U OVOM ČLANKU:

Razvojni konflikt

Kontrola pražnjenja

Odbojnost prema noši/šolji

Odvikavanje od pelena

Ukoliko dete do druge godine nije uspelo da se osamostali u ovom pogledu, razloga za brigu nema, niti on treba da postoji. Veliki broj dece u potpunosti usvoji ovu naviku tokom treće i četvrte godine.

Odvikavanje od pelena i uvođenje noše je jedna vrsta bitnog razvojnog konflikta. U osnovi tog konflikta je strah od nepoznatog i odricanje od sigurnosti. Ma koliko smešno delovalo nama odraslima, ali dete će se osećati ugroženo time što deo njega odlazi u neki otvor neke šolje, jer je dete veoma posesivno prema svemu što potiče od njega. Zato je potrebno vreme da dete samo shvati koji su razlozi "za", a koji "protiv" u vezi sa pelenama, odnosno nošom. 

Usvajanjem ove navike deca pokazuju dozu samostalnosti, a budući da samostalnost zavisi od individualnog sazrevanja određenih sposobnosti, sasvim je normalno da deca u različito vreme budu spremna za ovako veliku i bitnu stvar. Roditelj je tu da bude uzor, da detetu pruži razumevanje i podršku i da pohvali njegov trud, čak i kada se dogodi da dete nekada ne iskontroliše svoje potrebe u potpunosti. 

Kontrola pražnjenja

Roditelji bi takođe trebalo da budu svesni činjenice da bez obzira na period uvođenja ovih navika, potpuna kontrola pražnjenja bešike i creva nastupa tek sredinom treće godine, pa čak i kasnije. Dakle, bitno je da ne reagujete burno ukoliko se detetu dešava da se ponekad upiški ili uneredi, jer su neke stvari možda još uvek van njegove kontrole, stoga ga ne treba kriviti. U neku ruku kada će dete u potpunosti preuzeti kontrolu nad pražnjenjem zavisi i od samog deteta, a ranije uvođenje navikavanja na nošu ili toalet neće doprineti bržem preuzimanju kontrole.

Ponekad se može dogoditi da dete nema potpunu kontrolu nad pražnjenjem čak ni u predškolskom uzrastu. Tada su najčešće u pitanju nasledni faktori, tj. neko od roditelja je i sam ovu naviku dosta kasnije usvojio u detinjstvu. Ovo se češće dešava dečacima, nego devojčicama. 

Detetu je u početku mnogo bitnije da ostane "čisto" nego da ostane "suvo". Zato se nemojte čuditi ukoliko potpuna kontrola bešike i creva ne nastupi u isto vreme, jer je to normalno i očekivano. Uvek će se desiti da dete nekada ne iskontroliše svoju bešiku i da se upiški. Ključna stvar je tada ostati smiren i pun razumevanja. Znajte da dete nije to uradilo da bi vas naljutilo, jer ni njemu nije prijatno da bude mokro. Potpuna kontrola bešike je mnogo teža i usvaja se dosta kasnije. Da bi dete bilo spremno da u potpunosti iskontroliše svoju bešiku, potrebno je da se vremenski interval, od trenutka kada dete shvati da mu se piški do trenutka kada se ispiški, produži, a to se događa vremenom i postepeno.

Potrebno je vreme da se dete najpre navikne na nošu, potom da se iskontroliše da se ne upiški istog trenutka kada do njegovog mozga stigne informacija iz bešike i ono oseti potrebu za tim, a potom i da iskontroliše bešiku sve dok ne prinese nošu, ne skine odeću i gaćice i ne sedne na nju. Detetu će u početku biti jako teško da kontroliše bešiku u trenucima dok se kreće i svaki pokret rezultiraće time da se upiški. Dakle, potrebno je da dete savlada i tehniku odlaganja ove potrebe i u trenucima kada se kreće - dok prinosi nošu ili skida odeću. Sve su to koraci koji zahtevaju dug trening i puno strpljenja.

Deca u toku dana dosta puta imaju potrebu za mokrenjem, a budući da u početku ne umeju tu potrebu da kontrolišu, desiće se da se dete upiški recimo kada se zaigra ili kada je punu pažnju usmerilo ka nečemu njemu zanimljivom.

Nekada se dogodi da roditelji propuste signale koje im je dete slalo a na osnovu kojih su mogli da zaključe da je dete spremno za privikavanje na nošu (interesovanje za toaletom/klozetskom šoljom, ispoljavanje nelagodnosti prilikom stavljanja pelena itd). Međutim, ukoliko se propusti ovaj trenutak, može se dogoditi da dete krene da se navikava na činjenicu da će uvek imati pelenu i da je u redu nastaviti sa pražnjenjem unutar nje. U takvim situacijama bitno je da roditelj ostane strpljiv i pun razumevanja, jer će biti potrebno mnogo više truda da se dete sa već usvojene navike prebaci na jednu novu. 

Odbojnost prema noši/šolji

Ne treba ni da vas čudi ukoliko dete bude osećalo odbojnost prema noši čak i ako ste mu dopuštali da posmatra vas kako to obavljate u toaletu. Naprosto, noša i šolja nisu isto, niti izgledaju isto, niti liče, i dete je toga svesno. Zato je dobro upoznati dete sa nošom pre nego što je uvedete u njegovu svakodnevicu. Neka deca imaju strah od noše ili šolje, zato je dobro upoznati ih pre treninga. Šolja je za njih velika zastrašujuća stvar koja sa velikim pritiskom vode nosi u nepovrat deo njih, a deca se prema svemu što je deo njih osećaju posesivno i to morate razumeti. 
 

Pročitaj još:

Kako pomoći detetu u procesu navikavanja na nošu?

Naposletku, dete samo određuje kada je spremno da se navikne na nošu ili toalet. Najbitnije je detetu dati priznanje i time ga motivisati za dalji trud.