U OVOM ČLANKU:

Kako nastaju spermatozoidi?

Kako se postavlja dijagnoza azoospermije?    

Kada se preporučuje aspiracija spermatozoida?

Anejakulacija i retrogradna ejakulacija

Metode izvlačenja spermatozoida: Punkcija i biopsija testisa

Opravak nakon tretmana

Potencijalni rizici tretmana

Uspešnost tretmana

Azoospermija: Kako doći do spermatozoida?

Postoji više načina da se dođe do spermatozoida u procesu vantelesne oplodnje.

Metoda koja će biti korišćena zavisi od razloga zbog kog nema spermatozoida u semenoj tečnosti.

Kako nastaju spermatozoidi?

U testisima se proizvode spermatozoidi i testosteron (muški hormon). Spermatozoidi izlaze iz testisa kroz pasemenik (epididim), cevastu strukturu koja je preko semevoda (vas deferens) povezana sa prostatom. Semevod ima dugu putanju, kreće od mošnica, preko prepona, karlice, pa iza bešike. Ovde semevod ulazi u semenu kesicu sa kojom formira ejakulatorni kanal.

Kod ejakulacije, spermatozoidi prolaze kroz ejkulatorne kanale i mešaju se sa tečnošću iz semene kesice. Na ovaj način se formira semena tečnost (sperma). Semena tečnost sa spermatozoidima zatim prolazi kroz uretru i izlazi kroz otvor na vrhu penisa.

Kako se postavlja dijagnoza azoospermije?    

Kako bi se utvrdilo da li ima dovoljno spermatozoida za oplodnju, radi se spermogram. Specijalista za reprodukciju ili urolog posmatraće semenu tečnost pod mikroskopom. Ukoliko u spermi nema spermatozoida (azoospermija), preporučiće se procedura aspiracije spermatozoida.

Postoje dva tipa azoospermije: ekskretorna  (opstruktivna) azoospermija i sekretorna (neopstruktivna) azoospermija

Ekskretorna (opstruktivna) azoospermija

Kod ovog stanja, testisi stvaraju spermatozoide, ali ih neka prepreka u reproduktivnom traktu sprečava da dođu do semene tečnosti.

Ovo može da bude posledica vazektomije (kontraceptivne procedure gde se muškarcu koji više ne želi decu trajno prekida semevod), urođenog defekta kod koga ne postoji semevod, ili blokade u pasemeniku ili ejakulatornom kanalu, oštećenjima na semevodu usled operacije preponske kile (hernije) ili drugih operacija.

Opstruktivna azoospermija se u većini slučajeva može hirurški izlečiti.

Sekretorna (neopstruktivna) azoospermija

Kod ovog stanja, telo muškarca uopšte ne proizvodi spermatozoide ili se spermatozoidi proizvode u tako malom broju, da se ne pojavljuju u semenoj tečnosti. Hormonski testovi i genetski testovi mogu pomoći da se otkrije uzrok ovog stanja.

Kada se preporučuje aspiracija spermatozoida?

Preporučuje se kod muškaraca kod kojih je prisutan mali broj spermatozoida ili ih nema uopšte, kao i kod muškaraca kod kojih izostaje ejakulacija. U ovim slučajevima spermatozoidi se mogu prikupiti iz drugih organa muškog reproduktivnog trakta.

Kako bi se povećala šansa za začeće i trudnoću, na ovaj način prikupljeni spermatozoidi se koriste u postupku standardne vantelesne oplodnje ili uz pomoć intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI).

Kod standardne vantelesne oplodnje (VTO), jajna ćelija i spermatozoidi se združuju u laboratorisjkoj posudi kako bi došlo do oplodnje jajne ćelije.

Kod intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICS), izdvaja se jedan spermatozoid i direktno se injektuje u jajnu ćeliju.

Anejakulacija i retrogradna ejakulacija

Neki muškarci mogu da dožive orgazam, ali sperma ne izlazi iz penisa. Orgazam je fizičko iskustvo koje dođe kao vrhunac seksualne stimulacije. Ejakulacija (oslobađanje semene tečnosti) se događa kada muškarac doživljava orgazam. Orgazam mogu da prate mišićne kontrakcije, ubrzan srčani ritam, ubrzano disanje, krvni pritisak i znojenje.

Ukoliko prilikom orgazma izostane semena tečnost, znači da je u pitanju izostanak ejakulacije (anejakulacija) ili retrogradna ejakulacija.

Za razliku od anejakulacije, kod koje ne dolazi do izbacivanja semene tečnosti, kod retrogradne ejakulacije semena tečnost ulazi u uretru, ali njen dalji tok ne vodi kroz penis, već se vraća nazad i ulazi u bešiku. Ovo ne ozledjuje organe, ali dovodi do neplodnosti.

Ova stanja mogu biti posledica povreda, medicinskih ili hirurških intervencija. Neki od njih su:

• Povreda kičmene moždine
• Dijabetes
• Multipla skleroza
• Psihološka stanja
• Operacije u karličnoj regiji

Urolog će proveriti prisustvo spermatozoida u urinu nakon orgazma. Ukoliko zdravi spermatozoidi ne mogu da se prikupe prirodnim putem, doktor će preporučiti neku od metoda izvlačenja spermatozoida.

Metode izvlačenja spermatozoida: Punkcija i biopsija testisa

TESE (Testicular Sperm Extraction) ili biopsija testisa

Biopsija testisa se najčešće koristi kako bi se otkrio uzrok azoospermije. Takođe je moguće uzeti dovoljno tkiva iz kog je moguće prikupiti spermatozoide. Spermatozoidi se onda mogu upotrebiti sveži ili se mogu zamrznuti postupkom krioprezervacije. Procedura zahteva nekoliko malih rezova i može se uraditi pod lokalnom ili opštom anestezijom.

TESA (Testicular Sperm Aspiration) ili punkcija testisa

Punkcija testisa se koristi radi postavljanja dijagnoze ili lečenja azoospermije. Takođe se može koristiti radi prikupljanja spermatozoida iz testisa (iz pasemenika). Obično se radi pod lokalnom anestezijom. Tankom iglom se punktira koža i iz testisa se pažljivo izvlače spermatozoidi koji se mogu upotrebiti u postupku vantelesne oplodnje ili ICSI metode.

TESA sa mapiranjem

Ovde se radi punkcija testisa sa više igala širom testisa. Ova metoda se ponekad koristi kod muškaraca sa neopstruktivnom azoospermijom.

MESA (Microsurgical Epididymal Sperm Aspiration)

Kod ove procedure koristi se hirurški mikroskop koji pomaže da se pronađu spermatozoidi u pasemeniku. Ovom procedurom može se prikupiti puno zdravih spermatozoida koji se mogu sačuvati i zamrznuti za kasnije. Ova metoda je veoma bezbedna. Ipak, neophodna je opšta anestezija i vešt mikrohirurg.

PESA (Percutaneous Epididymal Sperm Aspiration)

PESA se, kao i TESA, može izvoditi više puta, nema hirurških rezova. Najpogodnija je u slučajevima opstruktivne azoospermije. Nije potrebno koristiti mikroskop, pa ih time može izvoditi više urologa. Ova procedura se izvodi pod lokalnom ili opštom anestezijom. Urolog iglom prodire u pasemenik i pažljivo izvlači tečnost. Može se desiti da u tečnosti nema spermatozoida. Tada je potrebna hirurška intervencija.

Micro-TESE (Microsurgical Testicular Sperm Extraction)

Ova procedura se koristi samo kod neopstruktivne azoospermije. Spoljašnji deo testisa se otvara i pod mikroskopom se posmatra unutrašnjost. Doktor je na ovaj način u stanju da vidi regije u kojima se najverovatnije proizvode spermatozoidi.

Oporavak nakon tretmana

Opravak zavisi od procedure koja je korišćena i može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Većina doktora će preporučiti smanjenje fizičke aktivnosti i napora, a često i nošenje steznika. Često se nakon tretmana prepisuju antibiotici i lekovi protiv bolova. Ako ima šavova, biće potrebno duže vreme za oporavak. Većina muškaraca se vraća na posao u narednih 24 do 48 sati.

Potencijalni rizici tretmana

Komplikacije mogu biti:

• Krvarenje
• Infekcija
• Bol
• Mogućnost da se ne nađu spermatozoidi
• Potreba za narednim procedurama
• Povreda ili gubitak testisa (ovo su vrlo retke komplikacije)

Uspešnost tretmana
 

Kod opstruktivne azoospermije, retko se dešava da se ne nađu spermatozoidi.

Kod neopstruktivne azoospermije, spermatozoidi se ne nađu u 20% do 80% slučajeva, u zavisnosti od uzroka azoospermije.

Izvor: www.urologyhealth.org
Foto: Shutterstock