U ovom članku:

Sterilitet i infertilitet: Pojam

Simptomi

Uzroci

VIDEO: Kada parovi treba da odu na pregled kod reproduktivnog specijaliste?

Dijagnoza neplodnosti kod žena

Dijagnoza neplodnosti kod muškaraca

Lečenje neplodnosti:

Terapija medikamentima

Operativni zahvati

Metode sofisticirane tehnologije

Sterilitet i infertilitet - U čemu je razlika?

Iako se oba u širem smislu odnose na neplodnost, ova dva naizgled ista pojma, ne odnose se na iste stvari - sterilitet podrazumeva da do trudnoće ne dolazi nakog godinu dana redovnih seksualnih odnosa, a infertilitet, podrazumeva da pored teškoće u ostvarivanju trudnoće, čak i kada do trudnoće dođe, ona ne uspeva da se iznese do kraja dva puta zaredom.

Neplodnost u jednakoj meri pogađa i žene i muškarce. U Srbiji oko 16-18% parova ima poteškoće da ostvari trudnoću.

Dobra vest je da primenom savremenih tehnologija u gotovo 80% slučajeva ovaj problem biva rešen i parovi dolaze do potomstva.

Kada se obratiti doktoru?

Osnovni simptom neplodnosti jeste nemogućnost da se dođe do trudnoće. Često ne postoji ni jedan drugi očigledan simptom.

Ipak, postoje razni uzroci neplodnosti koji su najčešće vezani za određena zdravstvena stanja i starosno doba, a koji se kod žena često mogu ispoljiti kao poremećaji ciklusa.  

Imajući ovo u vidu, žena treba da zakaže pregled kod ginekologa ukoliko ima:

• između 35 i 40 godina, i pokušava da ostane u drugom stanju 6 i više meseci
• preko 40 godina
• neredovne cikluse ili menstruacija potpuno izostaje
• veoma kratke (manje od 21 dan) ili veoma duge cikluse (preko 35 dana)
• veoma bolne menstruacije
• poznat određeni problem sa plodnošću
• dijagnostikovanu endometriozu ili zapaljenska bolest male karlice
• istoriju pobačaja
• istoriju hemoterapija i/ili zračenja

Muškarac treba da zakaže pregled kod urologa ima:

• slab kvalitet sperme ili druge probleme sa spermom
• istoriju problema sa testisima (otok u skrotumu - varikokela, smanjena veličina testisa i dr), sa prostatom ili sa seksualnom funkcijom
• istoriju hemoterapije i/ili zračenja
• nekog iz bliže porodice ko je imao problema sa plodnošću

Pokušaji da se ostvari uspešna trudnoća predstavljaju veliki emocionalni izazov, pa je važno da par ima jaku međusobnu podršku. Uvek je dobro da se par zajedno obrati doktoru specijalisti reproduktivne medicine, jer problemi sa plodnošću mogu u jednakoj meri da se jave bilo kod muškarca ili žene, a ponekad kod oboje. 

Stres je samo jedan od faktora koji može uticati na plodnost, pa je važno da kroz razgovore sa specijalistom reproduktivne medicine, a ukoliko je potrebno i sa psihologom, par zajedno, sa pozitivnim stavom i međusobnom podrškom, počne da radi na ostvarenju svog cilja.

Uzroci neplodnosti

Uzroci neplodnosti mogu biti razni, može postojati jedan ili kombinacija više njih. Navešćemo najčešće.

Kod žena:

• ožiljci od operacija - operacije na maloj karlici mogu oštetiti jajovode koji vezuju jajnike sa matericom. Operacije na cerviksu mogu izazvati oštećenja ili skraćenje grlića materice.
• problemi sa štitnim žlezdom
• problemi sa cervikalnom sluzi - tokom ovulacije, cervikalna sluz se menja, postaje nalik belancetu jajeta, kako bi omogućila lakši prolaz spermatozoidima. Ukoliko sekrecija nije ovakva, začeće može biti teže.
• fibroidi (miomi) u ili oko materice - ova benigna tkiva mogu sprečiti implantaciju oplođene jajne ćelije ili mogu začepiti jajovod
• endometrioza - stanje u kome delovi endometrijuma počinju da rastu izvan materice. Ovo može oštetiti jajnike i jajovode i otežati začeće
• sindrom policističnih jajnika (PCOS) - stvaranje većeg broja folikula u janicima koji ne sazrevaju, odnosno ne dolazi do ovulacije
• zapaljenska bolest male karlice - ova infekcija može oštetiti i stvoriti ožiljke na jajovodima, onemogućavajući oplođenoj jajnoj ćeliji da se kreće ka materici
• prevremena menopauza
• određeni lekovi i narkotici - nuspojave nekih lekova mogu uticati na plodnost. To su npr. lekovi protiv upala (ibuprofen, aspirin) čija dugotrajna ili prekomerna upotreba mogu otežati začeće. Lekovi za hemoterapiju utiču na funkciju jajnika. Antipsihotični lekovi mogu izazvati neregularne cikluse i neplodnost. Spironolakton, lek protiv oticanja, može uticati na plodnost - ona bi trebalo da se ipak povrati dva meseca nakon prestanka sa uzimanjem ovog leka. Nelegalni narkotici, kao što su marihuana i kokain, mogu značajno uticati na plodnost i začeće.

Više o uzrocima neplodnosti kod žena pročitajte ovde.

Kod muškaraca:

• smanjen kvalitet semene tečnosti (sperme) - odsustvo spermatozoida (azoospermija) ili njihov mali broj, loša pokretljivost, abnormalnost
• oslabljena funkcija testisa - zbog oštećenja testisa usled infekcije, povrede, karcinoma, operacije, kriptorhizma (nespušteni testis)
• problemi sa ejakulacijom (npr. retrogradna ejakulacija)
• hipogonadizam - nizak nivo testosterona, hormona ključno važnog u proizvodnji sperme
• određeni lekovi - lek sulfasalazin, koji se koristi protiv upala kao što su Kronova bolest ili reumatoidni artritis. Uticaj na plodnost je privremen i ona bi trebalo da se vrati kada se prestane sa uzimanjem ovog leka. Anabolički steroidi - dugotrajna i preterana upotreba steroida može smanjiti broj i pokretljivost spermatozoida. Lekovi koji se koriste u hemoterapiji mogu ozbiljno smanjiti proizvodnju sperme. Nelegalni narkotici kao što su marihuana i kokain mogu takođe negativno uticati na kvalitet sperme.

Više o uzrocima neplodnosti kod muškaraca pročitajte ovde.

Neobjašnjena neplodnost  (neobjašnjeni sterilitet)

Veliki broj, čak do oko 25% slučaja neplodnosti, spada u kategoriju tzv. neobjašnjene neplodnosti. Ovo znači da do trudnoće ne dolazi 12 meseci od početka pokušavanja, bez otkrivenog uzroka, odnosno razloga. 

Kod neobjašenjene neplodnosti dijagnostika potvrđuje da je sve u redu sa funkcijama reproduktivnih organa, dok kod neobjašnjenog steriliteta postoji evidencija o tome da određene funkcije nisu dobre, ali se ne zna jasan uzrok tome. 

Neretko se problem neobjašenjene neplodnosti u medicinskoj praksi tretira kao subjektivan, te se uglavnom pripisuje stresu.

Ipak, ovde može biti reč i o nedovoljno sprovedenim dijagnostičkim postupcima koji bi potencijalno otkrili uzrok neplodnosti (npr. operativna laparoskopija). Nekada se procenjuje da je za uspešno začeće statistički delotvornije sprovesti neki od postupaka vantelesne oplodnje nego samu dijagnostičku proceduru.

(nastavak ispod)

VIDEO: Kada parovi treba da odu na pregled kod reproduktivnog specijaliste?

Dijagnoza neplodnosti kod žena

Kod žena, da bi došlo do oplodnje, jajnici moraju osloboditi zrelu jajnu ćeliju koja zatim dospeva u jajovod. Spermatozoidi dospevaju u jajovod u kome dolazi do oplodnje jajne ćelije. Oplođena jajna ćelija zatim putuje do uterusa (materice). U uterusu se oplođena jajna ćelija usađuje (implantira) i raste. Pregledi i testiranja, koje imaju za cilj utvrđivanje uzroka neplodnosti, utvrđuju da li postoje faktori koji ometaju bilo koji od ovih procesa.

Pregled kod ginekologa. Sve počinje ovim pregledom. Ženu očekuje otvoren razgovor sa doktorom  - o zdravstvenoj istoriji, lekovima koje možda uzima, seksualnim navikama. Na prvom pregledu doktor će obaviti i fizički i vaginalni pregled, i na osnovu svega ovoga ustanoviti da li žena ima redovne ovulacije. Vagnalnim brisem će doktor proveriti postojanje određenih infekcija, kao i patoloških promena.  

Ultrazvučni pregled. Ovim pregledom doktor dobija uvid u strukturu reproduktivnih organa, proverava stanje materice, jajnika i jajovoda.

Hormonsko testiranje. Analizom uzorka krvi mogu se uvideti nivoi hormona. Ovo podrazumeva proveru hormona ovulacije, kao i hormone štitne žlezde i hipofize.

Testiranje ovarijalne rezerve. Ovo testiranje omogućava procenu količine i kvaliteta raspoloživih jajnih ćelija. Neke žene mogu proći kroz seriju testiranja iz krvi, kao i ultrazvučnih snimaka.

Histerosalpingografija (HSG) – upotrebom kontrastne tečnosti koji ispunjava karličnu šupljinu, prave se snimci rentgen aparatom u cilju prikazivanja šupljine materice i jajovoda. Na ovaj način doktor stiče uvid u unutrašnjost genitalnih organa i prolaznost jajovoda.

Histeroskopija. Minimalno invazivna procedura koja može biti i dijagnostička i operativna. Njome se stiče mogućnost detaljnog pregleda unutrašnjosti materice. Ukoliko se ovim pregledom ustanove neke abnormalnosti kao što su priraslice, polipi ili miomi u materici, ovom metodom se one istovremeno mogu i ukloniti.

Laparoskopija.  Kao i histeroskopija, u pitanju je minimalno invazivna hirurška intervencija koja može biti dijagnostička i operativna. Za razliku od histeroskopije, kojom se omogućava pregled unutrašnjosti materice, laparoskopijom doktor može sagledati spoljašnost materice, jajnike, jajovode i druge organe male karlice.

Laparoskopija i histeroskopija se preporučuju uglavnom onda kada klinički, ultrazvučni ili rentgenski pregled ne daju potpuno sagledavanje stanja reproduktivnih organa ili kada je u pitanju problem koji se može ukloniti jedino ovim procedurama.

Genetsko testiranje. Daje uvid u to da li postoje određeni genetski defekti koji uzrokuju neplodnost. 

Dijagnoza neplodnosti kod muškarca

Kod muškaraca, da bi došlo do oplodnje, testisi moraju proizvesti dovoljno zdravih spermatozoida, a sperma mora da se efikasno ejakulira u vaginu žene kako bi spermatozoidi dospeli do jajne ćelije. Pregledi i testiranja, koja imaju za cilj utvrđivanje uzroka neplodnosti, utvrđuju da li postoji zastoj u bilo kojoj od ovih funkcija.

Pregled kod urologa. Muškarac na pregledu kod urologa može očekivati opšti pregled zdravstvenog stanja, kao i pregled genitalija. Pregledom genitalija doktor može proveriti da li su prisutne varikokele – proširene vena iznad testisa, koje mogu biti uzrok neplodnosti.

Sa urologom treba imati otvoren razgovor o stilu života, istoriji bolesti i operacija, seksualno prenosivim bolestima, kao i seksualnim navikama.  Različiti doktori imaju različite pristupe u utvrđivanju uzroka neplodnosti, ali možete očekivati da će preporučiti određena testiranja, kao što su:

Analiza semene tečnosti - spermogram. Potreban je uzorak semene tečnosti koji muškarac obezbeđuje bilo putem masturbacije, bilo putem prekida seksualnog odnosa, ejakulirajući semenu tečnost u sterilnu posudu. Zatim se ovaj uzorak analizira u laboratoriji.

Spremogram je polazna tačka od koje se kreće u proceni plodnosti muškarca. Ovom analizom sagledava se broj spermatozoida, njihov oblik, pokretljivost i ostale karakteristike. Uopšteno, ukoliko muškarac ima visok broj normalnih spermatozoida, znači da je visoko plodan. Ali postoje brojni izuzeci. Mnogi muškarci sa niskim brojem spermatozoida ili abnormalnim spermatozoidima su i dalje plodni. Sa druge strane, oko 15% neplodnih muškaraca ima dosta normalnih spermatozoida.

Ukoliko prvo testiranje da normalni rezultat, doktor će možda preporučiti još jedno testiranje da bi se potvrdio rezultat. Dva normalna testa obično znači da muškarac nema značajnije probleme sa plodnošću. Ukoliko rezultat izgleda neuobičajeno, doktor će preporučiti ostala testiranja kako bi utvrdio uzrok problema. Neka od njih uključuju:

Hormosnko testiranje. Potrebno je izvaditi krv kako bi se testirali nivoi testosterona i drugih muških hormona. Ovo testiranje se, međutim, retko radi jer hormoni ne predstavljaju čest uzrok neplodnosti, javljaju se kao osnovni problem kod svega 3% muškaraca koji imaju problem sa plodnošću.

Genetsko testiranje. Ovim testiranjem se utvrđuje da li eventualno postoje genetski defekti koji uzrokuju neplodnost. Ovo testiranje se takođe retko radi.

Antispermatozoidna antitela. Kod nekih muškaraca proizvode se antitela koja napadaju spermu, čime se onemogućuje oplodnja. Muškarci sa ovim problemom imaju normalnu spermu u testisima, ali kada je sperma u semenoj tečnosti, ona ili izostaje ili je u malom broju ili je abnormalna.

Ultrazvučni pregled. Ovaj pregled daje pregled strukture reproduktivnog trakta i može otkriti da li postoje blokade u ejakulatornom traktu.

Biopsija testisa. U pojedinim slučajevima doktor može tražiti da se uradi biopsija testisa kako bi se identifikovale abnormalnosti koje doprinose neplodnosti ili kako bi se uzeo uzorak sperme za potrebe asistirane reprodukcije (vantelesnu oplodnju).

Ostali specijalistički testovi. U retkim slučajevima, drugi testovi se sprovode da bi se procenio kvalitet sperme, kao što je evaluacija semene tećnosti za DNA abnormalnosti. 

Lečenje neplodnosti

Neplodnost kao veoma složen poremećaj zahteva individualni pristup. Izbor pravog tretmana treba da bude u rukama stručnjaka sa značajnim iskustvom. Na izbor terapije utiču mnogi faktori, kao što su godine, dugotrajnost problema, uzrok neplodnosti, kao i lične preference.

Iako je kod mnogih parova dovoljan samo jedan tretman ili terapija da ostvare uspešnu trudnoću i dođu do potomstva, kod mnogih drugih će biti potrebno nekoliko različitih pristupa i tretmana.

Ovi tretmani mogu obuhvatiti:

• terapiju medikamentima,
• operativni zahvat,  
• primenu sofisticirane medicinske tehnologije

Terapija medikamentima

Lekovi za lečenje neplodnosti deluju tako što regulišu ili stimulišu ovulaciju. Ovi lekovi su ustvari prvi i osnovni vid terapije kod žena koje imaju problem sa ovulacijom, delujući kao prirodni hormoni koji potpomažu proces ovulacije. Takođe se mogu koristiti i kod žena koje ovuliraju, kako bi stimulisali stvaranje više jajnih ćelija i ćelije boljeg kvaliteta.

Ovi lekovi obuhvataju:

Klomifen citrat. Klomifen (Klomid) se uzima oralno i stimuliše ovulaciju time što deluje na hipofizu da luči više hormona FSH i LH, koji stimulišu rast ovarijalnih folikula koje sadrže jajnu ćeliju.

Gonadotropini (Gonadotropni hormoni). Oni se primaju kao injekcije i direktno stimulišu jajnike da proizvedu više jajnih ćelija. Ovde spadaju lekovi Menopur, Gonal-F i drugi. Drugi gonadotropini kao što su Ovitrelle i Pregnyl se koriste da potpomognu sazrevanje jajne ćelije i njihovo oslobađanje u vreme ovulacije.

Metmorfin. Obično se koristi kod žena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS). Lek je prevashodno namenjen lečenju insulinske rezistencije kod dijabetesa tipa 2, ali je dokazano da je PCOS sindrom u velikom broju slučajeva povezan sa postojanjem insulinske rezistencije, pa ovaj lek može pomoći u ponovnom uspostavljanju ovulacije u ovim slučajevima. (Metmorfin, Glucophage, Siofor,...)

Letrozol. Ovaj lek ima slično dejstvo kao i Klomifen – podstiče ovulaciju. Ipak ovaj lek nije prvobitno namenjen lečenju ovulacije, pa proizvođači ne preporučuju upotrebu ovog leka u te svrhe, iako su ga mnogi ginekolozi prihvatili širom SAD-a i Evrope. Puni efekti ovog leka na ranu trudnoću još nisu sasvim poznati, pa se ovaj lek ne prepisuje često. Obično se prepisuje tek kada Klomifen ne daje zadovoljavajuć rezultat. (Femara)

Bromokriptin. Koristi se kada su poremećaji ciklusa i ovulacije izazvani prekomernim lučenjem hormona prolaktina.

Upotreba ovih lekova donosi i određene rizike o kojima treba da se informišete. Razgovor sa doktorom u vezi vašeg reproduktivnog zdravlja bi trebao da bude prilika da se podrobno upoznate sa uzrocima vašeg problema, kao i o najbezbednijim načinima njegovog rešavanja.

Operativni zahvati

Postoji nekoliko operacija kojima se mogu ukloniti uzroci neplodnosti. Ipak oni se danas koriste sve ređe zbog uspešnosti ostalih terapijskih metoda.

Laparoskopija ili histeroskopija. Ove operacije mogu ukloniti ili korigovati određene anomalije ili druge abnormalnosti reproduktivnog trakta, kao što su korekcija abnormalnog oblika uterusa, uklanjanje polipa, fibroida ili priraslica.

Operacija jajovoda. Ukoliko su jajovodi blokirani ili ispunjeni toksičnom tečnošću (hidrosalpinx) može se raditi laparaskopska operacija uklanjanja priraslica ili se jajovod može proširiti ili napraviti nov otvor. Ove operacije su retke, jer se veća uspešnost postiže kroz postupak vantelesne oplodnje (IVF). Kod hidrosalpinxa jajovodi se mogu ukloniti ili se blokirati njihov otvor blizu uterusa, kako bi se povećala šansa za uspešan postupak IVF.

Primena sofisticirane medicinske tehnologije

Najčešće metode ove tehnologije su:

IUI – intrauterina inseminacija. Ovo je metoda kojom se dovoljna količina zdravih spermatozoida ubrizgava direktno u matericu u vreme neposredno pre ovulacije. 

Postupci asistirane reprodukcije (vantelesna oplodnja - VTO). Ovo podrazumeva postupke vantelesne oplodnje, odosno manipulaciju polnim ćelijama (prikupljanje i obradu jajnih ćelija i spermatozoida) izvan tela žene, njihovo spajanje u laboratoriji i vraćanje nastalih embriona u matericu. Ovi postupci traju nekoliko nedelja ili meseci i zahtevaju česte preglede, testiranja i svakodnevnu hormonsku terapiju. 

Lečenje neobjašenjene neplodnosti

Neobjašnjena neplodnost se leči empirijski. Ovo znači da se terapija bazira na kliničkom iskustvu i pretpostavkama. 

Najčešći pristup je ovakav:

1. Promene životnog stila

2. Nastavak prirodnog pokušavanja još 6 meseci ili godinu dana (ukoliko ste mladi i ukoliko ste prošli kroz sve preporučene preglede i analize)

3. Klomid ili gonadotropini, uz inseminaciju (IUI) 3 do 6 meseci

4. Postupak vantelesne oplodnje (VTO)

izvor: www.nhs.uk