U OVOM ČLANKU:

Šta je endometrioza?

Gde se ektopični endometrijum može javiti?

Kako se ektopični endometrijum ponaša?

Razvoj i napredovanje endometrioze

Dijagnoza 

Mogući teoretski faktori nastanka endometrioze

Uticaj endometrioze na pojavu neplodnosti

Lečenje

Kako ublažiti simptome endometrioze?

Šta je endometrioza?

Endometrioza je veoma često oboljenje kod reproduktivno zrelih žena. Reč je o ektopičnom rastu endometrijuma. Reč "ektopično" se odnosi na ćelije endometrijuma koje rastu na pogrešnom mestu. Endometrijum predstavlja sluzokožu materice koja oblaže njene unutrašnje zidove.

Gde se ektopični endometrijum može javiti?

Ektopično usađena tkiva endometrijuma mogu biti otkrivena na bilo kom organu ili tkivu, tako su zabeleženi slučajevi rasta endometrijuma na plućima, oku, crevima, ožiljku od carskog reza, pupku itd.

Prisustvo ektopičnog epitela tamo gde on ne bi trebalo da postoji nije neobična pojava, niti je ona specifična samo za endometrijum.

Iako, generalno gledano, ektopični epiteli nisu uzrok ozbiljnijih zdravstvenih problema, konkretno endometrioza se može definisati kao benigno "metastaziranje" endometrijuma na drugim organima i tkivima.

Međutim, endometrioza se uglavnom javlja na jajnicima, jajovodu ili peritoneumu.

Postoji i poseban oblik endometrioze koji se zove adenomioza - endometrioza zidova materice.

Pročitaj još:

Kako usporiti biološki sat?

Kako se ektopični endometrijum ponaša?

Ono što unosi dozu nemira kada je u pitanju endometrioza je ponašanje ektopičnog endometrijuma usled hormonskih promena tokom ciklusa žene.

Pod uticajem hormona ektopični endometrijum koji se nalazi negde izvan materice se ponaša slično materičnom endometrijumu, što znači da se ćelije endometrijuma odvajaju od svoje osnove i uzrokuju veća ili manja krvarenja.

Stoga žena u vreme menstrualnog krvarenja ima bolove, ili manje ili veće krvarenje na mestu ektopičnog endometrijuma. Ovakve reakcije vremenom mogu da dovedu do zapaljenja, razvoja priraslica i izraslina različitih oblika i veličina.

Razvoj i napredovanje endometrioze

Razvoj endometrioze je nepredvidiv, pre svega zato što se iskustva žena razlikuju. Kod nekih žena endometriozu čine nekoliko manjih i neproduktivnih ektopičnih endometriotičnih izraslina, koje se kao takve mogu zadržati i ne menjati do kraja reproduktivnog života žene. 

S druge strane, postoje slučajevi gde je zabeleženo vrlo progresivno širenje ektopičnog endometrijuma, kao i formiranje priraslica i cisti koje su ispunjene gustim sadržajem koji je obično crne boje, pa ih stoga često nazivaju "čokoladnim".

Ovakvi slučajevi su obično zabeleženi na jajnicima gde se uglavnom javljaju ovakve ciste ispunjene krvlju koje se zovu endometriomi, u kojima krv vremenom postaje tamna dobijajući upravo tu “čokoladnu” nijansu. Ove ciste mogu biti različite veličine - od zrna graška do veličine pomorandže. 

Nekada se dešava i da tzv. priraslice povežu matericu, jajovode, jajnike i okolna creva u jedinstvenu celinu, te se tako svi organi male karlice nađu u jednom skupu.

Baš kao što je gore rečeno, ektopično tkivo endometrijuma može urasti u creva i raširiti se po celoj trbušnoj duplji.

Međutim, bitno je naglasiti da čak i u tim slučajevima ono nije maligne prirode, jer endometrioza sama po sebi nije oboljenje te vrste. 

Dijagnoza endometrioze 

Postavljanje dijagnoze je veoma sporo, i često se ne može ustanoviti na ginekološkom pregledu. Naime, početni stadijum bolesti je jako teško primetiti putem ultrazvuka, a simptomi su prilično nejasni, jer njihov uzrok može biti pogrešno protumačen - bol prilikom menstruacije, bol u maloj karlici, bol prilikom seksualnog odnosa, sterilitet…

Najčešći način otkrivanja endometrioze je neplanski, prilikom neke druge ginekološke intervencije. Dakle, endometrioza se otkriva isključivo hirurškom intervencijom (laparoskopijom, laparatomijom),  ili biopsijom.

Mogući teoretski faktori nastanka endometrioze

Endometrioza je veoma misteriozno oboljenje, počev od faktora koji utiču na njen nastanak, pa sve do stepena njenog uticaja na reproduktivno zdravlje žene i sposobnost začeća.

Postoji više teorija u vezi sa uzrokom nastanka endometrioze kao takve. Jedan od njih je retrogradno kretanje menstrualne krvi kroz jajovod do organa male karlice. Ova teorija itekako ima svoju utemeljenost iz prostog razloga što su žene sa tzv. "zavaljenom" matericom, kod kojih je oticanje menstrualne krvi otežano, izloženije riziku od nastanka endometrioze.

Druga teorija tvrdi da se ektopične endometrijalne ćelije javljaju još za vreme samog embrionalnog razvoja, te da se kasnije endometrioza ispoljava kao posledica ove pojave. Te ektopične ćelije su u stanju mirovanja sve do početka reproduktivnog života žene u pubertetu, kada dolazi do pojave i prvih hormonskih aktivnosti. U tom periodu započinje njihova aktivacija koja uzlazno napreduje sve do endometrioze.

Poslednja, ali ne i manje bitna teorija je ta da u nekom trenutku dođe do transformacije epitelnih ćelija peritoneuma u ćelije slične ćelijama endometrijuma koje su hormon-senzitivne, a endometrioza se javlja kao posledica te transformacije. Utemeljenost ove teorije se ogleda u činjenici da su ćelije peritoneuma istinski hormon-senzitivne, što se može zaključiti na osnovu njihove transformacije za vreme trudnoće.

Uticaj endometrioze na pojavu neplodnosti

Mnogi stručnjaci su potvrdili ne samo vezu između endometrioze i neplodnosti, već i njen negativan uticaj na plodnost žena i normalno funkcionisanje reproduktivnih organa.

Kada se prilikom razvoja endometrioze pojave određena zapaljenja, imuni sistem povećava proizvodnju citokina i prostaglandina, koji su zapravo medijatori upale. Njihova povećanost je primetna u krvi, peritonealnoj tečnosti i tkivima koji su zahvaćeni endometriozom. Njihova povećanost može negativno da utiče na razvoj folikula i sazrevanje jajne ćelije, proces oplođenja, normalnu funkciju jajovoda, pa i na implantaciju oplođene jajne ćelije. 

U normalnim okolnostima, ovi medijatori, koji su mehanizam odbrane od zapaljenja, sprečavaju dalje napredovanje zapaljenja i eventualne komplikacije, ali u slučaju endometriotičnih zapaljenja dolazi do opadanja kvaliteta ove odbrane ili do njenog izostajanja tokom pojave upale. Svi ovi faktori utiču na ozloglašenost endometrioze kao oboljenja.

S druge strane, kod nekih žena koje imaju manja endometriotična žarišta, nema posledica po njihovo reproduktivno zdravlje i mogućnost začeća. 

Lečenje endometrioze

Postoji nekoliko tretmana u zavisnosti od toga koliko je endometrioza napredovala i da li žena želi da zatrudni u budućnosti ili ne.

Opcije za žene sa veoma blagim i blagim stepenom endometrioze koje žele da zatrudne u budućnosti:

• Abnormalno ektopično tkivo može biti uklonjeno laparoskopijom, i u tom slučaju žena ima 40% šansi da nakon toga zatrudni prirodnim putem u periodu od oko 8-9 meseci.
• Žene mlađe od 35 godina koje nemaju nikakve druge probleme sa sterilitetom mogu da odlože tretman za 6 meseci i da probaju da ostanu u drugom stanju prirodnim putem. Ako ne dođe do začeća u tom periodu, lekar može preporučiti lekove za lečenje neplodnosti ili intrauterinsku inseminaciju.
• Žene koje imaju 35 i više godina mogu da razmisle o kombinaciji lekova i intrauterinske inseminacije ili pak o in vitro oplodnji.
• Laparoskopija može pomoći ukoliko tretman sa lekovima i inseminacijom ne pruža pozitivne rezultate.

Opcije za žene sa ozbiljnim oblikom endometrioze koje žele da zatrudne u budućnosti:

• Laparoskopija ili laparotomija.
• Ukoliko žena ne može da zatrudni nakon intervencije, lekar će preporučiti in vitro oplodnju, posebno ukoliko žena ima 35 ili više godina.

Opcije za žene koje imaju veoma blag ili blag stepen endometrioze, a ne planiraju trudnoću u budućnosti:

• Potrebno je samo redovno pratiti stanje, ali endometrioza uglavnom nestaje kada žena uđe u menopauzu, i kada više ne bude dolazilo do ovulacije i menstrualnog krvarenja.
• Ukoliko patite od povremenih bolova, određeni lekovi bi vam mogli biti od pomoći.
• Pilule za kontracepciju takođe vas mogu osloboditi određenih neprijatnosti, jer blokiranjem ovulacije nestaju i određeni problemi koje ektopično endometriotično tkivo zadaje. One mogu usporiti napredak bolesti i sprečiti rast novih priraslica i cisti.

Opcije za žene koje imaju ozbiljan oblik endometrioze, a ne planiraju trudnoću u budućnosti:

• Intenzivan bol koji nastaje u slučaju ozbiljnijeg oblika endometrioze može biti tretiran GnRH antagonistima, lekovima koji utiču na smanjenje estrogena tokom menopauze, skupljanje priraslica i cista i ublažavanje simptoma endometrioze.
• Ukoliko ovi lekovi nisu od pomoći, mogu se primeniti laparoskopija ili laparotomija bez uklanjanja organa.
• Ukoliko je stanje veoma ozbiljno, lekar može savetovati uklanjanje organa zahvaćenih endometriozom - jajovoda, jajnika ili materice. Ovo je krajnji postupak, koji se predlaže samo ako drugi načini terapije ne pomažu i ako je žena završila sa rađanjem.

Kako momentalno ublažiti simptome endometrioze?

Evo nekih predloga za ublažavanje bola izazvanog endometriozom:

• odmaranje u udobnom krevetu,
• tople kupke,
• držanje flaše tople vode na mestu gde se bol javlja,
• ishrana obogaćena vlaknima (žitarice, voće i povrće),
• primena vežbi relaksacije (joga, duboko disanje, meditacija, vizuelizacija),
• primena određenih lekova za ublažavanje bola koje ćete potražiti od svog lekara.

Pročitaj još:

Adenomioza - endometrioza zidova materice

Laparoskopija u ginekologiji

Intrauterinska inseminacija (IUI)

In vitro fertilizacija (IVF)

Najčešći uzroci neplodnosti kod žena

Najčešći uzroci neplodnosti kod muškaraca

Rezerva i kvalitet jajnih ćelija kao preduslov trudnoće

Koliko je vremena potrebno da biste ostali u drugom stanju?

Zašto žene očekuju da prvi nasumični pokušaji začeća budu uspešni?

Značaj tiroidne žlezde na začeće i trudnoću