratnju zvukova i u tome nema ničega lošeg. Štaviše, mnogi stručnjaci smatraju da se upravo u tome ogleda stepen dečije kreativnosti i želje za komunikacijom. Bebe ne prihvataju činjenicu da su ograničene fondom reči jezika kakav mi poznajemo, već odlučuju da po svaku cenu imenuju određene pojmove ili da uz pomoć specijalnih gestova ili zvukova kažu nešto što žele. 

Budući da su kreativnost i jaka komunikativna želja kvaliteti koje treba negovati od malih nogu, onda se možete potruditi da makar dešifrujete ono što beba želi da vam saopšti i da joj na taj način odate priznanje za trud i upornost. Ono što možemo uraditi je da učinimo apsolutno sve da u potpunosti razumemo potrebe deteta, koje može iskazati gukanjem, pogledom, osmehom, pokretima tela, mimikom, plakanjem. Takođe, bitno je odgovarati na te neverbalne gestove deteta sopstvenim gestovima - ukoliko dete rukom posegne za nekim predmetom, mi na tu radnju odgovaramo time što ćemo taj predmet dati detetu - to je vrsta neverbalnog razgovora. Budući da u perioduu do 8 meseci dete jako slabo razume sadržaj i značenje našeg govora potrebno je pratiti promene u zvukovima ili pokretima kod deteta, jer će dete vremenom prepoznavati kod sebe sve više različitih potreba ili osećanja koja će želeti da nekako definiše.

Preduslov za dobru verbalnu komunikaciju je najpre do savršenstva dovedena neverbalna komunikacija. Razvoj govora je usko povezan sa građenjem međuljudskih odnosa i nastao je u najranijoj interakciji ljudi među sobom. isto je i sa bebom i roditeljima. Do govora će doći, ali je najpre potrebno izgraditi odnos neverbalnim razumevanjem.

Kasnije bebe krenu da se služe najpre samoglasnicima, tako što otkrivaju jedan po jedan i na svakom se zadržavaju neko vreme. To tzv. gukanje je ono što uvek obraduje roditelje, a ni beba ne uživa u njemu ništa manje. Bebe vole da slušaju svoj glas i da istražuju mogućnosti svojih organa govora. Roditelji će u početku biti zbunjeni ovim nasumičnim izborom samoglasnika, ali kasnije će shvatiti da svaki od njih ima neko značenje, tj. da se beba njima služi kako bi se nekome ili nečemu obraćala, dakle započinje komunikaciju. 

Nakon savladavanja samoglasnika, beba počinje da koristi suglasnike, dva ili tri u početku dok ne savlada njihov izgovor, a potom prelazi na druge. Najčešće su to kombinacije samoglasnika A i suglasnika poput - ba, ga, da. Potom sledi faza sa dva samoglasnika - aba, aga, ada. Nakon ovoga sledi povezivanje više suglasnika - da da da. 

Ono što je bitno istaći jeste da ne postoji neka vremenski definisana konstanta, svaka beba ima svoj lični kalendar funkcionisanja i nemojte se brinuti ukoliko beba kasni sa nekom fazom u razvoju govora. To ni u kom slučaju ne mora značiti da postoji neki  zdravstveni problem. Jednostavno, beba ulazi u svaku od ovih faza kada se oseća spremnom za to.

Pročitaj još:

U čemu se ogleda značaj pričanja i čitanja odojčetu?

Izgovaranje reči "mama" i "tata"

Kako bebe usvajaju govor?

Razumevanje jezika tokom prve godine života

Susret deteta sa stranim jezikom

Život bebe u višejezičnom okruženju

Zašto deca hodaju na prstima?

Kada će beba napraviti prve korake?