U OVOM ČLANKU: 

Kada placenta počinje da se formira?

Kako izgleda placenta?

Uloga placente u trudnoći

Zrelost placente

Šta se dešava sa placentom nakon porođaja?

Faktori koji utiču na razvoj placente

Moguće komplikacije u razvoju placente

Placenta previa - simptomi, uzroci i terapija

Kada čekate bebu, verovatno vas jako zanima šta se sve odvija u vašem stomaku, kako beba raste i šta joj to pruža životnu podršku. Organ koji je specifičan po tome što ga mama i beba dele tokom trudnoće, jeste placenta (posteljica). Njena osnovna uloga je podržavanje životnih funkcija vaše bebe, sve dok njeni organi ne budu formirani i dovoljno zreli da samostalno obavljaju ovaj posao.

Saznajte šta ovaj neverovatan organ sve radi, i šta može da utiče na njegovo funkcionisanje. 

Placenta ili posteljica - životna podrška vašoj bebi

Placenta ili posteljica je prvi organ koji se formira nakon začeća i jedini je zajednički organ mame i bebe.  Formira se delom od oplođene jajne ćelije (blastociste), a delom od unutrašnjeg zida materice (endometrijuma).

Iako se nalazi privremeno u vašem telu, placenta ima veoma važnu ulogu - on povezuje vas i vašu bebu, omogućava prenos kiseonika, nutritivnih materija i hormona, te razmenu gasova. Kroz ovu vezu sa vašim telom, placenta preuzima funkcije koje beba još uvek ne može da obavlja sama. 

Kada i kako placenta počinje da se formira?

Kao i beba, i placenta sadrži gene oba roditelja i zapravo predstavlja prvi fetalni organ koji se formira. Razvoj placente počinje već oko 6-7 dana nakon začeća - kada se embrion, u fazi blastociste, usađuje u unutrašnji zid materice.   

Placenta se sastoji od ćelija koje potiču od fetusa, a tokom rane trudnoće, prelazi razvojni put od nekoliko ćelija do kompletno formiranog organa.  Rast i razvoj vaše bebe zavisi od kvaliteta placente, tako da je njena uloga  tokom trudnoće ogromna.
 

Do 12. nedelje trudnoće placenta je potpuno formirana i spremna da preuzme ulogu u hranjenju i zaštiti bebe. Kako trudnoća odmiče, placenta će rasti zajedno sa bebom - prosečna veličina placente kod terminske bebe je prečnika 22cm, oko 2.5cm debljine i čini šestinu bebine težine na rođenju. 

Placenta se često formira u donjem delu materice, a zatim se pomera u stranu ili naviše kako materica raste. Ukoliko je placenta usađena nisko u materici, ova pojava se naziva placenta previa. Poziciju placente vaš doktor će proveravati na redovnim ultrazvučnim pregledima tokom trudnoće. 

Kako izgleda placenta?

Strana placente koja je okrenuta ka bebi (sa pupčanom vrpcom) je glatka, tamno sive boje, dok je "mamina" strana (prikačena za zid materice) tamno crvene boje. 

Placenta je mekana, sunđeraste konzistencije, a krvni sudovi su razgranati po njenoj površini. 

Uloga placente u trudnoći

Placenta omogućava da krvotok bebe i vaš krvotok budu povezani, a da ipak ostanu razdvojeni i da se ne mešaju.

Ovaj organ ima ulogu pluća za razemnu gasova, ali i bubrega za filtriranje otpadnih materija. 

Sve hranjive materije, kao i kiseonik, beba dobija tako što vašim krvotokom dospevaju do placente, a od placente ka bebi putem pupčane vrpce. Obrnutim smerom, bebine otpadne materije (i ugljen-dioksid) se putem pupčane vrpce odvode ka placenti, a odatle u vaš krvotok, kako bi vaše telo moglo da ih ukloni.  

Placenta proizvodi i esencijalne hormone koji pomažu rast i razvoj vaše bebe. Jedan od ovih hormona jeste hCG hormon koji se detektuje testiranjem na trudnoću. Placenta takođe luči progesteron koji održava zadebljani sloj na unutrašnjem zidu materice, čime se obezbeđuje zdravo okruženje za razvoj i bebe i placente.

Pored toga, ovaj organ ima i zaštitničku ulogu, jer štiti bebu od većine bakterijskih i virusnih infekcija, ali i osigurava da vaše telo ne odbaci bebu kao "stranog uljeza". Pred kraj trudnoće, placenta prenosi bebi vaša antitela (antitela koja ste vi tokom života razvili), a koje će bebi obezbediti imunitet u prvim nedeljama i mesecima života. 

Placenta ima ulogu i u pripremi vaših grudi za dojenje. Naime, proizvodi hormon koji je zadužen za stvaranje kolostruma, ali i  sprečava otpuštanje mleka pre nego što se beba rodi.

Neki hormoni placente ubrzavaju metabolizam kako bi se omogućile zalihe energije neophodne kako za vaše pojačane potrebe, tako i za bebin rast i razvoj. 

Dakle, u pitanju je zaista neverovatno moćan i važan organ. Ipak, da bi placenta mogla da obavlja svoj posao i čuva i hrani bebu, važno je da budete svesni određenih ograničenja. Tako, na primer, placenta ne može bebu da zaštiti od pojedinih virusa (poznato je da se, na primer, HIV virus može preneti sa majke na dete). Alkohol, nikotin, narkotici i lekovi takođe mogu proći kroz placentu i ugroziti bebu. 

Pročitaj još:

Da li da se vakcinišem ako sam trudna?

Zrelost placente

Zrelost posteljice u određenom periodu trudnoće jedan je od pokazatelja da beba dobija sve nutritivne materije i pravilno raste.  

Tokom trudnoće, placenta se razvija i stari, odnosno prelazi iz jedne u drugu fazu zrelosti. Starenje placente je prirodan proces, a izražava se u stepenima. Stepeni ukazuju na vidljivu kalcifikaciju i pojavljivanje specifičnih brazdi, odnosno udubljenja na horionskoj ploči.

Stepen 0 - do 18. nedelje trudnoće

U ovoj fazi, posteljica je glatka i homogena. 
 

Stepen I - od 18. do 29. nedelje trudnoće

Ponegde se primećuju mestimične kalcifikacije, kao i uvlačenje horinske ploče. 

Stepen II - od 30. do 38. nedelje trudnoće

Jasno se uočavaju mestimične kalcifikacije i veće uvlačenje horionske ploče.

Stepen III - nakon 39. nedelje trudnoće

Kalcifikacija bazalne ploče je značajna, a horionska ploča je isprekidana udubljenjima. Na posteljici se jasno vide zasebni delovi (kotiledoni).

Dakle, izražena kalcifikacija je normalna u 40. nedelji. Ali, ukoliko se ona primeti ranije, to može ukazati na prerano starenje placente. U ovom slučaju, doktor će verovatno želeti da češće kontroliše bebin rast, kako bi se uverio da beba dobija dovoljno nutritivnih materija. Takođe će proveravati količinu plodove vode, jer manjak ove tečnosti može ukazati da placenta bebi ne obezbeđuje adekvatnu nutriciju.

Šta se dešava sa placentom nakon porođaja?

Prilikom porođaja, placenta se odvaja od unutrašnjeg zida materice i izlazi 5 do 30 minuta nakon izlaska bebe. Kada se beba rodi, u tzv. trećoj porođajnoj fazi, vaša materica će kroz par dodatnih kontrakcija, ili uz pomoć masaže abdomena, izbaciti placentu ili ćete dobiti injekciju oksitocina, a lekar će je izvući blagim povlačenjem pupčane vrpce.

Ukoliko se porađate carskim rezom, doktor će placentu izvući hirurškim putem.

Nakon što se placenta nađe izvan materice, doktor će je pregledati kako bi se utvrdilo da je cela i da nema zaostalih delova u materici. Na taj način se izbegava opasnost od infekcije ili produženog krvarenja koji mogu nastati nakon zaostajanja delova placente u zidu materice.

Porođena placenta se u većini porodilišta uklanja kao biološki otpad. U nekim kulturama se, međutim, koristi za pripremu lekova, ili za posebne rituale i ceremonije. 

Faktori koji utiču na razvoj placente

Kao i na ostale organe, i na placentu mogu da utiču raznorazni faktori, dovodeći do njenog usporenog razvoja ili težih oštećenja. Neki od najčešćih su:

• Godište majke
• Prerano pucanje ambrionske membrane
• Višeplodna trudnoća (blizanci, trojke, četvorke)
• Problemi sa zgrušnjavanjem krvi
• Visok krvni pritisak
• Problemi sa placentom u prethodnim trudnoćama
• Prethodna operacija na materici
• Povreda abdomena
• Upotreba štetnih supstanci

Kod nekih od ovih faktora moguće je smanjiti rizike i održati trudnoću bez komplikacija. 

Pročitaj još:

• Mogući razlozi krvarenja tokom trudnoće

Komplikacije u razvoju placente

U većini trudnoća ne javljaju se nikakve komplikacije placente. One koje se jave najčešće se otkrivaju na rutinskim ultrazvučnim pregledima ili nakon pojave određenih simptoma. Moguće komplikacije placente jesu: 
 

1. placenta akreta - kada dolazi do predubokog usađivanja placente u unutrašnji zid materice. Kod ovog stanja, placenta se tokom porođaja ne odvaja od zida materice već ostaje delom ili cela pričvršćena za zid materice, što može izazvati ozbiljan gubitak krvi tokom ili nakon porođaja. 

2. prevremeno odlubljivanje placente (abrupcija placente) - kada se posteljica prevremeno odlubljuje, odnosno kada se odvaja od zida materice pre porođaja. Ovo stanje može izazvati obilno krvarenje, a za bebu predstavlja rizik da ostane bez potrebnih nutritivnih materija. Ponekad je neophodno izazvati porođaj. 

3. insuficijencija posteljice - kada placenta ne funkcioniše kako treba, što izaziva smanjen dotok hranjivih materija i kiseonika ka bebi. Posledično, može uticati na bebin rast i zahteva brižljivo praćenje od strane doktora. 

4. zadržana placenta - kada placenta ostane u materici nakon porođaja. U pitanju je ozbiljno stanje koje može izazvati infekcije ili ozbiljan gubitak krvi. Doktor će proveriti da li postoje zadržani ostaci placente, i ukoliko je potrebno ukloniće ove ostatke kiretom,  pod anestezijom.  

Placenta previa (niska posteljica) - simptomi, uzroci i terapija

Jedna od najčešćih komplikacija koji se otkriva na ultrazvučnom testu u 20. nedelji jeste placenta previa, odnosno nisko usađena posteljica. Ovo stanje može biti rizično tokom porođaja, jer placenta pokriva grlić materice. Time ona praktično blokira izlaz bebi, onemogućavajući prirodan porođaj. Alternativa je carski rez.
 

Kompletna ili parcijalna placenta previa (placenta pokriva najmanje jednu četvrtinu ili čak ceo grlić materice) javlja se kod oko jedne u 200 trudnoća, a zahteva pojačan nadzor od strane vašeg lekara. Češća je marginalna placenta previa, kada se placenta nalazi u blizini ili blago dodiruje grlić materice, ali ga ne pokriva.

Doktor će vam verovatno preporučiti da izbegavate odnose, podizanje teških stvari i naporne aktivnosti, ukoliko je u pitanju delimična ili kompletna placenta previa.

Ako se postavi dijagnoza placente previje, važno je da možete brzo da stignete u porodilište ukoliko počne krvarenje. Zato će neke trudnice koje žive udaljeno, po savetu doktora, biti primljene u porodilište i ranije, kako bi se obezbedila brza reakcija. 

Dobra vest je da placenta previa koja se otkrije tokom trudnoće, najčešće bude prolazna.  Kako materica raste, posteljica se sama pomera ka višoj poziciji. Doktor će u kasnijem periodu trudnoće (oko 32. nedelje) ponovo proveriti poziciju posteljice, a u velikom broju slučajeva placenta previa neće više postojati.

Placenta previa - simptomi

Mogući simptomi placente previje su svetlo crveno krvarenje nakon 20. nedelje trudnoće, koje nastupa spontano ili nakon odnosa. To su takođe:

- blagi bolovi u abdomenu, uz krvarenje

- krvarenje tokom porođaja

Ukoliko primetite bilo kakvo krvarenje tokom trudnoće, bilo u kom periodu, obavezno idite na pregled. 

Placenta previa - uzroci 

Ne postoji očigledan uzrok ovog stanja. Moguće je da je u pitanju veća posteljica (ukoliko nosite više beba) ili da postoje priraslice (ožiljci) od prethodnog carskog reza ili kiretaže. Ovi slučajevi se smatraju najvećim rizicima za razvoj placente previje. 

Placenta previa - lečenje 

U zavisnosti od težine placente previje, koja se svrstava u četiri kategorije (od delimične do potpune), moći ćete da se porodite bilo prirodnim putem, bilo carskim rezom. 

U svakom slučaju važno je da, ukoliko počne krvarenje, možete brzo da stignete u porodilište. Ukoliko je krvarenje oblino, verovatno ćete biti zadržani u porodilištu do kraja trudnoće, radi pojačanog nadzora. 

Na ovaj način, doktori će moći da prate vaše i bebino stanje i da omoguće najbolju medicinsku negu. 

Izvori:
https://www.whattoexpect.com/pregnancy/placenta
https://www.pregnancybirthbaby.org.au/placenta-praevia
https://www.nhs.uk/pregnancy/labour-and-birth/what-happens/placenta-complications/
 

Foto: Shutterstock