Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.
Kako nastaje život - razvojni put od ćelije do ljudskog bića
U OVOM ČLANKU:
Uloga reproduktivnog sistema u stvaranju života
Razvojni put ženske polne ćelije - jajne ćelije
Razvojni put muške polne ćelije - spermatozoida
Jajna ćelija i njen put do nastanka života?
Uloga reproduktivnog sistema u stvaranju života
Reproduktivni sistem ima neverovatno složen zadatak koji počinje još našim rođenjem. Ovaj jedinstveni mehanizam neprestano radi na stvaranju dovoljnih količina kvalitetnih muških i ženskih polnih ćelija. On kreira, reguliše i sinhronizuje složene procese u telu žene i muškarca kako bi se stalno stvarali optimalni uslovi za stvaranje novog života.
nastavak ispod
reklama
Pre svega, ova fantastična mašinerija treba da obezbedi da jednom mesečno, iznova i iznova, jedna jajna ćelija dostigne punu zrelost i bude izbačena i raspoloživa za oplodnju od strane spermatozoida. Paralelno sa tim, u materici žene stvaraju se savršeni uslovi za prihvatanje oplođene jajne ćelije, formira se tkivo na unutrašnjem zidu materice (endometrijumu) koje će biti osnovna životna podrška fetusu, obezbeđujući kiseonik i hranu neophodne za njegov razvoj tokom čitave trudnoće.
Kada fetus dostigne fizičku zrelost za samostalno preživljavanje, reproduktivni sistem pokreće i usklađuje složene mehanizme koji dovode do izlaska razvijenog fetusa iz tela majke, simultano predajući glavnu ulogu endokrinom sistemu majke.
Endokrini sistem, uz podršku reproduktivnog sistema, preuzima ulogu podrške razvoju novog bića, kroz stvaranje hrane, majčinog mleka, neophodnog za ishranu novorođenčeta. Ova dva sistema zajedno omogućavaju vraćanje reproduktivnih organa na svoju prvobitnu veličinu i simultano rade pružajući podršku malom biću dok god je ono zavisno od majke.
Nakon ovog perioda, oba sistema se vraćaju na svoj uobičajeni način funckionisanja, dovodeći hormone i telo žene u prvobitni balans.
Razvojni put ženske polne ćelije - jajne ćelije
Mesto na kome sve počinje kod žene jesu jajnici - dva mala organa koja su pričvršćena za matericu sa obe strane. Žena rođenjem ima uskladištenu određenu količinu ženskih polnih ćelija - jajnih ćelija (1-2 miliona) i to je njihova puna količina čije trošenje počinje gotovo odmah.
Tokom svojih plodnih godina, počev od prvog ciklusa pa sve do menopauze (obično oko 45-55 godine), žena oslobodi oko 400 jajnih ćelija.
Sredinom mesečnog ciklusa, negde između 12. i 16. dana, samo jedna jajna ćelija postaje zrela i spremna za oplodnju, potom biva oslobođena iz jajnika, kreće putem jajovoda u kome biva oplođena i tako oplođena dospeva u matericu. Najčešće se jajna ćelija oslobađa iz jajnika naizmenično, u jednom ciklusu iz levog, u drugom ciklusu iz desnog jajnika.
Razvojni put muške polne ćelije - spermatozoida
Za razliku od žene koja u toku jednog meseca može da izbaci samo jednu zrelu jajnu ćeliju i njeno telo čitav mesec radi na sazrevanju te jedne, zdrave jajne ćelije, kod muškarca se čitavi milioni spermatozoida proizvode u testisima stalno. Proizvodnja novih spermatozoida traje otrpilike od 64 do 72 dana, što znači da su nove zalihe spermatozoida stalno spremne. Prosečan spermatozoid živi u telu muškarca oko nekoliko nedelja, a oko 250 miliona njih biva oslobođeno pri svakoj ejakulaciji. Nakon ejakulacije, spermatozoidi mogu da žive u grliću i uterusu žene do 5 dana. Međutim, većina njih ugine u prvih 1-2 dana. U spoljnom okruženju, na otvorenom vazduhu ne mogu preživeti duže od par minuta.
Fertilizacija i implantacija
Nakon oslobađanja, odnosno ovulacije, jajna ćelija živi 12-24 časa - ovo je jedino vreme u ciklusu u kome jajna ćelija može da bude oplođena.
Tokom tog vremena jajna ćelija putuje kroz jajovod i ukoliko se na ovom putu sretne sa zdravom muškom polnom ćelijom - spermatozoidom, dešava se magija - njih dvoje se sjedinjuju u procesu koji se naziva fertilizacija. Počinje kreiranje novog života.
Bez obzira na oslobađanje miliona spermatozoida prilikom ejakulacije, samo jedan spermatozoid može oploditi jajnu ćeliju. Nakon ejakulacije, tokom svog putovanja do jajne ćelije, spermatozoidi prolaze kroz preobražaj (proces kavitacije) kako bi stekli sposobnost za oplodnju. Čim jedan spermatozoid prodre u jajnu ćeliju, njena membrana se menja i onemogućava se pristup svim drugim spermatozoidima. Tada dolazi do mešanja 23 muških hromozoma i 23 ženskih hromozoma. Kada se muški i ženski hromozomi ujedine stvara se jednoćelijski embrion - zigot koji sadrži jedinstvena 46 hromozoma koji definišu kompletnu genetsku sliku buduće individue. U ovom momentu pol deteta je već određen - i to zahvaljujući spermozoidu koji je oplodio ćeliju. Spermatozoid sa Y hromozomom odrediće muški pol, a spermatozoid sa X hromozom odrediće ženski pol deteta. Jedinstvenom kombinacijom genetskog materijala mame i tate, već su određene i sve ostale osobenosti bubućeg čoveka ili žene.
Nastupa vrlo dinamična deoba ćelija unutar embriona. Embrion u kome se rapidnom brzinom nastavlja proces deobe ćelija konstantno se menja. Ovi preobražaji embriona dešavaju se u jajovodu, na putu do uterusa. Embrion završava put kroz jajovode pretvarajuči se u strukturu koja se naziva blastocista. Sloj na unutrašnjem zidu materice (endometrijumu), koji je počeo da se gradi na početku ciklusa i nastavio da raste pod uticajem hormona, spreman je da prihvati usađivanje blastociste. Blastocista se oslobađa svoje ljušture i usađuje u endometrijum u procesu koji se zove implantacija. Od ćelija blastociste i ćelija endometrijuma počinje da se stvara novo tkivo - placenta (posteljica). Placenta će delovati kao zajednički organ mame i bebe koji će bebi biti osnovna podrška života sve dok je u maminom stomaku.
Razvoj embriona
Implantacijom blastociste u unutrašnji zid materice zvanično počinje embrionalna faza. Čim se usadi, embrion počinje da luči HCG hormon - hormon koji se očitava testom za trudoću. Pet do sedam dana dana nakon implantacije, što se poklapa sa vremenom očekivanja naredne menstruacije, moguće je utvrditi trudnoću testiranjem urina ili krvi.
Oko 5. nedelje nakon poslednje menstruacije organi i osnovna struktura bebinog tela počinju da se formiraju. Ćelije embriona se umnožavaju rapidnom brzinom i preuzimaju različite funkcije. Krvne ćelije, ćelije bubrega i nervne ćelije se razvijaju. Embrion raste i eksterne obline, koje još uvek ne liče na ljudske ekstremitete, počinju da se ukazuju. Embrion se u prvim nedeljama trudnoće razvija zaista neverovatnom brzinom - u ovoj, 5. nedelji bebin mozak, kičmena moždina i srce počinju da se razvijaju. Takođe, počinje da se formira bebin gastrointestinalni sistem. Do 6. nedelje majušno srce već kuca (na ultrazvuku se može čuti u 8. nedelji trudnoće), a do kraja 12. nedelje kosti, mišići i svi organi već su formirani! Dokazano je da već u 12. nedelji beba počinje da vežba gutanje, a razvija se i čulo ukusa. U ovom momentu vaša beba već liči na majušno ljudsko biće.
U ovom periodu prvog trimestra fetus je pod najvećim rizikom od oštećenja koja mogu izazvati defekte na rođenju. Ovo podrazumeva korišćenje određenih lekova, upotrebu opojnih supstanci, zloupotrebu alkohola, određene infekcije i druge faktore.
Uloga posteljice (placente)
Placenta je tkivo koje se formira na unutršanjem zidu materice (endometrijumu) nakon implantacije. Formirana je delom od ćelija blastociste, a delom od ćelija tkiva endometrijuma, i kao takva ima ulogu zajedničkog organa mame i bebe. Beba je pupčanom vrpcom povezana sa placentom koja je usađena u zid materice. Na ovaj način bebin organizam je u potpunosti zavistan od nutricije koju dobije iz tela majke, a istovremeno zaštićeno od većine štetnih faktora i bolesti. Posteljica ima čudotvornu ulogu, fetusu tokom razvoja pruža ishranu, kiseonik, termo-regulaciju, obezbeđuje razmenu gasova preko majčinog krvotoka i uklanja otpadne materije. Pored ovoga, placenta brani bebu od unutrašnjih infekcija i oslobađa hormone koji podržavaju trudnoću. Da saznate više o ovom neverovatnom organu, kliknite ovde.
