U OVOM ČLANKU:

U kojim se sve slučajevima preporučuje donacija reproduktivnih ćelija i embriona?

Ko može biti donor?

Gde se sprovodi postupak BMPO?

Postupak BMPO sa doniranom jajnom ćelijom

Postupak BMPO sa doniranim spermatozoidima

Uslovi za ulazak u postupak VTO sa doniranim ćelijama o trošku države

Kolika je šansa da će VTO postupak sa doniranim materijalom biti uspešan?

Trudnoća sa doniranom jajnom ćelijom, spermatozoidom ili embrionom

Pozitivne vesti su 2019. godine došle u Srbiju. Otvaranje banke reproduktivnih ćelija i nove zakonske regulative, omogućili su veliku šansu mnogim našim parovima koji žele da se ostvare kao roditelji.

Ideja je da parovi više ne moraju da odlaze u druge zemlje da bi došli do donorskih reproduktivnih ćelija i embriona, već da ceo postupak mogu uraditi kod nas.
 

Od 10. decembra 2022. omogućen je ulazak u postupak VTO sa doniranim materijalom uvezenim iz inostranstva, a troškove snosi država. 

Naime, država snosi troškove za ukupno šest postupaka - tri postupka s donorskim ćelijama (jajnim ćelijama ili spermatozoidima)  i tri krioembriotransfera, ukoliko je bilo zamrznutih embriona u prethodnim postupcima. 

Uspešnost postupka vantelesne oplodnje (rođenje zdravog deteta) sa doniranom jajnom ćelijom je oko 50%, što je više nego klasičnim VTO postupkom. Time ovakva vrsta biomedicinski potpomognute metode (BMPO) znatno povećava šansu za parove koji su iscrpli ostale mogućnosti lečenja neplodnosti.

U kojim se sve slučajevima preporučuje donacija reproduktivnih ćelija i embriona?
 

Donacija jajne ćelije se preporučuje kod:

• Žena kod kojih su jajnici hirurški uklonjeni ili koje su rođene bez jajnika
• Prevremene insuficijencije jajnika
• Prevremene menopauze
• Medicinskih poremećaja
• Izloženosti toksinima kao što je hemoterapija ili radijacija
• Loš kvalitet jajnih ćelija (npr. ponavljlani neuspešni ciklusi VTO, žena ima preko 38 godina, loš odgovor jajnika na stimulaciju)
• Kod žene sa naslednim bolestima

Donacija spermatozoida se preporučuje:

• Kod azoospermije (nedostatka spermatozoida)
• Kada postoje značajni genetski defekti koji se mogu preneti na dete
• Kada žena nema partnera, a želi da se ostvari u ulozi majke

Donacija embriona se preporučuje:

• Kod steriliteta (potpune neplodnosti) koji postoji kod oba partnera
• Kod steriliteta žene bez partnera
• Kod ponavaljanih pobačaja za koje se sumnja da su vezani za embrionske faktore
• Kada postoje genetski poremećaji kod jednog ili oba partnera

Ko može biti donor?

Donor, odnosno davalac materijala (žena ili muškarac) moraju ispuniti rigorozne kriterijume, kako bi se obezbedio zdrav genetski materijal.

Između ostalog, žena davalac reproduktivnih ćelija treba da ima od 21 do 34 godine, a muškarac davalac do 40 godina. Ovarijalna rezerva kod žena, kao i spermogram kod muškarca, moraju biti u normalnim granicama. Davaoci ne mogu imati hronične bolesti, homoseksualne odnose poslednjih 5 godina i moraju biti psihički i fizički zdravi i optimalne telesne težine.
 

Donor nekom paru ne može biti prijatelj ni rođak. Donor mora biti anonimno lice. 

Reproduktivne ćelije i embrioni se mogu koristiti samo od davaoca koji su živi. 

Donori potpisuju saglasnost da doniraju svoje reproduktivne ćelije i/ili embrione. Donacija se isključivo zasniva na dobrovoljnoj i humanoj bazi, bez sticanja bilo kakve materijalne koristi. 
 

Po našem zakonu, jedan donor odgovara jednom paru (primaocu) i njegove ćelije i/ili embrioni se ne mogu koristiti u BMPO postupcima drugih parova ni pojedinaca.
 

Svi podaci o učesnicima u postupku, klinikama na kojima se sprovode postupci, korišćenim lekovima i ishodima, čuvaju se u Državnom registru. Ovi podaci su strogo poverljivi, a uvid je dozvoljen samo u izuzetnim okolnostima:

• detetu koje je začeto BMPO reproduktivnim ćelijama davaoca nakon 15. godine života,
• zakonskom zastupniku deteta, ili 
• njegovom doktoru,

isključivo iz medicinskih razloga. Pri tom se dozvoljava uvid u podatke o medicinskoj istoriji, ali ne i o ličnosti davaoca. 

Kako se sprovodi postupak oplodnje doniranim reproduktivnim ćelijama i embrionima?

Postupak BMPO se može obaviti u klinici (državnoj ili privatnoj) koja inače sprovodi postupke asistriane reprodukcije, s tim što izbor, testiranje i procenu davaoca vrši Banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona na Ginkološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj, u Beogradu. 
 

Ko može da se prijavi za oplodnju o trošku države?

Mogu se prijaviti žene do 45 godina života koje nemaju partnera i dete, ali i parovi kojima je donacija jedini put dolaska do potomstva. U oba slučaja država snosi sve troškove. 

Kako se prijaviti za postupak oplodnje o trošku države?

Zakazivanje BMPO sa doniranim materijalom vrši se putem portala eUprave  (ova usluga je omogućena od januara 2023. godine. 

Potrebno je da se registrujete, a zatim da pokrenete uslugu. O svakoj fazi u procesu pokretanja postupka bićete obavešteni putem mejla, vajbera ili SMS-a. 

Država je omogućila ukupno 6 postupka, i to:

• 3 postupka medicinski potpomognute oplodnje doniranim spermatozoidima ili jajnim ćelijama
• 3 krioembriotransfera

Postupak BMPO sa doniranom jajnom ćelijom

Oplodnja doniranom jajnom ćelijom se obavlja postupkom vantelesne oplodnje. Jajne ćelije se aspirišu (uzimaju) iz materice žene davaoca, zatim se oplođuju u laboratoriji doniranim ili partnerovim spermatozoidima, a dobijeni embrion se transferuje u matericu žene primaoca.

Osnovni koraci su ovi:

1. Najpre se traži odgovarajući donor (davalac). Kriterijumi su po našem zakonu prilično strogi. Žena donor prolazi kroz iscrpne zdravstvene pretrage, a obuhvaćene su takođe i psihološke procene. 
    
2. Žena primalac i njen partner takođe prolaze kroz testove i preglede. Za ženu to su interni, ginekološki, ultrazvučni pregledi, laboratorijske analize i bakteriološki brisevi.
    
3. Žena donor prima terapiju (stimulaciju) kako bi njeni jajnici proizveli više jajnih ćelija, a zatim se one prikupljaju u postupku aspiracije.
    
4. Muškarac (partner) daje uzorak sperme koji se koristi za oplodnju jajnih ćelija u laboratoriji.
    
5. Bira se najkvalitetnija oplođena jajna ćelija (embrion) i vrši se transfer u matericu žene primaoca kako bi se ostvarila trudnoća.

Priprema žene donora za aspiraciju jajnih ćelija

Stimulacija

Da bi se prikupilo više jajnih ćelija, žena donor prima kombinaciju hormonskih lekova koji će stimulisati razvoj jajnih ćelija u jajnicima. Ovo se zove kontrolisana stimulacija jajnika. Razvoj jajnih ćelija se prati ultrazvučnim pregledima i merenjem nivoa hormona u krvi. Posebnim lekovima se sprečava da dođe do spontane ovulacije (prevremenog oslobađanja jajnih ćelija).
 

Kada jajne ćelije dostignu odgovarajući stepen razvoja, koji se određuje merenjem veličine folikula ultrazvukom, ovulacija se pokreće injekcijom (tzv. STOP injekcija) koja obezbeđuje da jajna ćelija sazri u vreme kada se planira aspiracija.

Aspiracija

Oko 34-36 sati nakon STOP injekcije, a pre nego što se jajne ćelije oslobode, jajne ćelije se aspirišu iz jajnika uz pomoć transvaginalnog ultrazvuka. Ultrazvučna sonda sa umetnutom iglom se uvodi kroz vaginu i sprovodi do zida jajnika. Folikuli se jedan po jedan punktiraju i isisava se tečnost sa jajnom ćelijom.
 

U laboratoriji, jajne ćelije se procenjuju i one koje su zrele se inseminiraju sa spermatozoidima koji su prethodno obrađeni u laboratoriji.

Priprema žene primaoca za embriotransfer

Ukoliko se radi o postupku sa svežim (nezamrznutim) jajnim ćelijama, ciklusi žene donora i žene primaoca moraju biti sinhronizovani kako bi se endometrijum žene primaoca pripremio za prihvatanje oplođene jajne ćelije - embriona.

U ciklusima u kojima se postupak radi sa smrznutim jajnim ćelijama, ciklusi žene donora i žene primaoca ne moraju biti sinhronizovani. Ipak, i tada je važno da se endometrijum žene primaoca pripremi uz pomoć lekova pre embriotransfera.
 

Muškarac treba da ima spreman uzorak ejakulata na dan uzimanja jajne ćelije od donorke, odnosno na dan odmrzavanja jajne ćelije, ukoliko se koristi zamrznuta jajna ćelija. Obzirom da nije uvek sigurno da će kvalitet sperme na sam dan biti optimalnog kvaliteta, muškarac može i ranije pripremiti uzorak koji će se zamrznuti i koristiti onda kada bude trebalo. 

Princip hormonske pripreme žene primaoca je sličan onom u klasičnom VTO postupku. Kod žena čiji jajnici funkcionišu primenjuju se lekovi GnRH antagonisti koji će privremeno zaustaviti menstrualni ciklus i funkciju jajnika.
 

Kada žena donor počne da uzima lekove za stimulaciju jajnika, žena primalac počinje da dobija estradiol koji će stimulisati razvoj endometrijuma. Estradiol se može uzimati bilo kao pilula ili putem injekcije.
 

Ultrazvučnim pregledima i testovima iz krvi se procenjuje spremnost endometrijuma za prihvatanje embriona.
 

Žena primalac uglavnom počinje da prima progesteron na dan kada žena donor primi STOP injekciju. Progesteron na specifičan način deluje na endometrijum i pomaže implantaciju (usađivanje) embriona.
 

Emrbiotransfer

Embrioni se prenose u matericu žene primaoca od 3 do 5 dana nakon oplodnje u laboratoriji. Embriotransfer se izvodi uvođenjem tankog katetera kroz grlić do materice. Ukoliko postoji više embriona, oni se mogu zamrznuti i upotrebiti kasnije, u novim pokušajima da se postigne trudnoća.
 

Ukoliko trudnoća nije ostvarena, prestaje se sa estradiolom i progesteronom. Ako je test na trudnoću pozitivan, ovi lekovi se i dalje daju tokom prvog trimestra kako bi se podržala rana trudnoća.

Postupak BMPO sa doniranim spermatozoidima

U ovom slučaju, postupak je isti, s tim što žena primalac prolazi kroz postupak stimulacije i aspiracije, a oplodnja se vrši u laboratoriji sa doniranim spermatozoidima. 

Žena primalac prolazi kroz pripremu za embriotransfer, a ukoliko je oplodnja uspešna, vrši se embriotransfer. Ako ostane više embriona, mogu se zamrznuti za potencijalne naredne pokušaje. 

Uslovi za ulazak u postupak VTO sa doniranim ćelijama o trošku države

Postupak VTO sa doniranim materijalom košta oko 7.000eur, a od 10. decembra 2022. godine moguće je finansirati ceo postupak o trošku države. 

Osnovni uslov jeste starosna granica, pa mogućnost da se podvrgnu ovom postupku imaju žene do navršenih 45 godina. 

Drugi uslov jeste da su iscrpljene sve ostale mogućnosti lečenja, odnosno da je u pitanju žena kod koje je donacija jajne ćelije jedino rešenje za ostvarivanje potomstva. 

Novim zakonom omogućeno je i da žena koja nema partnera uđe u postupak BMPO sa doniranim materijalom.

Kolika je šansa da će VTO postupak sa doniranim materijalom biti uspešan?

Prof. dr Ana Mitrović Jovanović, predsednica Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju i načelnica dnevne bolnice u GAK "Narodni front", ističe da je postupak sa doniranim materijalom daleko uspešniji kada je reč o ženama sa lošijim hormonskim statusom ili lošim ćelijama. Procenat uspešnosti sa doniranim materijalom može ići i do 50%. 

Za više informacija o pokretanju postupka BMPO doniranim materijalom, možete se informisati putem maila banka.bmpo@gmail.com, pozivanjem broja Klinike za ginekologiju i akušerstvo  011 3615607 od 10-12 časova radnim danima, ili na zvaničnoj prezentaciji Ministarstva zdravlja ili Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. 

ažurirano: 28.07.2023.

Izvori:
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/5043034/vro-drzava-besplatno-donirane-celije.html