U OVOM ČLANKU:

Značaj redovnih ginekoloških pregleda

Najbolje vreme za ginekološki pregled

Šta podrazumeva kompletan ginekološki pregled?

Kako izgleda ginekološki pregled?

Koliko često treba obavljati ginekološke preglede?

Ginekološki pregled u trudnoći - po čemu se razlikuje od ostalih redovnih pregleda?

Saveti za pregled kod ginekologa

Ginekološki pregled: Kako da se pripremite i šta da očekujete?

Ljudi često izbegavaju da idu kod doktora, pa nije čudno što i mnoge žene ne žure na ginekološki pregled, posebno kada se uzme u obzir osećaj neprijatnosti i stida koju ovakav pregled često prati.

Ipak, u pitanju je rutinska, uobičajena procedura koja je važan deo održavanja opšteg zdravlja. Kada jednom razumete svrhu pregleda kod ginekologa i šta on podrazumeva, shvatićete da nema razloga da se brinete ili da osećate bilo kakvu nelagodnost.

U nastavku teksta saznajte šta možete da očekujete na ginekološkom pregledu, kako da se pripremite za njega i kako se ovi pregledi razlikuju tokom godina, u zavisnosti od starosne dobi i životnih perioda.

Značaj redovnih ginekoloških pregleda

Kao što odlazite na redovne posete zubaru ili na proveru dioptrije, odlazak kod ginekologa ima za cilj da proveri stanje vaših reproduktivnih organa i da otkrije potencijalne probleme dok su mali, kako ne bi postali veliki.

Rano otkrivanje bolesti

Mnoge ginekološke bolesti, kao što su rak jajnika, rak grlića materice, fibroidi, endometrioza i sl., mogu se uspešno lečiti ukoliko se otkriju na vreme.

Problemi sa ciklusom

Neredovne menstruacije ili drugi problemi sa ciklusom, uključujući preobilna krvarenja, bolne menstruacije, skraćeni ciklusi, mogu biti posledica nekih zdravstvenih stanja i značajno uticati na zdravlje, začeće i trudnoću. Zato bi kod ginekologa trebalo otići ako primetite bilo kakve neregularnosti ili imate bilo kakve brige u vezi sa ciklusom.

Bezbedna kontracepcija

Ginekolog daje savete vezane za kontracepciju i pomaže u odabiru odgovarajuće metode u skladu sa specifičnm potrebama svake žene.

Lečenje i prevencija infekcija

Ginekološki pregledi mogu pokazati postojanje pojedinih ozbiljnih infekcija i pre nego što one daju simptome. Postoje infekcije koje mogu proći i bez simptoma, a koje mogu značajno uticati na zdravlje ili na trudnoću.

Vođenje trudnoće

Tokom trudnoće, ginekološkim pregledima se proverava stanje trudnice i ploda, proverava da li postoje pojedini rizici i omogućava blagovremeno reagovanje, kako bi se zaštitilo zdravlje mame i bebe, a trudnoća uspešno iznela do kraja.

Pomoć oko simptoma menopauze

Kako se žena bliži menopauzi, posete ginekologu mogu pomoći kod izraženih simptoma, poput valunga, nervoze, nesanice. Ginekolog može dati savete ili prepisati terapiju koji treba da dovedu do olakšanja simptoma i da doprinesu lagodnijem prolasku kroz čitav period - od perinemopauze do postmenopauze.

Najbolje vreme za ginekološki pregled

Mlade godine: 15 do 21

Preporuka je da se sa redovnim ginekološkim pregledima počne u tinejdžerskim godinama, između 15. i 18. godine.

Prve posete ginekologu su obično rezervisane za razgovor, kako bi se mlada žena navikla na ove redovne posete i osećala komotno. U ranim godinama često nije neophodan fizički pregled, već se akcenat stavlja na upoznavanje devojaka sa rizicima od seksualno prenosivih bolesti, ali i sa zaštitom od neželjene trudnoće. Razgovor može uključiti i odluku o vakcinaciji HPV vakcinom, koja efikasno štiti od virusa, uzročnika raka grlića materice.   

Kada devojka stupi u seksualne odnose, redovne kontrole su još važnije, zbog potencijalnih seksualno prenosivih bolesti i razgovoru o metodama kontracepcije. Preporuka je da se u 21. godini uradi i prvi Papa bris.

Godine za planiranje porodice: 22 do 44

Godišnji redovni pregledi u ovim godinama obuhvataju fizički pregled, ultrazvuk abdomena, vaginalne briseve (Papa bris, brisevi na infekcije), a povremeno i kolposkopiju. Doktor će takođe savetovati redovan ultrazvuk dojki.

Ukoliko se planira trudnoća, ginekolog proverava da li su potrebni neki dodatni specijalistički pregledi ili testovi. Ukoliko postoje neka zdravstvena stanja koja mogu da utiču na začeće ili trudnoću, ginekolog daje smernice o daljim pregledima i terapijama koji imaju za cilj da optimizuju uslove za ostanak u drugom stanju.

Sa druge strane, ukoliko je potrebno sprečiti trudnoću, ginekolog daje predlog metode kontracepcije koja se najbolje uklapa u lični životni stil i potrebe.

Početak menopauze: od 45 to 54 godina

Za žene u ovom periodu, ginekolog će često savetovati dodatne preglede poput mamografije, test gustine kostiju, kolonoskopiju, kako bi se uradila sveobuhvatna procena zdravlja.

Kod simptoma uzrokovanih ulaskom u menopauzu, doktor će preporučiti terapiju ili savete vezane za promenu životnog stila, a koji treba da doprinesu boljem kvalitetu života.

Nakon 50. godine

Tokom ovih godina, žene se često sreću sa problemima uzrokovanih hormonskim promenama, kao što su suvoća vagine i druga stanja. Kod nekih promena postoji i rizik od razvoja kancera, pa će redovni pregledi obezbediti da se svaka promena uvidi na vreme i obezbedi blagovremeno lečenje.

Šta podrazumeva kompletan ginekološki pregled?

Kompletan ginekološki pregled obuhvata:

• Anamnezu - medicinsku istoriju, simptome, eventualne prethodne bolesti, operacije, trudnoće,…
• PAPA test (PAPA bris)
• Vaginalni pregled i pregled cerviksa
• Bimanualni pregled
• Ultrazvučni pregled
• Laboratorijske testove

U nastavku teksta opisujemo kako izgleda svaki deo pregleda.

Kako izgleda ginekološki pregled?

Razgovor sa ginekologom

Uobičajen i važan deo pregleda kod ginekologa jesu pitanja i odgovori. Doktor treba da zna vašu porodičnu istoriju bolesti, vaše trenutno zdravlje ili eventualne tegobe, seksualne navike. Verovatno će vas pitati o vašem menstrualnom ciklusu, kontracepciji, bolestima, hirurškim intervencijama, trudnoćama i svakodnevnim navikama.

Iako su pitanja lične prirode, jako je važno da vam bude komotno da potpuno otvoreno razgovarate sa doktorom. Ovaj razgovor će se držati u strogom poverenju, a važan je deo opšte procene vašeg zdravstvenog statusa. Takođe, ovo je vreme i da pitate doktora sve što vas zanima.

Fizički pregled

Tokom fizičkog pregleda pelvične regije, biće potrebno da legnete na ginekološki sto, i postavite noge na držače sa obe strane stola. Probajte da svesno opustite mišiće karlice, kako bi pregled bio komforniji za vas i lakši za ginekologa.

Doktor želi da vidi da li postoje neke nepravilnosti u predelu vagine, kao što su iritacija, oticanje, crvenilo ili ciste, kao pokazatelji potencijalne infekcije.

Zatim će pregledati cerviks (grlić materice), upotrebom spekuluma - alata za nežno širenje zidova vagine kako bi se dobio bolji pregled. Ova procedura nije bolna, ali može vam biti nelagodan osećaj hladnog instrumenta i blagog pritiska.

Pregledom cerviksa doktor traga za znacima iritacije, promenama na sluzokoži i postojanjem neuobičajene sekrecije koja može biti simptom infekcije.

Bimanuelni pregled

Nakon uklanjanja spekuluma, doktor će izvršiti i bimanuelni pregled. Sa rukavicama će prstom jedne ruke ući u vaginu, a drugom rukom će vršiti pritisak na stomak. Na ovaj način doktor proverava stanje organa unutar male karlice (matericu i jajnike).

Fizički pregled nije bolan i ne traje dugo. Tokom korišćenja spekuluma, doktor će verovatno uzeti i briseve za laboratorijsku analizu.

Dodatni testovi i laboratorijske analize

Vaginalni brisevi

Laboratorijske analize koje se nalaze u okviru redovnog ginekološkog pregleda jesu vaginalni bris i Papa test. Prvi je namenjen otkrivanju infekcija, a drugi otkrivanju abnormalnih ćelija, koje potencijalno mogu prerasti u kancerogene. Rezultati na Papa test se čekaju oko nedelju dana i ključno su važni za ranu detekciju i pravovremeno lečenje cervikalnih i drugih kancera.

Laboratorijske analize

Doktor može tražiti i da date uzorak krvi ili urina kako bi se proverio hormonski status, prisutnost infekcija ili drugi zdravstveni problemi.

Kolposkopija

Ponekad će doktor preporučiti da se uradi i kolposkopija - procedura koja se izvodi uz pomoć spekuluma i kolposkopa (instrumenta koji uveličava predeo cerviksa, vagine i vulve). Subjektivno, kolposkopija se ne razlikuje od uobičajenog fizičkog pregleda, niti predstavlja veću neprijatnost.

Kolposkopija ne spada u radovne preglede, a doktori ga najčešće izvode rutinski jednom u nekoliko godina ili ukoliko sumanjaju na postojanje nekih promena. Ukoliko smatra da treba, doktor uz kolposkopiju može uraditi i biopsiju grlića materice, uzimanjem malog uzorka tkiva.

Kolposkopija zajedno sa Papa testom i/ili biopsijom može potvrditi da promene koje postoje nisu ozbiljne, ili ukoliko jesu, koji je stepen ozbiljnosti u pitanju.

Ultrazvučni pregled

Ultrazvulni pregled može biti transabdominalni (preko trbuha) ili transvaginalni (preko vagine), a cilj je detaljan uvid u anatomiju i izgled jajnika i materice.

Za ultrazvuk preko trbuha, najbolje je da ne jedete ništa nekoliko sati, ali treba da popijete nekoliko čaša vode sat-sat i po pre pregleda. Za transvaginalni ultrazvuk bešika treba da bude prazna, pa se savetujete da ne pijete tečnost nekoliko sati pre pregleda. 

Najdetaljniji prikaz daje transvaginalni ultrazvuk. To podrazumeva da se sondom pristupi kroz vaginu, pa će biti potrebno da ležite sa nogama savijenim u kolenu. Sonda je tanak, anatomski prilagođen instrument, na koji se nanosi lubrikant, kako ne biste osećali bilo kakvu nelagodnost tokom pregleda. Dobro je da se potpuno opustite kako bi pregled bio što komforniji.

Snimci ultrazvuka biće prikazani na monitoru, a doktor će izvršiti detaljan uvid u matericu, jajnike i okolna tkiva kako bi proverio postojanje eventualnih promena, kao što su ciste, miomi, tumori, fibroidi ili upale.

Koliko često treba obavljati ginekološke preglede?

Osnovna je preporuka da se ovaj pregled rutinski obavlja jednom godišnje, ukoliko doktor ne savetuje drugačije. Učestalost ginekoloških pregleda zavisi od starosnog doba, zdravstvenog stanja i potreba koji variraju od žene do žene

Pritom, redovni pregledi ne zahtevaju da se uvek rade sve procedure, poput Papa testa, laboratorijskih analiza ili kolposkopije. Sa druge strane, pregled će verovatno svaki put obuhvatati bimanuelni pregled, ultrazvuk i vaginalni bris na infekcije.

Ginekološki pregled u trudnoći - po čemu se razlikuje od ostalih redovnih pregleda?

Pregledi kod ginekologa tokom drugog stanja (prenatalni pregledi) specifični su po tome što se ujedno prati zdravlje trudnice, ali i ploda.

Devet meseci trudnoće obuhvataju česte ultrazvučne preglede, kojima se prati rast ploda i funkcionisanje njegovih vitalnih organa. Ultrazvuk daje uvid u stanje posteljice, količinu plodove vode, prokrvljenost pupčane vrpce i ključnih krvnih sudova. Ultrazvukom se utvrđuje da li trudnica nosi jednu ili više beba, a može se videti i anatomija bebe, kao i njen pol.

Tokom prvog trimestra rutinski se rade testovi koji utvrđuju rizik od postojanja najčešćih anomalija ploda (prenatalni skrining testovi). Obično se radi i bris na vaginalne infekcije, kao i Papa test.

U kasnijim fazama trudnoće, pregledi će obuhvatiti testiranje na gestacijski dijabetes, praćenje krvnog pritiska, test na prisutnost bakterije streptokok grupe B, praćenje kontrakcija i pokreta bebe (CTG). Ovo su rutinski testovi koji se obavljaju kod svake trudnice, a doktor će preporučiti i dodatne testove i preglede ako proceni da je potrebno.

Saveti za pregled kod ginekologa

Šta obući za pregled kod ginekologa?

Savet je da se za posetu ginekologu obučete što komfornije. Odaberite odeću koju možete lako da skinete ili podignete tokom pregleda. Suknje ili haljine su često prikladan izbor, jer ne morate skidati celu odeću.

Umesto suknje ili haljine, možete odabrati labavu trenerku ili pantalone koje možete brzo skinuti i navući nakon pregleda. Tokom leta, najpraktičnije je nositi papuče, a tokom zimskog kraće čarape, kako bi skidanje i oblačenje bilo lakše i brže.

Kako da vam pregled bude komforniji?

Pregled kod ginekologa sasvim sigurno nije najprijatnija stvar na svetu, ali postoje načini da sebi to olakšate, znajući da puno dobrog činite za svoje zdravlje. Evo par saveta:

• Potražite ginekologa za koga imate dobru preporuku od bliske osobe. Vrlo je verovatno da će i vaše iskustvo biti pozitivno i da ćete se osećati opuštenije.
   
• Obucite se što komotnije, kako biste se lakše pripremili za pregled i obukli nakon njega.
   
• Ako ste veoma anksiozni, pokušajte neku od metoda opuštanja. Recimo da dišete duboko i da se fokusirate na nešto opuštajuće dok traje pregled.
   
• Ako mislite da će vam nečija podrška pomoći da se opusite, povedite sa sobom blisku osobu.
   
• Postavljajte pitanja tokom pregleda ako želite znati više o onome što se događa ili ako vam nešto nije jasno. Vaš ginekolog je tu da vam odgovori na sva pitanja i pruži informacije.
   
• Nakon pregleda, uradite nešto lepo za sebe! Ugodite sebi nekim zadovoljstvom, poput odlaska na kolače ili na druženje, kako biste se nagradili za hrabrost i dobru odluku.

Imajte u vidu da su ginekolozi stručnjaci koji su obučeni da obavljaju preglede sa maksimalnim obzirom i pažnjom i tu su za sva vaša pitanja. Ovi pregledi su ključni za očuvanje reproduktivnog i opšteg zdravlja, pa je važno da se redovno obavljaju. Na kraju, lično zadovoljstvo i sigurnost zbog toga što vodite računa o zdravlju će sigurno nadvladati svaku neprijatnost.