Advertisement

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Bebo club share

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Naslovna / Trudna sam / Prenatalni pregledi i testovi / Dabl test - prenatalna dijagnostika hromozomskih anomalija

Dabl test - prenatalna dijagnostika hromozomskih anomalija

Dabl test - prenatalna dijagnostika hromozomskih anomalija

U OVOM ČLANKU:

Zašto se radi Dabl test?

Kada se radi Dable test

Kako se izvodi Dable test i kakva je priprema?

Rezultata Dabl testa - tumačenje

Šta ako su rezultati loši?

 


Dabl test - prenatalna dijagnostika hromozomskih anomalija


 

Zašto se radi Dabl test? 

 

Dabl test (eng. Double test) spada u skrining testove - testove koji treba da pokažu koliko je visok rizik od nekog zdravstvenog problema. Na osnovu rezultata skrining testa, doktor može proceniti da li su potrebna dodatna ispitivanja.

Ipak, skrining testovi nisu dijagnostički - to znači da na osnovu njih nije moguće utvrditi da li neko stanje zaista postoji. Tako test može pokazati visok rizik od nekog zdravstvenog problema, iako ga zapravo nema. I obrnuto, zdravstveni problem može postojati iako su rezultati skrining testa pokazali da je rizik nizak. 

Dabl test se koristi u cilju ranog otkrivanja poremećaja u razvoju hromozoma kod fetusa (hromozomskih anomalija), i to:

  • Daunov sindrom (trizomija 21),
  • Edvarsdov sindrom (trizomija 18),
  • Patauov sindrom (trizomija 13). 

Dabl test se zasniva na testiranju dva hormonska markera (ß-hCG i PAPPA) koji su prisutni u krvi trudnice. U pitanju su hormoni koje luči placenta i koji se menjaju tokom trudnoće.  

Dabl test se zatim kombinuje sa ultrazvučnim pregledom na kome se meri nuhalna transluenca (NT), odnosno nakupina tečnosti iza vrata fetusa.

Dakle, da bi se dobio rezultat, uzimaju se zajedno u proračun hormonski markeri iz krvi, kao i mera NT. 

 

Kada se radi Dabl test?

 

Vreme u kome se Dabl test može izvesti je relativno kratko - između 12. nedelje i 14. nedelje trudnoće. 

Zato je potrebno pregled zakazati na vreme, o čemu će vas doktor blagovremeno obavestiti. 

Rezultati se smatraju najpouzdanijim kada se Dabl test radi u 12. nedelji trudnoće.

 

Kako se izvodi Dabl test i kakva je priprema?


Dabl test spada u neinvazivne testove, njegovo izvođenje ne predstavlja nikakav rizik po trudnicu ni po plod. Obuhvata dva segmenta testiranja: ultrazvučni pregled i laboratorisku analizu krvi.

Poželjno je da se laboratorijske analize urade istog dana kada i ultrazvučni pregled, a najkasnije 48 sati nakon ultrazvuka. 

 

Priprema za ultrazvučni pregled


Na ultrazvučni pregled treba da dođete sa punom pešikom, jer će se na ovaj način dobiti kvalitetniji prikaz. Najbolje je da najpre ispraznite bešiku, a zatim popijete 2-3 čaše vode sat vremena pre pregleda.

Doktor će na ultrazvučnom pregledu utvrditi prisustvo nosne kosti, izmeriti dužinu ploda (CRL) i izmeriće debljinu nuhalnog nabora (NT). To je mesto gde se tečnost (limfa) sakuplja u predelu iza vrata ploda.

Pokazatelji eventualne sumnje na Daunov sindrom su nosna kost koja još uvek nije formirana (kod fetusa sa anomalijama ona se formira dosta kasnije) i nuhalni nabor koji je deblji od 3 mm. 

 

Priprema za laboratoriju


Za laboratorijske analize nije potrebna neka posebna priprema.

Pre testiranja, u laboratoriji će biti potrebno da popunite formular sa sledećim podacima:

  • starost majke
  • starost trudnoće
  • da li je u pitanju prirodno začeće ili je potpomognuto nekom od metoda asistirane reprodukcije
  • težina majke
  • etnička pripadnost
  • broj fetusa
  • podaci o navikama i zdravstvenom stanju trudnice (da li je majka pušač, dijabetičar, i sl.)
  • mere fetusa (sa ultrazvučnog pregleda)

Svi ovi parametri (parametri iz krvi, podaci sa formulara, odnosno ultrazvuka) se unose u specijalan program koji vrši proračun.

Najčešće se rezultati testa dobijaju u roku od 48 sati od uzorkovanja krvi. 

 

Rezultati Dabl testa - tumačenje


Rezultati testa ne pokazuju da li plod zaista ima hromozomsku anomaliju, već pokazuje koliki je rizik od postojanja anomalije. 

Rezultati se prikazjuju kao statistički podatak, a kao cut-off vrednost (granična vrednost rizika) se koristi mera 1:250. To znači da što je vrednost niža od ove mere, to je rizik niži, i obrnuto. 

Tako npr. ako je rezultat veći od 1:250, (npr. 1:100) rizik od prisustva anomalije je viši, a ako je rizik manji od 1:250, (npr. 1:4000), rezultat se smatra "normalnim", jer je rizik manji. 

 

Pouzdanost rezultata Dabl testa


Smatra se da je pouzdanost Dabl testa oko 80-95%. 

Testovima, pouzdanijim od Dabl testa se jedino smatraju: 

 

NIPT je, kao i Dabl test, neinvazivan skrining test - to znači da njegovo izvođenje ne predstavlja nikakav rizik po trudnoću. On takođe prikazuje samo statističku verovatnoću da postoji određena anomalija, odnosno ne potvrđuje njeno prisustvo.  Prednost NIPT testa je visoka pouzdanost (97-99%), kao i mogućnost izvođenja dosta rano, već u 9. nedelji trudnoće. Nedostaci su što ovaj test nije pokriven zdravstvenim osiguranjem i dosta je skup. Zato ga doktori retko preporučuju, a parovi koji žele da budu "sigurni" da je sve u redu, uglavnom samostalno donose odluke o ovom testiranju.  

Amniocenteza i horiocenteza su, sa druge strane, dijagnostički testovi - njima se definitivno može utvrditi postojanje anomalije kod ploda. U pitanju su invazivni testovi, što znači da njihovo izvođenje nosi rizik, iako veoma mali, od komplikacija u trudnoći. Amniocenteneza i horiocenteza se rade po preporuci doktora, a njima se može utvrditi veliki broj hromozomskih anomalija i poremećaja. 

 

(nastavak ispod)


Pročitaj još:


 

Šta ako su rezultati Dabl testa nepovoljni?


Ako rezultat Dabl testa pokaže visok rizik, to ne znači da fetus zaista ima neku od anomalija, već da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se saznalo više. S druge strane, nizak rizik ne znači nužno da fetus ne može da ima bilo koju od ovih hromozomskih abnormalnosti. Rizici su veći ukoliko je hCG povišen, a PAPPA snižen

Pošto je ovaj test statističke prirode, čak i nepovoljni rezultati ne znače da fetus poseduje neku anomaliju. Test govori isključivo o verovatnoći, a ne o činjeničnom stanju. 

Žene koje imaju 40 godina najčešće imaju lošije rezultate što ne znači da neće roditi u potpunosti zdravu bebu. Isto tako, poznato je da bebe sa Daunovim sindromom rađaju i vrlo mlade majke.

Lekar će na bazi dobijenih rezultata predložiti dalja testiranja, a to mogu biti: tripl testamniocenteza, horiocenteza


Izvori:
www.healthline.com
www.nhs.uk
www.vinmec.com

13. nedelja trudnoće
13. nedelja trudnoće
Značaj folne kiseline pre i tokom trudnoće
Značaj folne kiseline pre i tokom trudnoće
Koje namirnice treba izbegavati u trudnoći? - Osnovne preporuke za ishranu tokom trudnoće
Koje namirnice treba izbegavati u trudnoći? - Osnovne preporuke za ishranu tokom trudnoće

Planirajte i pratite razvoj vaše trudnoće, bebe ili deteta

Registrovanjem na sajtu bebo.club dobijaćete personalizovane stručne tekstove prilagođene vašoj kategoriji.