Neobjašnjena neplodnost: kako je "lečiti"?

Dugo čekate na pozitivan test i potvrdu da su simptomi koje ponekad osećate konačno rani znaci trudnoće. Opet ste razočarani. Iz ciklusa u ciklus nova nada, i na kraju umesto radosti - pitanje “zašto?”.
 

U jednom momentu krećete na preglede, kod ginekologa, urologa, radite laboratorijske analize, testirate hormone, briseve, prolazite kroz porodičnu istoriju, sve redom.

Mnogima se desi da i nakon svega toga ne dobiju odgovor.
 

Ako niste u pitanju ni vi, ni on, šta onda može da sprečava ostanak u drugom stanju?
 

Ljudi misle da je neobjašnjena neplodnost loša stvar, a u stvari je dobra. - dr Alison Rodžers.
 

Dr Alison Rodžers iz Centra za oplodnju u Ilinoisu, objašnjava da je dijagnoza neobjašnjene neplodnosti u stvari dobra prognoza.

Bolje je ne naći ništa, nego pronaći nešto što ozbijno ne valja, čak i ako ovo znači više nagađanja za vas i doktora.
 

Evo nekoliko frustrirajućih činjenica o neobjašnjivom infertilitetu:

Čak oko 20-30% slučaja neplodnosti ima dijagnozu neobjašenjene neplodnosti.

(nastavak ispod)

Pročitaj još:

• Kako usporiti biološki sat?
   
• Kako pokrenuti postupak besplatne vantelesne oplodnje?
   
• Alternativna medicina za brže začeće

Šta ovo zapravo znači?

To znači da dijagnostičkim procedurama koje se koriste, mogu da se identifikuju samo glavni razlozi zbog kojih jedan par može imati teškoće da ostvari trudnoću, ali svakako ne otkriva sve razloge.

Ne postoje testovi koji mogu da otkriju suptilinije faktore koji mogu uzrokovati neplodnost, kao što je npr. kvalitet jajnih ćelija.

Savet: To što nije poznat uzrok neplodnosti, znači da su moguće sve opcije i da ste ograničeni jedino sopstvenom voljom i dostupnim rešenjima.

“Sve je neobjašnjeno dok se ne potrudite da objasnite. Stvari ostaju neobjašnjene sve dok se ne počne sa istraživanjem”, kaže dr David Barat, direktor u američkom Centru za humanu reprodukciju.

Iako je prosečna verovatnoća da se u bilo kom ciklusu ostvari trudnoća oko 20% kod plodnih parova, parovi sa neobjašnjenim infertilitetom imaju svega 1% do 4% šanse bez terapije.

Ovaj procenat ne nudi mnogo nade parovima sa neobašnjenim infertilitetom. Ponekad vam se čini da svaki dan neko od prijatelja na društvenim mrežama objavljuje radosne vesti, i izgleda da niko ne prolazi kroz borbu da dođe do bebe, osim vas.

Savet: Pre nego što se odlučite na invazivne terapije, počnite sa minimalnom medicinskom intervencijom. Jedini način da znate da li će da deluje jeste da probate.

Dr Rodžers kaže da jedna trećina njenih pacijenata ostaje u drugom stanju samo sa lekovima i inseminacijama, što dokazuje da nekad manje intervencije mogu da dovedu do uspeha.

Nakon 3 godine čekanja na trudnoću, stopa trudnoća kod žena sa neobjašnjenom neplodnošću raste na 30-60%, bez ikakve intervencije.
 

Nema ništa gore nego kada vam neko kaže “budi strpljiva, desiće se”.  Kada bi samo bilo tako lako. Nažalost, kod mnogih žena pristup “sedi i čekaj” nije doveo do bebe. Na kraju krajeva, mnoge žene su neplodne sa razlogom - bez obzira da li on jeste ili nije objašnjen.
 

Savet: Umesto da “sedite i čekate”, možete sami probati da uradite neke stvari koje bi možda mogle da pomognu. Na primer, unesite u ishranu neke “plodnije” namirnice i suplemente, kao što su organsko meso i mleko, losos, pastrmka, hrana bogata vlaknima. Ne samo da ćete pružiti podršku reproduktivnoj funkciji svog tela, već je dokazano da ishrana u 80% slučajeva može smanjiti neplodnost uzrokovanu poremećajima u jajnicima.

Neobjašnjena neplodnost često dovodi do vantelesne oplodnje (VTO) kao jedine opcije terapije.

Štaviše, praksa je pokazala da parovi sa neobjašnjenom neplodnošću, nakon tri neuspešna ciklusa sa terapijom Klomidom i inseminacijom (IUI), treba da pokušaju vantelesnu oplodnju, kao logičan sledeći korak ka uspešnoj trudnoći.
 

Savet: Dobra strana vantelesne oplodnje jeste što može da otkrije suptilne faktore neplodnosti koji nisu mogli da se otkriju drugim dijagnostičkim procedurama, kao na primer: slabiji kvalitet jajnih ćelija, neadekvatan razvoj embriona, problemi sa implantacijom (usađivanjem) embriona.

Pored toga, stopa uspešnosti vantelesne oplodnje je dosta ohrabrujuća. Kod žena ispod 35 godina, skoro polovina embriotransfera (47.7%)  dovede do rođenja beba. Iako ovaj procenat opada sa godinama, i dalje je relativno visok za žene od 38 do 40 godina, sa oko 28.5% procenata embriotransfera koji dovedu do uspešno iznešenih trudnoća.

Skoro 6% žena sa neobjašnjivim infertilitetom ima celijakiju.

Prema američkoj Fondaciji za celijakiju, kada osobe sa celijakijom unesu gluten (protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu), njihovo telo pokreće imuni odgovor koji napada tanko crevo. Ovaj napad dovodi do oštećenja na čupicama, malim prstastim izraslinama koje oblažu tanko crevo, a koje pomažu apsorpciju nutrijenata. Kada se ove čupice oštete, nutrijenti se ne mogu adekvatno apsorbovati u telo.

Drugim rečima, moguće je da uzrok neplodnosti nisu zapravo vaši reproduktivni organi.

Savet: Ako ste se namerili da posetite reproduktivnog endokrinologa koji bi vam objasnio uzrok neplodnosti, najpre posetite alergologa. Vaša želja će možda biti uslišena jednostavnom promenom načina ishrane.

Samo oni koji su se nekad borili sa neobjašnjenom neplodnošću znaju koliko ona može biti frustrirajuća i tegobna. Ipak, ne dozvolite da vas statistike i brojke obeshrabre. Neka vas motivišu da budete izuzetak, a ne pravilo.

Preuzeto sa:
www.huffpost.com