Advertisement

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Bebo club share

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Naslovna / Želim da zatrudnim / Priprema za trudnoću / Papa test i kolposkopija: osnovni pregledi za svaku ženu

Papa test i kolposkopija: osnovni pregledi za svaku ženu

Kolposkopija

U OVOM ČLANKU

Šta je Papa test?

Priprema za Papa test

Kako se radi Papa test?

Papa test grupe: tumačenje Papa brisa

Šta je kolposkopija?

Kako se radi HPV test?

Biopsija i konizacija

Koliko cesto se radi Papa test?

Prevencija - HPV Vakcina 


Papa test i kolposkopija

 

Zdravlje žene podrazumeva redovne odlaske i kontrole kod ginekologa. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti veoma ozbiljnim temama kao što su Papanikolaou test i kolposkopija - preglede koje biste trebali da uvrstite u svoju godišnju zdravstvenu kontrolu.

 

Šta je Papa test?


Papa test je populararni naziv za Papanikolaou test nazvan po grčkom lekaru Georgiosu Nikolau Papanikolaou koji je 1928. godine otkrio maligne ćelije u vaginalnom sekretu.

Papa test je zapravo ”bris” koji se uzima sa površine grlića materice i iz kanala grlića materice i ima za cilj da otkrije prisustvo ćelija koje odstupaju od normalnih. Te promene na ćelijama se nazivaju displazije i one se vremenom mogu razviti u karcinom.

Grlić materice je oblozen takozvanim pločasto slojevitim ćelijama, a kanal grlića cilindricnim ćelijama. Spoj između te dve grupe ćelija se naziva transformaciona zona, a displazije nastaju u toj zoni.

Humani papiloma virus (HPV) je osnovi uzročnik displazija i karcinoma. Ima oko 120 vrsta HPV-a, ali nisu svi ”onkogeni”, odnosno ne izazivaju svi promene na ćelijama.

Onkogeni (kancerogeni) HPV-i se označavaju kao HPV visokog rizika, a prisutni su kod 99 % zena koje imaju displazije i karcinom grlica.

HPV infekcije su bez simptoma i oko 80% žena je inficirano tim virusima tokom reproduktivnog perioda, ali kod većine žena virusi nestaju iz organizma u roku od 2 godine. Ipak, istovremena infekcija sa više onkogenih virusa značajno povećava rizik za displaziju. 

Takođe, pušenje, HIV, česta promena seksualnih partnera, dugotrajna upotreba pilula za kontacepciju i infekcija uzrokovane hlamidijom povećavaju rizik za displazije.

 

 

Priprema za Papa test


Posebna priprema za Papa test ne postoji,  i on je jednostavno deo ginekološkog pregleda. 


Kako se radi Papa test?


Papa test se uzima sa površine grlića materice i iz kanala grlića materice štapićem (spatulom) i četkicom. Postoji i specijalno dizajnirana četkica kojom se uzima uzorak i sa površine grlića, i iz samog kanala.

Uzorak se može analizirati posle klasične pripreme u laboratoriji po metodi Papanikolaou ili novijom metodom gde se uzorak stavlja u vodeni rastvor i kasnije analizira u laboratoriji (Thin Prep metoda).

Rezultati se mogu tumačiti po metodi Papanikolaou ili po Bethesda klasifikaciji koja se danas koristi u stručnoj literaturi i u većini razvijenih zemalja.

Ako rezultati testa ukažu na sumnju i postojanje displazije, rade se dodatne dijagnostičke metode: kolposkopija, analiza na HPV visokog rizika i uzimanje uzorka tkiva (biopsija).

 

Papa test grupe: tumačenje Papa brisa

 

 

 

Šta je kolposkopija?


Kolposkopija je pregled grlića materice kolposkopom, koji je u stvari jedna vrsta mikroskopa. Najčešće se radi kada postoji «odstupajući» rezultat Papa testa, ali se može raditi i nakon uzimanja Papa testa u okviru ginekološkog pregleda.

 

HPV test


HPV test se uzima na isti način kao i Papa test koji se analizira u vodenom rastvoru, i zatim se obrađuje u laboratoriji metodom koja se zove polimerase chain reaction (PCR). 

U nekim zemljama (Norveška, Holandija, Švedska) je započet program gde se ženama preko 30 godina prvo radi HPV analiza, i ako je test negativan, Papa test se radi na 5 godina. Ako je HPV test pozitivan radi se odmah Papa test, i dalje dijagnostičke metode u zavisnosti od rezultata.

 

Biopsija i konizacija


Pod biopsijom se podrazumeva uzimanje uzorka tkiva sa površine grlića i iz kanala grlića materice, najšešće pod kontrolom kolposkopa i taj uzorak se šalje patologu na analizu. Ako rezultat biopsije pokaže displaziju, pristupa se daljem praćenju i terapiji.

Displazije manjeg stepena najčešće vremenom nestanu, kao i jedan deo displazija većeg stepena.

Kod displazija višeg stepena se radi konizacija, odnosno odstranjuje se deo grlića materice u lokalnoj ili opštoj anesteziji.

U retkim slučajevima, ako se displazije ne mogu odstraniti konizacijom, ili se utvrdi da se radi o karcinomu, odstranjuje se materica. Materica se takodje odstranjuje ako displazije višeg stepena  (CIN 2 i CIN 3) traju više godina, a žena više nije u reproduktivnom dobu.

 

 

Da li je moguće zatrudneti posle konizacije?


Konizacija je metoda kojom se odstranjuje jedan mali deo grlića materice na kome se nalaze ćelijske promene, a cilj je da se sačuva funkcija grlića i same materice.

Žene koje su imale konizaciju imaju nešto veći rizik da se porode 2-3 nedelje pre termina porođaja, ali to ne povećava komplikacije kod novorođenčadi.

 

 

Koliko često se radi Papa test?


Prema preporuci Nacionalnog vodiča dobre prakse publikovanog od strane Ministarstva zdravlja Srbije, treba započeti sa redovnim ginekološkim pregledima 3 godine nakon početka seksualnih odnosa, a najkasnije u 21 godini života.

Ukoliko su dva Papa testa normalna u intervalu od godinu dana, test se može raditi i jednom u 3 godine. Posle 65 godine, Papa test se moze raditi i na 5 godina, pod uslovom da je do tada bio normalan.

U svakom slučaju treba uraditi ginekološki pregled jednom godišnje, koji uključuje i pregled grlića materice.

 

Prevencija - HPV vakcina


Najbolja zaštita od HPV virusa koji su odgovorni za najveći broj slučajeva raka grlića materice jeste HPV vakcina. 

HPV vakcina se koristi više od 10 godina i u mnogim zemljama je uvedena u program vakcinacije kod devojcica od 12-13 godina.

Cervarix vakcina pruža zaštitu do 90 % protiv infekcije dva najšešća onkogena virusa HPV 16 i HPV 18.

Gardasil vakcina postoji u dva oblika, jedan koji pruža zaštitu protiv 4 onkogena virusa, i jedan koji štiti od 9 HPV virusa viskog rizika.

Postoji i takozvana ”unakrsna” reakcija tako da i Gardasil i Cervarix daju delimičnu zaštitu i od ostalih HPV-a.

Mogu se vakcinisati i žene do 45 godina starosti.

 

Dodatni materijali sa Interneta:


Autor teksta: 

dr Milan Milenković


Foto: Freepik

Kada ponovo zatrudneti nakon abortusa ili pobačaja?
Kada ponovo zatrudneti nakon abortusa ili pobačaja?
Upala jajnika - simptomi, dijagnoza i lečenje
Upala jajnika - simptomi, dijagnoza i lečenje

Planirajte i pratite razvoj vaše trudnoće, bebe ili deteta

Registrovanjem na sajtu bebo.club dobijaćete personalizovane stručne tekstove prilagođene vašoj kategoriji.