U OVOM ČLANKU:

Šta je menstrualni ciklus?

Faze menstrualnog ciklusa

Kalendar menstrualnog ciklusa

Menstrualni ciklus i menstruacija (folikularna faza, ovulacija, lutealna faza)

Šta je menstrualni ciklus?

Menstrualni ciklus podrazumeva period od prvog dana menstruacije do prvog dana pre sledeće menstruacije. Tokom ovog perioda odvijaju se promene u telu žene, radi pripreme za potencijalnu trudnoću.
 

Dužina i dinamika ciklusa nije ista kod svih. Menstruacija može da dolazi na svakih 21 do 35 dana i da traje 2 do 7 dana. U prvim godinama, ciklusi često traju duže ili osciliraju u dužini, da bi se tokom godina ustalili i postali redovni. Kako se žena bliži menopauzi, ciklusi se obično skraćuju.

Vaš menstrualni ciklus može da bude redovan - da traje isti broj dana svakog meseca - ili donekle neredovan, kraći ili duži, krvarenje može biti obilno ili oskudno, sa bolovima ili bez, i da se sve ovo i dalje smatra apsoutno normalnim - za vas. 

Kako biste utvrdili šta je normalno za vas ili uočili nepravilnosti, neophodno je da redovno vodite evidenciju sa ovim podacima u kalendaru. Ovakva evidencija će biti važna i tokom ginekoloških pregleda, jer doktor na osnovu informacija o ciklusu može brže proceniti vaše reproduktivno zrdravlje.

Ciklus se deli na dve faze - folikularnu i lutealnu. Svaka od ovih faza je pod uticajem dva ključna hormona - u prvoj fazi dominira estrogen, a u drugoj progesteron. 

nastavak ispod

reklama

Faze menstrualnog ciklusa

Folikularna faza

Ova faza počinje sa prvim danom menstruacije i traje do ovulacije.

1. do 5. dan ciklusa (period menstruacije) 

Na unutrašnjem zidu materice (endometrijumu) staro tkivo počinje da se odvaja i ističe putem menstruacije - vaginalnog krvarenja. Menstruacija može potrajati nekoliko dana. U prvim danima možete osećati bol u maloj karlici, nogama i leđima.

Ovi bolovi mogu biti slabi ili jaki, a posledica su kontrahovanja (grčenja) materice koja se oslobađa tkiva formiranog u prethodnom ciklusu.

Nivoi hormona estrogena i progestrerona su niski. Bazalna telesna temperatura je na najnižem nivou.

Od 6. do 7. dana ciklusa

Hipofiza luči folikostimulirajući hormon (FSH). Ovaj hormon stimuliše jajnike da proizvedu 5 do 20 malih cista - folikula. U svakom folikulu se nalazi jedna nezrela jajna ćelija. Rastući folikuli proizvode hormon estrogen koji takođe postepeno raste.

Nivo progesterona je i dalje nizak. Cervikalna sluz je suva. Bazalna temperatura je i dalje niska.
 

Od 8. do 11. dana ciklusa

Folikuli sazrevaju i povećavaju sekreciju hormona estrogena. Uglavnom će samo jedan folikul tokom narednih dana postati dominantni folikul koji poseduje zrelu jajnu ćeliju. 

Rast estrogena pospešuje stvaranje novog tkiva na unutrašnjem zidu materice. Novo tkivo se postepeno zadebljava i postaje sve više prokrvljeno kako bi priremilo uslove za usađivanje (implementaciju) oplođene jajne ćelije - embriona.

Povišen nivo estrogena dovodi do promena u cervikalnoj sluzi te ona postaje vlažna, beličasta i lepljiva. 

Od 12. do 13. dana ciklusa

Cervikalna sluz postaje providna, klizava i rastegljiva (liči na belance od jajeta), i signalizira da je ovulacija blizu. Ovakva konzistencija sekreta omogućava lakše kretanje spermatozoidima ka jajnoj ćeliji. 

Moguće je ostati u drugom stanju u ovom periodu - jer spermatozoidi mogu da prežive i do 5 dana u reproduktivnom traktu žene. Zbog toga seksualni odnos u ovom periodu može dovesti do trudnoće - iako ovulacija (oslobađanje jajne ćelije) još nije nastupila.

Period ovulacije

14. dan ciklusa (ovulacija)

Dotok krvi do jajnika se povećava, a ligamenti se kontrahuju približavajući jajnik bliže jajovodu (Falopijevoj tubi). Dramatičan rast estrogena izaziva nagli skok LH hormona. Skok LH hormona deluje kao okidač - dominantni folikul puca i izbacuje zrelu jajnu ćeliju, koja zatim ulazi direktno u jajovod.

Oslobođena jajna ćelija živi narednih 12 do 24 sata. Čim se oslobodi iz jajnika, jajna ćelija započinje svoj put kroz jajovod, gde se najčešće sreće sa spermatozoidom, i nastavlja put sve do materice gde se može usaditi u unutrašnji zid (ukoliko je došlo do oplodnje). Uspešno usađivanje znači da je došlo do trudnoće. Ukoliko nije došlo do oplodnje ili do usađivanja, jajna ćelija se dezintegriše i izlazi iz tela kroz narednu menstruaciju, zajedno sa novonastalim tkivom. 

Odmah nakon ovulacije (u narednih 12 sati) počinje pojačano lučenje progesterona, koje izaziva nagli skok BTT (za nekoliko decimala). Ova temperatura će ostati povišena do kraja ciklusa.

nastavak ispod

Pročitaj još:

• Kako da precizno odredim dan ovulacije?

Lutealna faza

15. do 22. dana ciklusa

Nakon oslobađanja jajne ćelije, dominanti folikul se pretvara u strukturu koja se naziva žuto telo (corpus luteum). Ova struktura počinje da proizvodi progesteron i male količine estrogena. Ova kombinacija hormona nastavlja da održava zadebljani sloj na unutrašnjem zidu materice. Cervikalna sluz postaje beličasta i gusta.

22. do 24. dan ciklusa

Progesteron je na najvišem nivou. 
 

25. dan ciklusa

Ukoliko ne dođe do trudnoće, žuto telo nestaje, a pad progesterona uzrokuje da sloj na unutrašnjem zidu materice počinje da se raspada - bliži se menstruacija. Cervikalna sluz je suva.

Ukoliko je došlo do trudnoće, nivo progesterona ostaje povišen, a tkivo na endometrijumu se zadržava i postaje sve više prokrvljeno.

27. i 28. dan ciklusa

Ukoliko nije došlo do trudnoće, estrogen se smanjuje, a progesteron naglo pada, što izaziva nagli pad bazalne temperature tela. Cervikalna sluz je gusta ili suva. Za dan-dva možete očekivati menstruaciju.

Ukoliko je, međutim, došlo do trudnoće, BTT ostaje povišena i predstavlja jedan od prvih znakova trudnoće.  Cervikalna sluz može izgledati ređe i vodnjikavo. 

nastavak ispod

Pročitaj još:

• Kako da izmerim bazalnu temperaturu tela?

Kalendar menstrualnog ciklusa

Da li znate kada je počeo vaš prethodni ciklus i koliko je trajao? Ako ne, počnite da vodite evidenciju o svom ciklusu, jer vam to može dati dobar uvid u to da li je sve kako treba ili postoje neke neregularnosti na koje je potrebno obratiti pažnju. Iako neredovni ciklusi uglavnom ne predstavljaju razlog za brigu, ponekad oni mogu biti posledica određenih zdravstvenih problema.

Počnite tako što ćete beležiti dan početka menstruacije nekoliko meseci uzastopno kako biste ustanovili redovnost ciklusa.

Ukoliko želite dobro da upoznate šablon vašeg ciklusa, neko vreme možete da u kalendar beležite sledeće:

• dan završetka menstruacije - koliko vam obično traje menstruacija? Da li je ovaj put trajala duže ili kraće?
• obilnost krvarenja - da li vam se čini da je krvarenje obilnije ili slabije nego inače? Koliko često ste morali da menjte uložak? da li ste možda primetili krvne ugruške?
• neuobičajeno krvarenje - da li ste možda imali krvarenje između dve menstruacije? Ovo često može biti simptom ovulacije, ali svako neuobičajeno krvarenje obavezno treba proveriti sa ginekologom. 
• bol - opišite svaki bol koji dovodite u vezu sa menstruacijom. Da li je bol veći nego obično? Da li imate bolove tokom ciklusa, nevezane za menstruaciju? Veoma jake bolove, kao i bolove u donjoj karlici tokom ciklusa treba proveriti sa ginekologom.
• ostale promene - da li ste primetili neke promene u raspoloženju ili ponašanju? Da li vas bole grudi pred početak menstruacije? da li osećate blage grčeve sredinom ciklusa? Ovakve promene vam mogu pomoći da bliže odredite period plodnih dana. 

Moguće je da imate neregularne cikluse ukoliko primetite sledeće:

• vremenski period između svakog ciklusa počinje da se menja, odnosno menstruacija stiže dosta ranije ili kasnije skoro svaki mesec;
• imate obilnije ili oskudnije krvarenje nego obično;
• broj dana trajanja menstruacije značajno varira;

Posavetujte se sa ginekologom ukoliko sumanjte u regularnost ciklusa. I pored toga, preporučuje se pregled kod ginekologa bar jednom godišnje. Ne propuštajte redovne preglede, jer su oni najsigurniji način da održite zdravlje reproduktivnih organa i prevenirate stanja i bolesti koja se mogu sprečiti blagovremenim reagovanjem. 

Pročitaj još:

Uloga reproduktivnih organa u stvaranju novog bića