Nervoza u trudnoći - kako da je kontrolišete

Anksioznost u trudnoći - šta je anksioznost

Trebalo bi da imate na umu da je briga zdravo i normalno osećanje. Ipak, kada ona počinje da opterećuje i utiče na razne životne segmente i normalno svakodnevno funkcionisanje, kada remeti san i osećate da jednostavno ne možete da je se otresete, onda je reč o mentalnom stanju koje nije zdravo. Ali znajte da nije u pitanju vaš lični izbor ili znak slabosti.

Zapravo, anksioznost tokom trudnoće sa javlja veoma često. Po mnogim istraživanjima anksioznost u trudnoći je čak češća pojava od depresije. A takođe se može javiti i kod muškaraca.

Znajte da postoji puno načina i izvora koji vam mogu pomoći, pa je dobro da obratite pažnju na simptome. 

Simptomi anksioznosti u trudnoći

Tipični simptomi anksioznosti su sledeći:
 

• Nervozni ste sve vreme, ili bar veći deo dana i nikako ne možete to da kontrolišete
   
• Stalno ste uznemireni
   
• Imate "predosećaj" da će se nešto loše desiti, strepite 
   
• Stalno ste zabrinuti 
   
• Obuzima vas osećaj strave
   
• Ne možete da se skoncetrišete na obaveze
   
• Imate osećaj kao da vam mozak ne radi
   
• Razdražljivi ste
   
• Osećate se kao da ste na ivici nerava
   
• Ne uspevate da se naspavate

Antenatalna anksioznost je prilično česta, ali se simptomi uglavnom pripisuju hormonima ili se smatraju "normalnim" za drugo stanje. Ipak, ukoliko se ne radi na njenom ublažavanju, anksioznost može ozbiljno da poremeti kvalitet života.

Kod antenatalne anksioznosti često trudnica upada u vrzino kolo negativnih osećanja. Naime, javlja se osećaj krivice zato što se oseća loše kada svi, pa i ona sama, očekuju da bi trebalo da bude srećna i zadovoljna. A time se ustvari samo dublje podstiče osećaj straha i brige.

Ako prolazite kroz ovakva stanja, potražite tuđa iskustva, porazgovarajte sa nekim za koga znate da je prolazio kroz isto ili sa nekom drugom bliskom osobom. Ponekad je najbolje rešenje da se obratite stručnoj pomoći, jer postoje tehnike koje su veoma efikasne, a koje će vam pomoći da uspostavite kontrolu nad svojim mislima i osećanjima. 

Napad panike u trudnoći

Ponekad anksioznost može uzrokovati i napade panike, koji mogu biti veoma zastrašujući. 

Napad panike se može javiti  bilo kada, bez ikakvog većeg razloga. Simptomi uključuju:

• Ubrzan rad srca
• Osećaj straha od smrti
• Bolove u grudima
• Nedostatak daha
• Vrtoglavicu
• Osećaj da ćete se onesvestiti
• Kuvanje u stomaku
• Drhtavicu u nogama i rukama

Napadi panike najčešće traju između 5 i 20 minuta. Iako mogu biti veoma zasrašujući, znajte da nisu opasni po vaše zdravlje.

Zašto se anksioznost javlja

Trudnoća je emotivan period, a anksioznost je samo jedna od stvari koje svaka trudnica s vremena na vreme oseti. Umeren nivo straha i brige je sasvim normalan i očekivan tokom ovog perioda velikih promena. Iako se može javiti bilo kada i kod bilo koje trudnice, anksioznost kao zdravstveni problem se češće javlja ako imate:

• Porodičnu istoriju napada panike
• Iskustvo sa anksioznošću i pre trudnoće
• Neko traumatično iskustvo
• Istoriju korišćenja ilegalnih droga
• Depresiju
• Neko dugotrajno i bolno stanje
• Dugotrajnu izloženost stresu

  Nesanica u trudnoći - zašto se javlja i kako da je se otarasite

Najčešći strahovi i fobije tokom trudnoće

Trudnice su najčešće uplašene zbog porođaja. To je veoma uobičajeno. Trudnoća i rođenje deteta su veliki događaji u životu, pa nemojte biti strogi prema sebi ukoliko se jave ovakva osećanja. Iako suštinski lepi događaji, ipak su i velike životne promene. Ipak, trudite se da ih posmatrate sa vedre strane i sa verom da ćete se snaći na najbolji mogući način. 

Ukoliko se javi veoma izražen strah od porođaja, toliko jak da remeti svakodnevno funkcionisanje i ne možete da prestanete da mislite o tome, strah postaje fobija. Iako je veoma retka, fobija od porođaja (tokofobija) se može javiti uprkos jakoj želji žene da ima bebu.

Kod nekih žena se ova fobija razvija zbog ranijeg traumatičnog porođaja, pobačaja ili gubitka deteta. 

Najčešće kod ovakvih fobija pomaže razgovor o prethodnom traumatičnom iskustvu, dok će u drugim slučajevima biti dovoljna edukacija o porođaju. Drugim ženama će najviše pomoći serija konsultacija sa psihoterapeutom.

Strah od igle takođe može dovesti do razvoja daljih strahova jer neke žene zbog ovog straha propuštaju značajne analize krvi.

Ako imate bilo kakve zastrašujuće misli koje vas konstantno uznemiravaju i onemogućavaju normalan život, trebalo bi da se okrenete rešavanju ovog problema kroz edukaciju, istraživanje tuđih iskustava ili konsultaciju sa stručnjakom-psihoterapeutom.

Kada treba da potražite pomoć

Potražite stručnu pomoć ukoliko:

• Osećate anksioznost duže od dve nedelje
• Zbog anksioznosti imate simptome kao da se fizički bolesni: lupanje srca, ubrzano disanje, preznojavanje, muka vam je, imate dijareju.
• Imate napade panike
• Neprijatne misli vam se stalno vraćaju i ne možete da ih kontrolišete
• Hvatate sebe kako počinjete da ponavljate neke radnje, ne bi li se osećali bolje: pranje ruku, prebrojavanje nečega, dodirivanje…
• Prestrašeni ste od pomisli na porođaj
• Toliko se plašite igle, da izbegavate vađenje krvi

Recite svom doktoru ako ste ranje imali iskustva sa anksioznošću. Što više bude znao o vama, doktor će vam bolje pomoći. Važno je da znate da vas niko neće osuđivati niti kritikovati zbog toga kako se osećate.

Ako vam je teško da pričate o svom stanju, probajte da zapišete na papir kako se osećate pre nego što odete kod doktora ili da povedete sa sobom neku dragu osobu kao podršku.

Kako sprečiti i kontrolisati nervozu i anksioznost tokom trudnoće

• Razgovarajte sa nekim u koga imate poverenja, prijateljima, porodicom. Ispričajte im o tome kako se osećate i šte vas plaši. Sama priča o strahu je prvik korak u oslobađanju od njega.
   
• Probajte da odagnate osećaje krivice i sramote. To kako se osećate zaista nije vaša krivica.
   
• Vežbajte redovno. Krećite se. Fizički se angažujte kroz uređivanje bebine sobe, preslaganje stvari u ormanu, kuvanje, i druge bezbedne fizičke poslova. Fizička aktivnost utiču na oslobađanje hormona endorfina i doprinosi osećaju zadovoljstva zbog obavljenog posla. Time ćete pre biti spremni da pozitivno gledate na budućnost, kanališete emocije i na kraju uspete da izađete na kraj sa neprijatnim osećanjima.
   
• Izbegavajte previše kofeina, kao i cigarete i alkohol.
   
• Hranite se zdravo. Iznenadićete se koliko ishrana može da utiče na to kako se osećamo i fizički i emotivno.
   
• Posvetite se nekom zadovoljstvu, makar vam ovo bilo i teško u početku. Radite i bavite se nečim što baš volite ili vam prija. Usvojite neku od tehnika relaksacija, kao što su meditacija, joga ili mindfulness. Odvojite svakodnevno vreme za ove aktivnosti.

Izvor: tommys.org, whattoexpect.com

Foto: Freepik, Shutterstock