U OVOM ČLANKU:

Vantelesna oplodnja

Kada se preporučuje vantelesna oplodnja?

VTO metode

Vantelesna oplodnja - rizici

Vantelesna oplodnja (VTO)

Vantelesna oplodnja (VTO), spada u biomedicinski potpomognutu oplodnju (BMPO), a obuhvata medicinske postupke kojima se polne ćelije (jajne ćelije i spermatozoidi) i embrioni tretiraju izvan tela, u laboratoriji, sa ciljem ostvarivanja trudnoće, a u okviru terapije lečenja steriliteta. 

Vantelesna oplodnja obuhvata:

• hormonsku terapiju i
• in vitro oplodnju (standardnu vantelesnu oplodnju - IVF) ili
• ICSI metodu

Kada se preporučuje vantelesna oplodnja?

Ukoliko nakon godinu dana nezaštićenih seksualnih odnosa ne dolazi do trudnoće tada se sumnja na neplodnost, odnosno sterilitet. Kod žena starijih od 35 godina, na neplodnost se sumnja kada do zatrudnjivanja ne dolazi u periodu od 6 meseci nezaštićenih seksualnih odnosa. 

Uzroci neplodnosti mogu biti različiti, neki od njih su oštećeni ili blokirani jajovodi, hormonalni disbalans, endometrioza kod žena, a kao muški faktori neplodnosti tu su nizak broj  ili izostanak spermatozoida kao i slab kvalitet spermatozoida. U 5 do 15% slučajeva uzroci mogu biti nepoznati, odnosno nije moguće utvrditi organski uzrok neplodnosti (idiopatski sterilitet).

Vantelesna oplodnja se preporučuje onda kada su urađene sve analize i uzrok neplodnosti je poznat, ali ga nije moguće jednostavno rešiti, npr. promenom životnih navika, smanjenjem stresa, regulisanjem telesne težine, ili primena određenih lekova ili procedura nisu dali zadovoljavajući rezultat, kao i onda kada je uzrok neplodnosti nepoznat, ili ga nije moguće utrvrditi.

(nastavak ispod)

Pročitaj još:

• Besplatni postupak vantelesne oplodnje (preko Fonda) - postupak i potrebna dokumentacija

VTO Metode

Postoji nekoliko metoda vantelesne oplodnje, i to:

• Standardna (klasična) vantelesna oplodnja ili In Vitro Fertilizacija (IVF) – najveći broj procedura VTO se izvodi ovim postupkom. Jedna ili više jajnih ćelija se kombinuje sa spertmatozoidima u laboratorijskim uslovima. Nakon fertilizacije, formirani embrioni se razvijaju od 3 do 5 dana pre nego što se transferuju u matericu.
   
• Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI) – u ovoj proceduri jedan spermatozoid se direktno ubrizgava u jajnu ćeliju, za razliku od IVF metode u kojoj se kombinuje više spermatozoida sa jajnim ćelijama.
   
• In Vitro Maturation (IVM) - Razlika između IVM i klasične vantelesne oplodnje je u tome što su jajne ćelije nezrele kada se prikupljaju. To znači da žena ne treba da se podvrgne lekovima za stimulaciju jajnika kako bi se proizveo što veći broj jajnih ćelija.
   
• Oplodnja doniranim jajnim ćelijama, spermatozoida ili embrionima – ukoliko nije moguće da ostanete u drugom stanju sa sopstvenim jajnim ćelijama ili spermatozoidima vašeg partnera, možete se podvrgnuti metodi IVF ili ICSI sa doniranim genetskim materijalom. Donirana jajna ćelija se kombinuje sa spermatozoidima vašeg partnera, a rezultirajući embrion se transferuje u vašu matericu. Ovo je moguće uraditi i sa doniranim embrionom. Od 2019. i u Srbiji je moguće ostvariti postupak vantelesne oplodnje doniranim spermatozoidima ili jajnim ćelijama. 
   
• Surogat majčinstvo – druga žena nosi vaš ili doniran embrion do punog termina trudnoće i rađa vašu bebu. Zakonom o lećenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja od 31. avgusta 2009. godine, ovaj postupak je zabranjen u Srbiji.  

2019. u Srbiji je otvorena prva banka reproduktivnih ćelija na Kliničkom centru Srbije. Više informacija možete dobiti telefonski, pozivanjem broja Klinike za ginekologiju i akušerstvo 011/3663-637 od 10 do 12 časova radnim danima, kao i putem maila banka.bmpo@gmail.com. 

 Rizici vantelesne oplodnje

Postupci vantelesne oplodnje odvijaju se u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, ali ishodi nisu unapred sasvim predvidivi. Ukoliko se u matericu vrati više embriona postoji mogućnost da dođe do višeplodne trudnoće, koje same po sebi spadaju u rizične trudnoće.

Sa druge strane, postoji rizik da dobijene jajne ćelije nisu dobrog kvaliteta da bi došlo do oplodnje ili da se nakon oplodnje ćelije embriona nepravilno podele i da dođe do zastoja u daljoj deobi.

Takodje, ženska i muška polna ćelija ne moraju se obavezno spojiti. Ovo se ponekad događa kod IVF oplodnje dok je retko u slučaju mikroferilizacije (ICSI metode). 

Najčešća komplikacija vantelense oplodnje je hiperstimulacija jajnika (OHSS - ovarijalni hiperstimulacioni sindrom). 

I pored navedenih rizika, kao i činjenice da predstavlja invazivnu i skupu metodu, VTO po dosadašnjim istraživanjima nije pokazala nikakvu povezanost sa dugoročnim zdravstvenim problemima kod dece začete ovim putem, i za mnoge parove koji se bore sa sterilitetom BMPO tehnologija i dalje daje najbolje šanse da dođu do potomstva.