U OVOM ČLANKU:

Šta je krvni pritisak?

Normalan krvni pritisak u trudnoći?

Visok pritisak u trudnoći

Visok pritisak - simptomi

Nizak krvni pritisak u trudnoći

Nizak pritisak - simptomi

Terapije kod problema sa pritiskom tokom trudnoće

Komplikacije abnormalnog pritiska u trudnoći

Prevencija povišenog pritiska u trudnoći

Šta se dešava se pritiskom nakon trudnoće?

Pritisak u trudnoći

Šta je krvni pritisak?

Pod krvnim pritiskom se podrazumeva arterisjki pritisak, odnosno pritisak u aorti i njenim granama (arterijama). On se izražava očitavanjem gornjeg (sistolnog) i dijastolnog (donjeg) pritiska. Sistolni pritisak je pritisak krvi na zidove arterija u trenutku kada se srce kontrahuje, odnosno pumpa krv, a dijastolni pritisak je pritisak kada se zid arterije opušta, a srce odmara pre naredne kontrakcije.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), normalan krvni pritisak se kreće do 120mmHg za sistolni, odnosno do 80mmHg za dijastolni pritisak. Ukoliko je krvni pritisak ispod 90/60 mmHg, tretira se kao snižen, odnosno kao hipotenzija. Ukoliko je iznad 140/90 mmHg, pritisak se tretira kao povišen, odnosno kao hipertenzija.

Opšte smernice u pogledu normalnih i abnormalnih vrednosti krvnog pritiska su prikazane u tabeli ispod.

Normalan krvni pritisak u trudnoći

Tokom trudnoće telo prolazi kroz brojne fizičke promene kako bi se prilagodilo bebinom rastu i razvoju. Tokom ovih, za telo turbulentnih 9 meseci, u idealnom slučaju krvni pritisak će biti u granicama normale.

Međutim, određena manja odstupanja od uobičajenog čitanja krvnog pritiska, savršeno su normalna u trudnoći. Hormon progesteron opušta zidove vena. Ovo čini da krvni pritisak pada tokom prvog i drugog trimestra. Možete osetiti nesvesticu nakon predugog stajanja ili ukoliko naglo ustanete.

Najniži stepen krvnog pritiska je uglavnom na sredini trudnoće i postepeno počinje ponovo da raste nakon 24. nedelje. Do ovog perioda, telo žene stvara dodatnu litru krvi, koje srce mora da pumpa kroz kardiovaskularni sistem.

Ukoliko je sve kako treba, krvni pritisak treba da se vrati na nivo od pre trudnoće tokom poslednjih nekoliko nedelja pred porođaj.

Kod abnormalnih vrednosti krvnog pritiska, konkretno kod povišenog krvnog pritiska, i mama i beba mogu biti pod povećanim rizikom od zdravstvenih komplikacija. Da bi se ovo predupredilo, možda će biti potrebno pojačano praćenje trudnoće i adekvatna terapija. Pored redovnih pregleda i praćenja od strane lekara, važno je da se edukujete o faktorima koji mogu uticati na krvni pritisak, kao i o zdravstvenim stanjima koja su povezana sa abnormalnim krvnim pritiskom.

Visok pritisak u trudnoći

U trudnoći daleko češće dolazi do hipertenzije, nego do hipotenzije, javljajući se kod čak oko 10% trudnica.

Hipertenzija u trudnoći može da se podeli u dve osnovne grupe: hronična hipertenzija i trudnička hipertenzija.

Kod hronične hipertenzije, povišen pritisak je postojao i pre trudnoće ili se javio pre 20. nedelje trudnoće. Ovo stanje može ostati i nakon porođaja.

Trudnička hipertenzija se uopšteno javlja nakon 20. nedelje trudnoće. Istraživanja su pokazala da godine trudnice, gojaznost i pojedini zdravstveni problemi mogu da povećaju rizik za pojavu hipertenzije u trudnoći. Iako se hipertenzija obično povuče nakon porođaja, postoji veći rizik da se hipertenzija javi i kasnije u životu, ukoliko je postojala u trudnoći.

Merenje krvnog pritiska na redovnim prenatalnim pregledima je jedan od načina praćenja toka trudnoće. Vaš doktor će obratiti pažnju na simptome koji mogu da ukažu na potencijalno opasno stanje koje se naziva preeklampsija, naročito u kasnijoj fazi trudnoće.

Preeklamspija još uvek nije sasvim rastumačena od strane stručnjaka, ali pretpostavlja se da se dešava onda kada placenta ne vrši sasvim dobro svoju funkciju. Ovo stanje može da dovede do visokog pritiska i drugih problema. Za dijagnozu preeklampsije uzimaju se parametri iz urina. Proteini u urinu i visok krvni pritisak su mogući simptomi preeklampsije.

Kod žena koje su i pre trudnoće imale povišen krvni pritisak ili su razvile gestacijsku hipertenziju, postoji povećan rizik od javljanja preeklampsije. Ali ovo nije pravilo. Povećan rizik postoji ako se gestacijska hipertenzija razvije nakon 35. nedelje trudnoće.

Visok pritisak - simptomi

Nećete uvek biti sasvim sigurni da li imate snižen ili povišen krvni pritisak. Štaviše, i hipotenzija i hipertenzija mogu proći neopaženo, bez ikakvih simptoma. Zato je važno da idete redovno na sve prenatalne preglede.

Ukoliko ipak primetite neke neuobičajene sipmtome, to mogu biti:

• Naleti vrućine praćeni crvenilom lica, vrata ili gornjeg dela grudnog koša.
• Oticanje šaka ili stopala
• Glavobolja
• Kratak dah
• Abdonimalni bol
• Mučnina
• Povraćanje
• Promene u vidu

Ukoliko sumnjate da imate neke od navedenih simptoma, trebalo bi odmah da se obratite doktoru kako biste sprečili eventualne komplikacije.

Nizak krvni pritisak u trudnoći

Hipotenzija, iako ređe stanje, može biti direktno povezana sa trudnoćom. Sistem za cirkulaciju se širi tokom trudnoće, što može uzrokovati umereno spuštanje pritiska. Najčešće do ovoga dolazi u prvih 24 nedelje trudnoće. Ipak, ovakvo spuštanje pritiska obično nije toliko značajno da bi vam zadavalo brigu.

Hipotenzija može biti uzrokovana i:

• Dehidracijom
• Dijabetesom
• Niskim šećerom u krvi
• Srčanim problemima
• Tiroidnim problemima
• Jakim alergijskim reakcijama
• Gubitkom krvi
• Infekcijom
• Nedovoljno dobrom ishranom, naročito nedostatkom folne kiseline, vitamina B i vitamina D

Nizak pritisak - simptomi

Kod niskog pritiska možete osetiti sledeće simptome:

• Vrtoglavica
• Problemi sa koncentracijom
• Hladni, vlažni dlanovi
• Zamagljen vid
• Ubrzano disanje
• Depresija
• Iznenadan umor
• Ekstremni premor

Terapije kod problema sa pritiskom tokom trudnoće

Kod hipertenzije

Hipertenzija mora da se pažljivo prati kako bi se izbegle potencijalno životno opasna stanja. Doktor će vam preporučiti česte preglede kako zbog praćenja rasta bebe, tako i zbog testova urina i krvi.

Verovatno će vas uputiti i da svakodnevno pratite pokrete bebe. Ukoliko primetite da se beba manje pokreće nego što je uobičajeno, trebalo bi da se konsultujete odmah sa doktorom.

Moguće je da ćete morati da uzimati terapiju lekovima u zavisnosti od težine i vrste stanja koje imate, a koje je povezano sa krvnim pritiskom.

Kod hipotenzije

U slučajevima blage hipotenzije uglavnom nije potrebna terapija. Ono o čemu treba da vodite računa jeste da pažljivo ustajete kako vas ne bi uhvatila nesvestica.

Malo teži oblici hipotenzije zahtevaju:

• Unos veće količine tečnosti
• Nošenje kompresionih čarapa
• Izbegavanje čestog i dugotrajnog stajanja

  VIDEO: Ultrazvučni pregledi u trudnoći

Komplikacije abnormalnog pritiska u trudnoći

Kod hipertenzije

Hipertenzija u trudnoći povećava rizik od komplikacija i kod mame i kod bebe. Ovo podrazumeva:

• Prevremeni porođaj (porođaj pre 37. nedelje)
• Potrebu za carskim rezom
• Problem sa rastom fetusa
• Abrupciju (prevremeno odlubljivanje) placente
• Preeklampsiju i eklampsiju

Kod hipotenzije

I hipotenzija, iako daleko manje opasno stanje od hipertenzije, takođe nosi sa sobom određene izazove. Jedna studija je pokazala da gotovo polovina slučajeva hipotenzije pogađa trudnice koje su imale ovo stanje i pre trudnoće. Ista studija je pokazala da se kod trudnica sa hipotenzijom češće javljaju mučnine, povraćanje, vaginalno krvarenje i anemija.

Prevencija povišenog pritiska u trudnoći

Najbolji način da smanijte rizik od komplikacija jeste da sprečite pojavu povišenog pritiska, ili da ga držite pod kontrolom blagovremenim otkrivanjem i pridržavanjem upustva lekara. Preporučuje se odlazak na sistematski pregled i pre trudnoće kako bi se bilo kakve abnormalnosti sa pritiskom na vreme utvrdile. Ipak, najbolje je da se maksimalno potrudite da zdravlje svog tela poboljšate i pre nego što zatrudnite, na ove načine:

• Hranite se zdravo
• Kontrolišite sva postojeća hronična stanja
• Ograničite unos alkohola
• Prestanite sa pušenjem
• Vežbajte ili se fizički aktivirajte bar tri puta nedeljno

Šta se dešava sa pritiskom nakon trudnoće?

Kod žena koje su imale normalan pritisak pre i tokom trudnoće, krvni pritisak obično pada nakon porođaja. Zatim ponovo raste, dolazeći do gornjih uobičajenih vrednosti 3 do 6 dana kasnije.

Ukoliko ste imali povišen pritisak i pre trudnoće, verovatno ćete morati da nastavite sa terapijom.

Hipertenzija koja se pojavi tokom trudnoće (gestacijska hipertenzija), najčešće se spontano povlači nakon rođenja bebe.  Doktor će pratiti stanje pritiska i neko vreme nakon porođaja. Ukoliko se ne spušta, primaćete terapiju određeni vremenski period, za svaki slučaj.

Ne brinite ako dojite, postoji puno lekova za regulaciju krvnog pritiska koji su bezbedni tokom dojenja.

Postarajte se da idete na redovne preglede, kako bi doktor pratio tok trudnoće i rast bebe, te blagovremeno otkrio bilo koje simptome abnormalnog krvnog pritiska. Ukoliko doktor prepiše terapiju za kontrolu krvnog pritiska, vodite računa da je uzimate redovno.

Izvori:
www.healthline.com
www.pharmamedica.rs
www.babycentre.co.uk