Advertisement

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Bebo club share

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Naslovna / Želim da zatrudnim / Ciklus i ovulacija / Kako nastaje život - razvojni put od ćelije do ljudskog bića

Kako nastaje život - razvojni put od ćelije do ljudskog bića

Kako nastaje život - razvojni put od ćelije do ljudskog bića

U OVOM ČLANKU:

Uloga reproduktivnog sistema u stvaranju života

Razvojni put ženske polne ćelije - jajne ćelije

Razvojni put muške polne ćelije - spermatozoida

Fertilizacija i implantacija

Razvoj embriona

Uloga posteljice (placente)

 


Jajna ćelija i njen put do nastanka života

 

Uloga reproduktivnog sistema u stvaranju života


Reproduktivni sistem ima neverovatno složen zadatak koji počinje još našim rođenjem. Ovaj jedinstveni mehanizam neprestano radi na stvaranju dovoljnih količina kvalitetnih muških i ženskih polnih ćelija. On kreira, reguliše i sinhronizuje složene procese u telu žene i muškarca kako bi se stalno stvarali uslovi za nastanak novog života.


Svijanje gnezda u maminom stomaku


Pre svega, ova fantastična mašinerija treba da obezbedi da jednom mesečno, iznova i iznova, jedna jajna ćelija dostigne punu zrelost, da se oslobodi i bude raspoloživa za oplodnju od strane spermatozoida.

Paralelno sa tim, u materici žene stvaraju se savršeni uslovi za prihvatanje oplođene jajne ćelije - formira se tkivo na unutrašnjem zidu materice (placenta) koje će biti osnovna životna podrška fetusu, obezbeđujući kiseonik i hranu za njegov razvoj dok god ne bude spreman da sve životne funkcije vrši samostalno. 

 

Majčino telo kao glavna podrška i nakon rođenja 


Kada fetus dostigne fizičku zrelost za preživljavanje u spoljnom svetu, reproduktivni sistem pokreće i usklađuje kompleksne mehanizme kako bi fetus izašao iz tela majke, simultano predajući glavnu ulogu majčinom endokrinom sistemu.

Endokrini sistem, uz podršku reproduktivnog sistema, počinje da stvara hranu neophodnu za ishranu novorođenčeta. Ova dva sistema simultano rade kako bi pružili podršku malom biću dok god je to potrebno.

 

nastavak ispod


reklama


 

 

Majčino telo kao savršen mehanizam


Kada beba više nije zavisna od mleka i počinje da uzima čvrstu hranu, oba sistema se vraćaju na svoj uobičajeni način funckionisanja, dovodeći hormone i telo žene u prvobitni balans, stanje pre trudoće.

Majčino telo postaje spremno za novi proces iz početka...

 

Razvojni put ženske polne ćelije - jajne ćelije


Mesto na kome sve počinje kod žene jesu jajnici - dva mala organa koja su pričvršćena za matericu sa obe strane. Žena rođenjem poseduje određenu zalihu jajnih ćelija (1-2 miliona) i to je njihova puna količina čije trošenje počinje gotovo odmah. 

Tokom svojih plodnih godina, počev od prvog ciklusa pa sve do menopauze, žena oslobodi oko 400 jajnih ćelija. Najčešće se jajna ćelija oslobađa iz jajnika naizmenično, u jednom ciklusu iz levog, u drugom ciklusu iz desnog jajnika.

Sredinom mesečnog ciklusa, negde između 12. i 16. dana, samo jedna jajna ćelija postaje zrela i spremna za oplodnju, potom se oslobađa iz jajnika, kreće putem jajovoda u kome se susreće sa spermatozoidom i nakon oplodnje dospeva u matericu. 

 

Razvojni put muške polne ćelije - spermatozoida


Za razliku od žene koja u toku jednog meseca može da izbaci samo jednu zrelu jajnu ćeliju i njeno telo čitav mesec radi na sazrevanju te jedne, zdrave jajne ćelije, kod muškarca se čitavi milioni spermatozoida proizvode u testisima stalno. Proizvodnja novih spermatozoida traje otrpilike od 64 do 72 dana, što znači da su nove zalihe spermatozoida stalno spremne.

Prosečan spermatozoid živi u telu muškarca oko nekoliko nedelja, a oko 250 miliona njih biva oslobođeno pri svakoj ejakulaciji. Nakon ejakulacije, spermatozoidi mogu da žive u grliću i uterusu žene do 5 dana. Međutim, većina njih ugine u prvih 1-2 dana. U spoljnom okruženju, na otvorenom vazduhu ne mogu preživeti duže od par minuta. 

 

Fertilizacija i implantacija


Nakon oslobađanja, odnosno ovulacije, jajna ćelija živi 12-24 časa - u tom kratkom vremenu jajna ćelija može da bude oplođena. 

Tokom životnog ciklusa jajna ćelija putuje kroz jajovod i ukoliko se na ovom putu sretne sa zdravom muškom polnom ćelijom - spermatozoidom, dešava se magija - njih dvoje se sjedinjuju u procesu koji se naziva fertilizacija, odnosno oplodnja. Počinje kreiranje novog života. 

 

Samo jedan će biti "izabrani"


Bez obzira na oslobađanje miliona spermatozoida prilikom ejakulacije, samo jedan spermatozoid može oploditi jajnu ćeliju. Pre oplodnje, spermatozoidi prolaze kroz preobražaj (proces kavitacije) kako bi stekli sposobnost za oplodnju. Čim jedan spermatozoid prodre u jajnu ćeliju, njena membrana se menja i onemogućava se pristup svim drugim spermatozoidima.

 

Trenutak začetka novog života


U momentu oplodnje dolazi do mešanja 23 muških hromozoma i 23 ženskih hromozoma. Kada se muški i ženski hromozomi ujedine stvara se jednoćelijski embrion - zigot koji sadrži jedinstvena 46 hromozoma koji definišu kompletnu genetsku sliku buduće osobe. 

U ovom momentu pol deteta je već određen - i to zahvaljujući spermozoidu koji je oplodio ćeliju. Spermatozoid sa Y hromozomom odrediće muški pol, a spermatozoid sa X hromozom odrediće ženski pol deteta. Jedinstvenom kombinacijom genetskog materijala mame i tate, već su određene i sve ostale osobenosti bubućeg čoveka ili žene.

 

Pronalazak pravog kutka u stomaku


Nakon oplodnje, nastupa vrlo dinamična deoba ćelija unutar oplođene jajne ćelije. U njoj se velikom brzinom vrši konstantna deoba ćelija, te se ona stalno menja i preobražava. Sve ovo počinje da se dešava još u jajovodu, i traje tokom celokupnog puta - sve do materice, gde će malo klupko ćelija pronaći pravo mesto za "gnežđenje".  

Embrion završava put kroz jajovode pretvarajuči se u strukturu koja se naziva blastocista. Tkivo na unutrašnjem zidu materice, koje je počelo da se gradi na početku ciklusa, sada je spremno je da prihvati usađivanje blastociste. Blastocista se oslobađa svoje ljušture i usađuje u endometrijum u procesu koji se zove implantacija.

 

Nastanak posteljice 


Pojedine ćelije blastociste, zajedno sa ćelijama endometrijuma, počinju da stvaraju novo tkivo - placentu (posteljicu). Placenta se razvija kao zajednički organ mame i fetusa koji će biti osnovna podrška novom životu sve dok je u maminom stomaku. 

 

Razvoj embriona


Implantacijom blastociste u unutrašnji zid materice zvanično počinje embrionalna faza. Čim se usadi, embrion počinje da luči HCG hormon - to je upravo onaj hormon koji se očitava na testu za trudnoću.

Pet do sedam dana dana nakon implantacije, što se poklapa sa vremenom očekivanja naredne menstruacije, moguće je utvrditi trudnoću testiranjem urina ili krvi.    

 

Početak formiranja organa

Oko 5. nedelja nakon poslednje menstruacije, organi i osnovna struktura bebinog tela počinju da se formiraju. Ćelije embriona se umnožavaju rapidnom brzinom i preuzimaju različite funkcije. Krvne ćelije, ćelije bubrega i nervne ćelije se razvijaju. Embrion raste i eksterne obline, koje još uvek ne liče na ljudske ekstremitete, počinju da se ukazuju. Embrion se u prvim nedeljama trudnoće razvija zaista neverovatnom brzinom - u ovoj, 5. nedelji bebin mozak, kičmena moždina i srce počinju da se razvijaju.

Takođe, počinje da se formira bebin gastrointestinalni sistem. Do 6. nedelje majušno srce već kuca (na ultrazvuku se može čuti u 8. nedelji trudnoće), a do kraja 12. nedelje kosti, mišići i svi organi već su formirani! Dokazano je da već u 12. nedelji beba počinje da vežba gutanje, a razvija se i čulo ukusa. U ovom momentu vaša beba već liči na majušno ljudsko biće.

 

Upravo u ovom periodu prvog trimestra fetus je pod najvećim rizikom. Oštećenja u ovoj fazi razvoja mogu izazvati defekte na rođenju. Zato se preporučujue oprez kod korišćenja određenih lekova, prestanak upotrebe opojnih supstanci, alkohola, duvana, ali i oprez od infekcija i drugih štetnih faktora

 

Uloga posteljice (placente)


Placenta je tkivo koje se formira na unutršanjem zidu materice (endometrijumu) nakon implantacije. Formirana je delom od ćelija blastociste, a delom od ćelija tkiva endometrijuma, i kao takva ima ulogu zajedničkog organa mame i bebe. 
 
Beba je pupčanom vrpcom povezana sa placentom koja je usađena u zid materice. Na ovaj način bebin organizam je u potpunosti zavistan od nutricije koju dobije iz tela majke, a istovremeno zaštićeno od većine štetnih faktora i bolesti. Posteljica ima čudotvornu ulogu, fetusu tokom razvoja pruža ishranu, kiseonik, termo-regulaciju, obezbeđuje razmenu gasova preko majčinog krvotoka i uklanja otpadne materije. Pored ovoga, placenta brani bebu od unutrašnjih infekcija i oslobađa hormone koji podržavaju trudnoću. 

 

Zašto žene očekuju da prvi nasumični pokušaji začeća budu uspešni?
Zašto žene očekuju da prvi nasumični pokušaji začeća budu uspešni?
Muškarci i plodnost
Muškarci i plodnost
Rezerva i kvalitet jajnih ćelija kao preduslov trudnoće
Rezerva i kvalitet jajnih ćelija kao preduslov trudnoće

Planirajte i pratite razvoj vaše trudnoće, bebe ili deteta

Registrovanjem na sajtu bebo.club dobijaćete personalizovane stručne tekstove prilagođene vašoj kategoriji.