Revizija članka:

Bojana Drobnjak

Master logoped i sertifikovani bihejvioralni analitičar (BCBA)

Član stručnog tima Logomedica u Beogradu.
 

Pročitaj više o ovom stručnjaku

U OVOM ČLANKU:

Znakovi autizma kod dece mlađe od 12 meseci

Znakovi autizma kod dece između 12 i 24 meseca

Znakovi autizma kod dece od 2 godine i starije

Razumevanje autizma

Važnost ranog prepoznavanja

Promena društvene svesti o autizmu

Uloga genetike i okruženja

Rani znaci autizma - autizam kod dece

U ranom uzrastu može biti veoma teško utvrditi da li dete ima autizam, jer je ponašanje neretko slično između dece sa ili bez autizma. Iako se dijagnoza autizma najčešće postavlja između 2. i 4. godine, neki roditelji, ali i stručnjaci mogu prepoznati jasne znake već oko 2. godine. 

Kod neke dece se određeni znaci, koji mogu biti povezani sa razvojnim razlikama, mogu primetiti i tokom prve godine života.

Stručnjaci mogu prepoznati znake autizma i pre prve godine, ali ne mogu sa sigurnošću postaviti dijagnozu, s obzirom da nisu upoznati sa sredinskim faktorima u kojima dete odrasta. 

Roditelji najčešće uočavaju odsutpanja u razvoju oko prve godine, kada izostaje pojava prve reči.

Istraživanja ukazuju da rana identifikacija i intervencija mogu doprineti boljem razvoju kod dece sa autizmom.

nastavak ispod

reklama

Ako primetite veći broj navedenih znakova ili ste zabrinuti za razvoj svog deteta, porazgovarajte sa lekarom.

Važno je imati u vidu da veliki broj dece ima neke od navedenih navika u ponašanju i one predstavljaju samo momente u određenoj razvojnoj fazi deteta ili specifičan detetov kratakter.

Rani znaci autizma kod dece mlađe od 12 meseci

Mogući znaci razvoja koji mogu ukazivati na potrebu za dodatnim posmatranjem kod dece mlađe od 12 meseci:

• Ne pokazuje često interesovanje za lica.
   
• Retko ostvaruje kontakt očima, ne osmehuje se u socijalnom kontekstu ili pogled izgleda kao da "prolazi kroz osobu".
   
• Ne reaguje uvek na zvukove – ne odaziva se na ime, ne okreće se ka izvoru zvuka, ne reaguje očekivano na glasne zvukove (iako sluh može biti u redu u drugim situacijama), Ili pak prenaglašeno reaguje na odeđene zvukove.
   
• Daje utisak da ne voli fizički kontakt (mazenje, dodire).
   
• Pokazuje malo interesovanja za tipične igre za bebe (npr. skrivanje lica, "kuckanje" igračaka).
   
• Do kraja 12. meseca ne pokazuje vokalizacije kao što su brbljanje ili imitirajući glasovi.
   
• Retko koristi gestove, poput pružanja ruku kada želi da ga neko uzme.

VAŽNA NAPOMENA: Ovi znaci sami po sebi ne znače da dete ima poremećaj iz spektra autizma. Postoje individualne razlike u razvoju svakog deteta. Zato je važno da se, ako imate bilo kakve brige ili sumnje, obratite pedijatru ili stručnjaku za razvoj deteta.

Pročitaj još:

• MMR vakcina i sumnja na autizam

Rani znaci autizma kod dece između 12 i 24 meseca

Mogući znaci razvoja koji mogu ukazivati na potrebu za dodatnim posmatranjem kod dece između 12 i 24 meseca:

• Retko koristi gestove kao što su klimanje glavom za „da“, odmahuje za „ne“, maše za pozdrav ili pokazuje prstom na stvari koje želi.
   
• Ne pokazuje interesovanje za deljenje pažnje — npr. retko pokazuje prstom na objekte u okolini kako bi skrenulo pažnju roditelja (tzv. zajednička pažnja).
   
• Do 16 meseci još ne koristi pojedinačne reči, a do 24 meseca ne kombinuje dve reči u jednostavne fraze.
   
• Gubi prethodno stečene verbalne ili socijalne veštine — ako je dete ranije govorilo reči ili pokazivalo interesovanje za ljude, a to se povuče.
   
• Daje utisak povučenosti — deluje kao da ignoriše ljude u okolini ili ne inicira interakciju.
   
• Pokazuje neuobičajen način hoda (npr. često hoda na prstima) ili još uvek ne hoda, što može biti razlog za dodatnu procenu.

VAŽNA NAPOMENA: Ovi znaci ne predstavljaju dijagnozu i mogu biti prisutni i kod dece koja se razvijaju tipično, u okviru individualnih razlika. Ako imate zabrinutosti u vezi sa razvojem svog deteta, razgovarajte sa pedijatrom ili stručnjakom za razvoj dece. Rana procena može pomoći u pružanju podrške ako je potrebna.

nastavak ispod

reklama

Znaci autizma kod dece od 2 godine i starije

Mogući znaci razvoja kod dece starije od 2 godine koji mogu ukazivati na potrebu za dodatnim posmatranjem:

• Ima teškoće u verbalnoj komunikaciji – može imati poteškoće da izrazi potrebe. Neka deca ne koriste govor, dok druga mogu govoriti, ali teško održavaju dijalog.
   
• Pokazuje neuobičajene govorne obrasce – govor može biti odložen, jednoličan, piskav, ili dete koristi reči umesto rečenica, ponavlja iste fraze (eholalija) ili pitanje umesto odgovora.
   
• Deluje kao da ne razume uvek šta mu se govori – može da ne reaguje na ime, ne sledi instrukcije, ili da pokazuje emocionalne reakcije koje deluju neočekivano.
   
• Fokusira se na detalje – može se dugo zadržavati na određenim objektima (npr. vrtenje točkova autića), pokazivati intenzivno interesovanje za određene teme.
   
• Retko imitira – ne oponaša pokrete, grimase ili ponašanje odraslih kao druga deca tog uzrasta.
   
• Radije se igra samo – pokazuje manji interes za igru s drugom decom.
   
• Pokazuje izraženu potrebu za rutinom – teško podnosi promene, može insistirati na određenim ritualima (npr. istom putu iz vrtića ili istim rasporedom obroka).
   
• Igra se na neuobičajen način – npr. postavlja igračke u red, otvara/zatvara vrata više puta, pritiska dugmad ili vrti točkiće.
   
• Ponavlja određena ponašanja – tapše rukama, ljulja se, okreće u krug, što može biti vid samo-stimulacije.
   
• Može se povređivati (npr. ujedanjem, udaranjem), što može biti način izražavanja nelagodnosti ili frustracije.
   
• Pokazuje pojačanu ili smanjenu reakciju na senzorne stimulanse – osetljivost na zvuke, mirise, teksture, dodir, svetlo.
   
• Može odbijati određenu odeću (npr. zbog etiketa) ili preferirati specifične materijale.
   
• Pokazuje netipične reakcije na bol ili strah – npr. izostanak reakcije na fizičku povredu ili izražen strah od uobičajenih objekata (balon, senke).
   
• Ima teškoće sa snom – teško se uspavljuje, često se budi, rano ustaje.
   
• Ponašanje može biti izazovno – impulsivnost, povećana aktivnost, ili otpor prema saradnji.

Važno je da znate - mnogi od navedenih obrazaca ponašanja mogu biti prisutni i kod dece koja se razvijaju u skladu sa sopstvenim ritmom, prolaze kroz određene faze ili imaju specifične osobine temperamenta. 

Takođe, potpuno zdravo dete može imati svoj jedinstveni temperament i karakter koje izražava specifičnim ponašanjem ili drugačijim interesovanjima u odnosu na većinu vršnjaka oko njega. 

Stoga nemojte donositi prerane zaključke ili brinuti bez razloga.   

Ipak, ukoliko imate bilo kakvu zabrinutost, porazgovarate sa pedijatrom ili stručnjakom za dečji razvoj.  Doktor će vam pomoći da razumete šta je u redu, a šta bi trebalo proveriti sa specijalistom. Stručna procena može pomoći da bolje razumete šta je deo tipičnog razvoja, a šta može zahtevati dodatnu pažnju. U mnogim slučajevima, razgovor sa lekarom može biti dovoljan da se otklone sumnje i umiri roditeljska briga.

Razumevanje autizma

Naučna istraživanja i klinička praksa sve više ukazuju na to da autizam nije „jedna“ dijagnoza, već širok spektar stanja sa veoma raznolikim manifestacijama. Danas se sve češće koristi izraz „spektar autizma“, kako bi se naglasila ta raznolikost — od osoba koje imaju blage teškoće u komunikaciji i socijalnoj interakciji, do onih kojima je potrebna sveobuhvatna podrška u svakodnevnom životu.

Važnost ranog prepoznavanja

Novi alati za procenu razvoja pomažu stručnjacima da znake autizma uoče već u prvoj ili drugoj godini života. Rano prepoznavanje i uključivanje u razvojne programe (kao što su razvojne stimulacije, ABA terapija ili rad sa senzorno-integrativnim terapeutom) dokazano poboljšavaju ishod kod mnoge dece.

Promena društvene svesti o autizmu

Sve više stručnjaka i porodica prihvata tzv. neurodivergentni pristup — gledanje na autizam ne kao „poremećaj“, već kao različit način razmišljanja i obrade informacija. Ovakav pristup promoviše razumevanje, inkluziju i poštovanje individualnih potreba dece i odraslih sa autizmom.

Uloga genetike i okruženja

Istraživanja potvrđuju da su genetski faktori ključni u razvoju autizma, ali i da određeni faktori iz okruženja (tokom trudnoće, ranog razvoja i ishode porođaja) mogu doprineti ispoljavanju simptoma. Međutim, nema dokaza da vakcine izazivaju autizam, što je i dalje jedna od najraširenijih zabluda.

Sporna vakcina je MMR koja se prima oko prve godine života, u isto vreme kada i izostaje pojava prve reči. Stoga se u literaturi navodi da je vremenska podudarnost u stvari razlog zbog koga mnogi roditelji povezuju ovu vakcinu sa ispoljavanjem simptoma autizma.

Autor: Redakcija

Ažurirano: 25.05.2025.

Foto: Shutterstock