U OVOM ČLANKU:

Jezik i mišljenje

Početak razumevanja reči

Uloga roditelja

Pročitaj još:

Počeci komunikacije između bebe i roditelja

U čemu se ogleda značaj pričanja i čitanja odojčetu?

Izgovaranje reči "mama" i "tata"

Kako bebe usvajaju govor?

Susret deteta sa stranim jezikom

Život bebe u višejezičnom okruženju

Zašto deca hodaju na prstima?

Kada će beba napraviti prve korake?

Jezik i mišljenje

Ono što je oduvek privlačilo pažnju i izazivalo polemiku među istraživačima kognitivnog razvoja jeste povezanost jezika i mišljenja, tj. njihova međusobna uslovljenost. Šta je starije i šta čemu prethodi? Žan Pijaže, čuveni razvojni psiholog i proučavalac kognitivnog razvoja je došao do zaključka da se konkretno kod dece sposobnost mišljenja javlja mnogo pre prve izgovorene reči. 

Ono što je on želeo da dokaže, i u čemu je uspeo, jeste da se dete psihički razvije mnogo pre nego što nauči da razume jezik, a potom i da se njime služi. Jer psihički razvoj deteta veoma utiče na razvoj govora. Postoji određen sled aktivnosti koji je karakterističan za razumevanje samog jezika, a kasnije i njegovu upotrebu. Dakle, taj sled bi izgledao ovako PSIHIČKI RAZVOJ - RAZUMEVANJE JEZIKA - IZRAŽAVANJE.

Ovo možemo zaključiti i iz sledećeg primera. Uzmimo npr. spavanje kao aktivnost koja je sastavni deo svakoga dana. Dete će najpre naučiti šta zapravo označava glagol "spavati", tj. povezaće ovaj glagol sa određenom aktivnošću i svaki put kada majka izgovori ovaj glagol u nekom obliku, dete će razumeti šta sledi. Međutim, da bi dete počelo samostalno da koristi oblike ovog glagola, biće potrebno još neko vreme. Stoga vidimo da je uslov za korišćenje reči kao jezičkih jedinica zapravo samo razumevanje tih reči.

S druge strane, razumevanje reči i njihovo korišćenje su u disbalansu. Naime, sposobnost razumevanja je daleko veća od sposobnosti izražavanja i ovo je biološki urođena karakteristika govora svakog pojedinca. I odrasli ljudi razumeju mnogo više stvari, nego što ih mogu verbalno iskazati. Prosto, naš mozak je konstruisan tako da razumemo mnogo više, no što možemo reći. Bogaćenje vokabulara, čitanje, vođenje konverzacije sa različitim ljudima je ono što i odraslima pomaže u boljem verbalnom izražavanju.

Dakle, saznali smo da se kod dece prvo razvije sposobnost mišljenja, a potom sposobnost govora. Međutim, ono što se razvija nakon govora i što je njegovim razvojem uslovljeno jeste razvoj mišljenja višeg reda. U pitanju je tzv. divergentno mišljenje, koje je za razliku od konvergentnog (tj. mišljenja nižeg reda) apstraktno i kompleksno. Tipični primeri divergentnog mišljenja jesu sposobnosti ovladavanja logikom i matematikom.

Početak razumevanja reči

Početak razumevanja pojedinih reči karakterističan je za period oko šestog meseca bebinog života. Ono što beba najpre nauči jeste da razume značenje određenih reči koje se vezuju za osobe iz njenog najbližeg okruženja. Tako će reči poput "mama", "tata", "seka", "baka" uvek asocirati bebu na osobe koje te reči označavaju i pri njihovom pomenu beba će instinktivno uvek tražiti ove osobe oko sebe. Dakle, dolazi do situacionog razumevanja određenih reči. Beba uči reči kroz situacije kroz koje u tom trenutku prolazi i za njih vezuje te reči, stoga je veoma bitno da se tokom različitih aktivnosti bebi stalno priča i objašnjava. Možda će vam zaista izgledati suludo da detetu objašnjavate proces obuvanja, ali time ćete dete upoznati sa gomilom novih reči koje će ono povezati sa ovom aktivnošću i na taj način će ih brže razumeti, usvojiti i koristiti.

Kada dete savlada razumevanje jedne određene reči i nakon toga počne da je koristi u svom govoru, ono najčešće proširuje značenje te usvojene reči. 

Npr. ako dete razume koja životinja je označena rečju "krava" i usvojilo je tu reč time što je počelo da je koristi u svom govoru, iako je izgovara "ava", često se dešava da će dete rečju "krava" označiti i sve njoj slične životinje, poput bika, konja itd. S druge strane se može dogoditi sužavanje značenja jedne savladane reči - npr. dete razume šta je "auto" i ovu reč izgovara "uto", može se desiti da pod autom dete smatra samo auto svojih roditelja, ali ne i svako drugo motorno vozilo ove vrste. To se događa zato što dete jednu reč vezuje za jednu specifičnu situaciju.

Međutim, može se desiti da dete za jednu aktivnost veže i gomilu drugih aktivnosti koje njoj prethode ili koje za njom slede. Na kratko ćemo se vratiti na gore naveden primer aktivnosti spavanja. Dete najpre savlada razumevanje ovog procesa, potom nauči značenje glagola "spavati", prepoznaje ga i povezuje sa procesom spavanja svaki put kada neko izgovori neki oblik ovog glagola. Ali, pod spavanjem dete u početku ne podrazumeva samo proces spavanja, već i ono što njemu prethodi - svlačenje, kupanje, menjanje pelene, flašicu mleka pred spavanje, kao i ono što za njim sledi - buđenje, dozivanje mame, milovanje, mamino tepanje itd. Takođe, beba spavanje može da poveže i sa krevetom kao delom nameštaja, sa pokrivačem ili cuclom. Dakle, potrebno je vreme dok beba ne nauči koji je to jedini pojam koji je označen rečju "spavanje".

Uloga roditelja

Dete je pred kraj prve godine u stanju da razume jednostavne zahteve i pitanja - da nešto doda, da odgovori na pitanje gde se nešto nalazi time što će prstom pokazati taj predmet, ali i da razume kada mu objašnjavamo neku aktivnost čak i kada ne poznaje dosta reči iz našeg izlaganja. Zato stručnjaci ističu značaj komunikacije tokom svakodnevnih aktivnosti, objašnjavanje svakog koraka tokom određenog procesa jasnim i razumljivim rečenicama, onda kada dete obraća pažnju i na govor situacije i na samu situaciju.

Nije dovoljno samo jednom reći nešto, već je suština u ponavljanju određenih objašnjenja ili reči kad god je situacija koja je tim rečima označena aktuelna. Svaki put kada obuvamo dete moramo pričati kako su to njegove patike, kako su one udobne i tople i kako mu pomažu da se lepo oseća dok hoda. Bitno je da se o ovome govori ukoliko je detetova pažnja usmerena na proces obuvanja i ukoliko dete nije zaokupljeno nekom drugom aktivnošću u tom trenutku. Dete će zahvaljujući tom govoru situacije i njegovim stalnim ponavljanjem vremenom savladati i govor rečima.

Potrebno je malo truda i dosta strpljenja, ali znajte da vas bebe razumeju mnogo više nego što ste mislili.

Pročitaj još:

Počeci komunikacije između bebe i roditelja

U čemu se ogleda značaj pričanja i čitanja odojčetu?

Izgovaranje reči "mama" i "tata"

Kako bebe usvajaju govor?

Susret deteta sa stranim jezikom

Život bebe u višejezičnom okruženju

Zašto deca hodaju na prstima?

Kada će beba napraviti prve korake?