U OVOM ČLANKU:

Hodanje na prstima - na šta obratiti pažnju?

Koji je uzročnik?

Šta vas lekar može posavetovati?

Hodanje na prstima - na šta obratiti pažnju

Većina dece hoda na prstima kada se šetaju kroz prostorije pridržavajući se za nameštaj, posebno ukoliko hodaju po golom podu. Neka deca često hodaju na prstima zabave radi. Devojčice to često rade kako bi imitirale princeze iz crtanih filmova. Generalno, hodanje na prstima kod dece nije neuobičajena pojava, i većina dece kasnije u potpunosti ispravi ovu naviku. 

Ali svakako bi trebalo da porazgovarate sa lekarom ukoliko primetite veći deo dole navedenog:

• dete hoda na prstima veći deo dana,
• detetu su ukočeni mišići,
• pokreti deteta nisu koordinisani,
• hodanje na prstima samo jedne noge,
• dete hoda čudno, spotiče se ili se gega pri hodu,
• dete ne razvija fine motorne veštine,
• izgleda kao da ne može podneti svoju težinu na ravnim stopalima,
• dete gubi motorne veštine koje je već posedovalo.

Koji je uzročnik?

Ako dete konstantno hoda na prstima, postoji mogućnost da ima određeni fizikalni problem, kao što je npr. kratka Ahilova tetiva koja onemogućava spuštanje celih stopala na tlo, ravna stopala, problemi sa mišićima stopala i nogu ili ligamentima, koji onemogućavaju da dete hoda spuštenih stopala, a umanjuje i pokretljivost samih zglobova.

Hodanje na prstima koje je učestalo i koje se ne smanjuje u vrlo retkim slučajevima može biti znak nekog motornog poremećaja. Takve zaključke ne treba da donosite sami iz prostog razloga što mnoga deca u nekoj fazi svog razvoja usvoje ovu naviku.

Mišićna atrofija je jako redak, ali moguć uzrok hodanja na prstima, a nastaje kao posledica oslabljenih mišićnih vlakana.

Autizam ili cerebralna paraliza su takođe ponekad povezani sa hodanjem na prstima, ali ovakvi poremećaji se najčešće otkrivaju zahvaljujući mnogim drugim pokazateljima.

nastavak ispod

Šta vas lekar može posavetovati?

Ukoliko odlučite da odete kod lekara i on utvrdi da hodanje na prstima nije ni navika, ni faza u razvoju, onda pravovremeno lečenje, poput fizikalne terapije može poboljšati motorne veštine i ojačati mišiće, kao i sprečiti dalje oštećenje mišića koji utiču na kretanje. Lekar može da vam pokaže vežbe koje ćete raditi sa detetom kod kuće ili vas može uputiti fizioterapeutu, može u terapiju uključiti posebne ortopedske cipele za dete ili pak neka ortopedska pomagala, 

Ako dete ima fizikalni problem kao što je kratka Ahilova tetiva, tretman može početi fizikalnom terapijom i uključuje istezanje.

Vašem detetu će možda pomoći i ortoza za zglob i uložak koji drži stopalo pod uglom od 90 stepeni, i ona se nosi konstantno dok dete ne ispravi svoj hod. Može se skidati za vreme kupanja ili za vreme različitih vežbi.