U OVOM ČLANKU:

Šta je histeroskopija?

Kako histeroskopija doprinosi dijagnostici i tretmanu neplodnosti?

Koje su najčešće indikacije za preporuku histeroskopije kod parova koji se bore sa neplodnošću?

Histeroskopija - Priprema, postupak i oporavak

Koliko je bezbedna histeroskopija?

Uloga histeroskopije u lečenju neplodnosti

Šta je histeroskopija?

Histeroskopija je medicinski postupak koji se koristi za pregled unutrašnjosti materice pomoću histeroskopa, tankog instrumenta sa svetlosnim izvorom i kamerom.

Osim za dijagnozu, histeroskopijom se mogu vršiti i hirurške intervencije kojom se uklanjaju različiti anatomski i funkcionalni problemi.

Obe procedure - i dijagnostička i operativna - se mogu raditi zajedno uvek kada za to ima potrebe.

Problemi zbog kojih se izvodi histeroskopija su najčešće neuobičajena krvarenja, krvarenje u postmeopauzi, neplodnost kod žena, benigne izrasline (polipi, fibroidi, miomi), priraslice (ožiljci) i drugi problemi u materici.

U pitanju je minimalno invazivna procedura, koja se najčešće obavlja u kratkoj opštoj anesteziji i traje oko 15-20 minuta. U zavisnosti od toga šta se radi, procedura može trajati i nešto kraće ili duže.

Kako histeroskopija doprinosi dijagnostici i tretmanu neplodnosti?

Histeroskopija se često koristi u dijagnostici i lečenju problema sa neplodnošću.

Osim kod primarne neplodnosti, histeroskopija ima važnu ulogu i u otkrivanju i lečenju problema koji se dovode u vezu sa ponavljanim pobačajima.

Naime, benigne izrasline, kao što su polipi i fibroidi mogu ometati normalnu implantaciju oplođene jajne ćelije, prolaz spermatozoida do jajne ćelije, ali i uzrokovati pobačaj.

Ožiljci (priraslice, adhezije) koji ponekad nastaju nakon infekcija i operacija, takođe mogu ometati implantaciju oplođene jajne ćelije, ali i uzrokovati gubitak ploda. Pobačaj može uzrokovati i materični septum, koji se javlja u vidu pregrade u šupljini materice, a koji može ometati rast i razvoj ploda.

Postoje i druge anomalije koje mogu uticati na plodnost, a koje se uspešno mogu otkriti i ukloniti histeroskopijom.

Istraživanja su pokazala da kada se histeroskopijom otkriju i uklone problemi koji izazivaju neplodnost, žene imaju 50% veću šansu da sponatno zatrudne i iznesu trudnoću do punog termina.

Histeroskopija i uspešnost vantelesne oplodnje

Ključan deo VTO postupka jeste da se obezbedi najbolji embrion - kreiran od najbolje jajne ćelije i najboljeg spermatozoida. Ali, to nije dovoljno ukoliko postoji problem u samoj materici.

Zato je u postupku VTO važno sprovesti kompletnu procenu stanja reproduktivnih organa. U nekim klinikama, uslov za pokretanje postupka vantelesne oplodnje jeste da se prethodno obavi histeroskopija.

Studije su pokazale da je kod oko 38% žena koje se leče od neplodnosti utvrđen problem u samoj materici. Histeroskopija kod ovih žena u velikoj meri može povećati šansu za uspešnost VTO postupka.

Koje su najčešće indikacije za preporuku histeroskopije kod parova koji se bore sa neplodnošću?

Kod žena koje se leče od neplodnosti, histeroskopija može biti korisna u sledećim slučajevima: 

• Neobjašnjena neplodnost - Ako se nije identifikovao uzrok neplodnosti drugim dijagnostičkim testovima, histeroskopija može potvrditi ili isključiti postojanje abnormalnosti u materičnoj šupljini koje bi mogle uticati na plodnost.

• Ponovljeni pobačaji - Kod žena koje su iskusile više uzastopnih pobačaja, histeroskopijom se ponekad mogu utvrditi anatomske nepravilnosti unutar materice koje bi mogle biti uzrok pobačaja.

• Neuobičajena krvarenja - Ako žena ima nepravilna krvarenja, histeroskopija se može preporučiti radi provere mogućih uzroka u materici, poput polipa, fibroida ili drugih izraslina.

• Prisustvo polipa ili fibroida - Ako se na prethodnim pregledima utvrdilo postojanje polipa ili fibroida, onda se histeroskopijom ove izrasline mogu uspešno ukloniti.

• Endometrioza - Otkrivanjem i uklanjanjem endometrioznog tkiva iz materične šupljine, histeroskopija može ukloniti prepreke koje ometaju normalnu implantaciju oplođene jajne ćelije, ali i smanjiti upale endometrijuma koje su povezane sa neplodnošću. Ovaj postupak može poboljšati kvalitet endometrijuma, čime se stvara povoljnija sredina za implantaciju i povećava plodnost.

• Druge anatomske nepravilnosti - Histeroskopija se može preporučiti radi ispitivanja i nekih drugih anatomskih nepravilnosti reproduktivnih organa koje bi mogle uticati na plodnost.

nastavak ispod

Pročitaj još:

• "Zavaljena materica" - šta to zapravo znači?
   
• Prohodnost jajovoda kao preduslov prirodnog začeća
   
• Najčešći uzroci neplodnosti kod žena

Histeroskopija - Priprema, postupak i oporavak

Priprema

Da li će se histeroskopija obaviti u ginekološkoj ordinaciji ili bolnici, zavisi od vrste procedure koja je planirana da se uradi.

U zavisnosti od toga zavisiće i način pripreme. Posavetujte se sa doktorom o tome kako treba da se pripremite. Ukoliko procedura zahteva ostanak u bolnici, biće potrebno da ponesete spavaćicu i stvari za ličnu higijenu.

Doktor će verovatno preporučiti da prestanete da uzimate lekove koji mogu uticati na koagulaciju krvi, kao što je aspiprin.

Možda će biti potrebno da pre procedure uradite test na trudnoću, kao i druge laboratorijske testove.
 

Izbor anestezije zavisi od toga da li se procedura radi u ordinaciji ili bolnici, odnosno da li se procedura izvodi radi dijagnostike ili su planirane i hirurške intervencije. Anestezija može biti lokalna ili opšta.

U slučaju da je potrebna opšta anestezija, verovatno ćete dobiti savet da ništa ne jedete i ne pijete određeno vreme pre postupka.

Neposredno pre procedure, biće potrebno da ispraznite bešiku.

Postupak

1. Operacija se izvodi na ginekološkom stolu, na koji treba da legnete, slično kao i kod običnog pregleda.
    
2. Doktor će zatim obaviti fizički pregled.
    
3. Uz pomoć spekuluma proširiće cerviks (grlić) kako bi uveo histeroskop i sproveo ga do unutrašnjosti materice.
    
4. Zatim će se putem histeroskopa uneti tečnost (rastvor), kako bi se materica lagano proširila i očistila od ostataka krvi ili sluzi. U ovom koraku doktor će imati vizuelni uvid u matericu, endometrijum (unutrašnji zid materice) i otvore jajovoda. Uz pomoć svetla i kamere na histeroskopu doktor će obaviti temeljan pregled.
    
5. Ukoliko je potrebna hirurška intervencija, kroz histeroskop se uvode hirurški instrumenti kojim se uklanjaju uočene nepravilnosti.
    

Histeroskopija može trajati od 15 minuta pa do više od sat vremena. Dužina trajanja zavisi od toga da li je procedura dijagnostička ili operativna i da li se istovremeno rade i neke druge procedure, poput laparoskopije.

Oporavak

Ako je primenjena opšta anestezija, verovatno će biti potrebno da odležite nekoliko sati posle buđenja. Normalno je ako se osećate malo malaksalo ili ako osećate mučninu u ovom periodu,

U narednim danima možete osećati određen bol sličan menstrualnom, kao i blago krvarenje.

Obzirom da se histeroskopija smatra minimalno invazivnom procedurom, ako se osećate dobro nakon anestezije, verovatno možete ići kući istog dana. Važno je samo da dogovorite unapred da neko dođe po vas.

U naredne dve danima se obično preporučuje izbegavanje korišćenja tampona, vaginalnih supozitorija, kao i seksualni odnos.

Takođe treba izbegavati kupanje u kadi, kao i plivanje.

Doktor će vam dati jasne smernice o tome kako treba da se ponašate i šta možete da očekujete u periodu oporavka.

Obavezno odmah kontaktirajte doktora ukoliko iskusite:

• Povišenu temepraturu
• Veoma izražen bol u stomaku
• Obilno krvarenje

Koliko je bezbedna histeroskopija?

Histeroskopija se smatra bezbednom procedurom, ali kao i kod bilo kojih drugih operativnih zahvata, moguće su neke komplikacije.

One mogu obuhvatiti infekciju, obilnije krvarenje, pojavu ožiljka, reakciju na anesteziju, povrede cerviksa, materice, bešike ili creva, reakciju na rastvor koji se koristi za širenje materice.

Ovakve komplikacije su veoma retke i javljaju se u manje od 1% slučajeva.