Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Bebo club share

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Rana menopauza

Klimaks

Rana menopauza

 

Menopauza nastupa kada žena nema menstruaciju 12 meseci za redom i više ne može da ostane u drugom stanju prirodnim putem.

Većina žena ulazi u menopauzu između 45. i 55. godine života, a u proseku je to 51. godina.

Pod ranom menopauzom se podrazumeva ukoliko ovo stanje nastupi pre 45. godine, a pod preuranjenom ili preranom menopauzom smatra se nastupanje menopauze pre 40. godine, što je takođe poznato i kao primarna insuficijencija jajnika (POI).
 

Zašto nastupa rana menopauza?


Menopauza je jedan sasvim prirodan prelazak iz plodnosti u neplodnost i kroz taj proces tela prolazi svaka žena. Ipak, najveći broj žena ulazi u ovaj period oko pedesete godine života, dok se drugima to dešava nešto ranije, ili znatno ranije, kada još uvek planiraju decu i širenje porodice.

U menopauzu se takođe ulazi kada se desi bilo kakvo oštećenje jajnika tako da oni prestanu da proizvode jajne ćelije. To može biti i kada kada se recimo zbog potencijalne ili tekuće bolesti jajnici odstrane hirurškim putem. Ovde možemo navesti primer Anđeline Džoli. Ona je bila nosilac BRCA genetske mutacije, a analiza krvi tada ukazuje na mogućnost pojave kancera. U takvoj operaciji, odstranjuju se jajnici i jajovodi.

 

Rana menopauza simptomi


Mnoge žene počnu da osećaju simptome menopauze oko 4 godine pre poslednje menstruacije. Ovi simptomi se obično nastavljaju do oko 4 godine nakon poslednje menstruacije.

Period pre nastupanja menopauze se naziva perimenopauza. Mnoge žene ulaze u ovaj period sredinom 40-ih godina života. 

Tokom perimenopauze mogu se javiti sledeći simptomi:

  • neredovne ili propuštene menstruacije
     
  • menstruacije koje su obilnije ili oskudnije nego inače
     
  • valunzi (naleti vrućine koji se šire gornjim delom tela)
     
  • vaginalna suvoća (vagina takođe može postati tanja i manje elastična)
     
  • iritabilnost bešike ili smanjena kontrola bešike (inkontinencija)
     
  • emocionalne promene (uznemirenost, nagle promene raspoloženja, blaga depresija)
     
  • suvoća kože, očiju ili usta
     
  • nesanica
     
  • smanjen libido


Ovi simptomi nastaju kao rezultat postepenog prestanka proizvodnje jajnih ćelija, što izaziva pad estrogena koji reguliše reproduktvini ciklus.

 

Rani klimaks simptomi

Jednom kada nastupi menopauza, moguće je da se jave, pored gore navedenih, još i sledeći simptomi: 

  • dobijanje na težini
  • depresija
  • anksioznost
  • teškoće sa koncentracijom
  • teškoće sa pamćenjem
  • osetljive ili bolne dojke
  • glavobolje
  • tahikardija
  • infekcije urinarnog trakta
  • smanjenje mišićne mase
  • smanjena koštana masa
  • opuštenije dojke
  • proređivanje ili gubitak kose
  • pojačan rast malja na drugim delovima tela, kao što su lice, vrat, grudi i gornji deo leđa

 

Menopauza pre 45. godine

 

Mnoge žene se pitaju, šta su uzroci da baš one uđu u ranu menoupauzu, dok njihove prijateljice imaju cikluse i nakon 45. godine?

Navešćemo najčešće razloge:
 

1. Genetika

Jedan od razloga može da bude genetika, tj. da su vaše majke, sestre ili bake rano ušle u ovu fazu, i to je slučaj kod oko 20% žena.

Postoje i genetski poremećaji. Primera radi, navedimo Tarnerov sindrom, i to je situacija kada žena ima samo jedan X hromozom.
 

2. Autoimuni poremećaji

Autoimuni poremećaji mogu da budu krivci za ranu menopauzu. Pošto samo ime kaže „autoimuna bolest“, to znači da imuni sistem osobe napada folikule u jajnicima i ometa ih da pravilno funkcionišu.

Tireoiditis ili zapaljenje štitne žlezde dovodi se u vezu za POI, kao i reumatoidni artritis.

Isto tako i Adisonova bolest, koju karakteriše da nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona.
 

3. Životni stil

Menopauza pre 45. godine može da nastane ako ste izloženi nekim toksinima, kao što su cigarete ili alkohol.

Pušenje utiče na proizvodnju estrogena, što može doprineti ranoj menopauzi. U jednoj analizi nekoliko studija pokazalo se da redovno ili dugogodišnje pušenje povećava rizik od ranog ulaženja u menopauzu. Žene koje puše mogu ući ranije u menopauzu godinu do dve dana u odnosu na žene koje nisu pušači.

Telesna težina, odnosno BMI (Indeks telesne mase) takođe može biti jedan od faktora ulaska u menopauzu. Estrogen se skladišti u masnom tkivu. Žene koje su jako mršave imaju manje zaliha estrogena, koja se ranije može iscrpeti.

Neka istraživanja su pokazala da vegetarijanska dijeta, manjak fizičke aktivnosti i nedovoljno izlaganja suncu tokom života takođe mogu uzrokovati raniji ulazak u menopauzu.
 

4. Zračenje i hemoterapija

Kao što vidimo, jajnici su odgovorni za funkcionisanje menstrualnog ciklusa žene i na njih mogu da utiču razni faktori, a tu ubrajamo i zračenje i hemoterapiju. Ovim terapijama može se oštetiti genetski materijal koji se nalazi u ćelijama jajnika.
 

5. Epilepsija

Žene sa epilepsijom su pod većim rizikom da iskuse prevremeni prekid funkcije jajnika, koji dovodi do menoapauze.

 

Tretiranje rane menopauze


Kada je u pitanju rana menopauza, nema nekog posebnog tretmana. Ipak, postoje načini da umanjite simptome menopauze, što će vam pomoći da se lakše nosite sa promenama u telu.

Sa druge strane, za prevremenu menopauzu se prepisuje određena terapija s obzirom da se radi o tako ranom dobu. Ovom terapijom se podržava produkcija hormona u telu kako bi se menopauza odložila za vreme kada prirodno treba da nastupi.

Najčešće je reč o sistemskoj hormonskoj terapiji koja može sprečiti mnoge uobičajene simptome menopauze. Takođe, opcija su i vaginalne hormonske tablete koje mogu pomoći kod nekih vaginalnih simptoma.

Terapiju hormonima ne treba uzimati na svoju ruku jer sa sobom nose rizike, naročito po srce, ali i kancer dojke. O pravoj terapiji za vas, najbolje je da se konsultujete sa svojim doktorom.

 

Posledice ulaska u ranu menopauzu


Kada se uđe u menopauzu mnogo ranije nego što je očekivano, najveća briga jeste neplodnost.

Zahvaljujući savremenoj medicini, postoje opcije za ostanak u drugom stanju sa sopstvenim jajnim ćelijama ako je u pitanju perimenopauza, odnosno period koji prethodi ulasku u menopauzu.

Sa ulaskom u menopauzu dolaze i drugi rizici. Dejstvo estrogena povećava dobar i smanjuje loš holesterol. Pored toga, estrogen održava zdravu masu kostiju.

S tim uvezi, prestanak lučenja estrogena donosi povišene rizike od:

  • bolesti srca
  • osteoporoze
  • depresije
  • demencije
     

Sa druge strane, rani ulazak u menopauzu ženu zapravo može zaštiti od nekih drugih bolesti. Neke od njih su bolesti koje nastaju pod uticajem hormona, kao što je kancer dojke.

Česta posledica gubitka ciklusa je osteoporoza, odnosno gubitak koštane mase, zbog kojih one postaju lako lomljive i krte. Sve to nastaje kao rezultat naglog pada estrogena.

Ovde postoji pomoć, u vidu uvođenja suplemenata u ishranu, dakle, vitamina i minerala, kalcijuma, vitamina D, a poželjni su i fizička aktivnost i redovno izlaganje suncu.

Zahvaljujući svim tim merama koje ćete preduzeti, značajno možete usporiti ili čak i sasvim sprečiti osteoporozu, koja se smatra čestom posledicom menopauze, posebno kada ona rano nastane.

 

 

Godine i plodnost: trudnoća u 40-im
Godine i plodnost: trudnoća u 40-im
Rezerva i kvalitet jajnih ćelija kao preduslov trudnoće
Rezerva i kvalitet jajnih ćelija kao preduslov trudnoće
Antimilerijan hormon - pokazatelj rezerve jajnih ćelija
Antimilerijan hormon - pokazatelj rezerve jajnih ćelija

Planirajte i pratite razvoj vaše trudnoće, bebe ili deteta

Registrovanjem na sajtu bebo.club dobijaćete personalizovane stručne tekstove prilagođene vašoj kategoriji.