U OVOM ČLANKU: 

O zamrzavanju  

U kojoj fazi se embrioni zamrzavaju? 

Postupak krioprezervacije  

Odmrzavanje embriona  

Rizici zamrzavanja  

Koliko dugo se mogu čuvati?  

Da li veće šanse za uspeh imaju sveži ili zamrznuti embrioni?  

Kome se preporučuje zamrzavanje embriona? 

Prednosti i mane

Zamrzavanje embriona: Šta treba da znate

O zamrzavanju embriona

Najpre, šta je tačno embrion? Embrionom se smatra zametak koji nastaje odmah nakon oplodnje, pa sve do 8. nedelje trudnoće. 
 

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, parovi imaju mogućnost da zamrznu svoje embrione (postupak krioprezervacije) što im omogućava da ih sačuvaju za pokušaj trudnoće u neko drugo (bliže ili dalje) buduće vreme. 
 

Odluku o zamrzavanju embriona mogu doneti parovi koji žele:

• da ostvare trudnoću i dobiju dete u budućnosti,
• ili, pak, da doniraju embrion drugome.

U kojoj fazi se embrioni zamrzavaju?

Embrioni se najčešće zamrzavaju u ranoj fazi blastociste (5-6 dana od oplodnje). U ovoj fazi embrion je loptasta struktura sačinjena od mase ćelija. 
 

Da bi mogli da se zamrznu i čuvaju, embrioni moraju da se razviju u laboratorijskim uslovima, odnosno vantelesnom oplodnjom (VTO). 

Ovaj proces započinje uzimanjem hormonske terapije i drugih lekova koji stimulišu proizvodnju jajnih ćelija. Kada dostignu zrelost, jajne ćelije se usisavaju (aspirišu) iz jajnika.

Zatim sledi fertilizacija jajnih ćelija, koja može biti rađena klasičnom metodom (IVF) ili introplazmatskom injekcijom spermatozoida (ICSI).

Tokom IVF metode, embriolog u istu posudu stavlja jajne ćelije i spermatozoide i ostavlja ih u laboratoriji da se sami oplode. Čim se jajna ćelija oplodi, nastao je embrion. 
 

Tokom ICSI metode, embriolog injektuje jedan spermatozoid direktno u jajnu ćeliju. 
 

Uspešna oplodnja kao rezultat može dati više od jednog zdravog embriona. 
 

Embriolog prati njihov razvoj tokom naredna 3-5 dana i bira odgovarajući embrion za transfer. 
 

Par može u tekućem ciklusu VTO iskoristi jedan svež embrion (u nekim slučajevima i dva), a ostale može da zamrzne.

Kako se embrioni zamrzavaju? Postupak krioprezervacije

Kod zamrzavanja embriona najveći izazov predstavlja voda u ćelijama, jer kada se ova voda zaledi, formiraju se kristali koji mogu razbiti ćelije.
 

Da bi se ovo izbeglo, doktori koriste postupak koji se naziva krioprezervacija. U okviru njega, voda u ćelijama se zamenjuje supstancom koja se naziva krioprotektant.
 

Embrioni se neko vreme inkubiraju u krioprotektantnu pre zamrzavanja. 
 

Nakon uklanjanja većeg dela vode, embriolozi hlade embrion do temperature na kojoj će se čuvati.
 

Mogu se koristiti dva načina zamrzavanja:

Sporo zamrzavanje: ovo podrazumeva skladištenje embriona u zapečaćene epruvete, a zatim postepeno, lagano hlađenje. Time se sprečava starenje embriona i smanjuje rizik od oštećenja. Ipak, sporo zamrzavanje zahteva dosta vremena, kao i prilično skupe aparate.

Vitrifikacija: u ovom postupku, embriolog zamrzava embrione toliko brzo da molekuli vode ne stignu da formiraju kristale. Na ovaj način se embrioni štite i povećava se šansa da prežive odmrzavanje.

Odmrzavanje embriona

Proces odmrzavanja embriona ima relativno visoku uspešnost, a istraživanja su pokazala da žene koje su za oplodnju koristile odmrznute embrione imaju sasvim dobre šanse da rode zdrave bebe.
 

Prema komparativnoj studiji i izveštaju objavljenom 2016. godine, kod beba koje su rođene nakon krioprezervacije nije se pokazalo nikakvo povećanje razvojnih poremećaja.  Ipak, medicinska zajednica traži dalja, dugoročna ispitivanja.
 

Jedna objavljena studija ukazuje da vitrifikacija, u poređenju sa sporim zamrzavanjem, povećava šansu da embrion preživi, kako u zamrznutom stanju, tako i tokom odmrzavanja.

Da li postoje neki rizici kod zamrzavanja embriona

Postoje rizici da embrioni neće preživeti zamrzavanje i odmrzavanje. Ipak, oko 60% embriona mogu biti potpuno zdravi nakon odmrzavanja. 
 

Direktni rizici po zdravlje žene ne postoje. Komplikacije u vezi sa zamrzavanjem embriona tiču se najčešće procesa aspiracije, koji je deo postupka vantelesne oplodnje.
 

Naime, tokom aspiracije (usisavanja) jajnih ćelija iz materice, moguće je da dođe do hiperstimulacije (koja je najčešće umerena).
 

Hiperstimulacija i inače spada u najčešće komplikacije postupka vantelesne oplodnje.
 

Simptomi mogu biti:

• Umereni bolovi u abdomenu i osećaj nadutosti
• Mučnina, povraćanje, dijareja
• Otečenost, dobijanje na težini

Rizik od jačeg krvarenja i infekcija nakon aspiracije je mali.
 

Ostali rizici za sada nisu poznati. 

Koliko dugo se mogu čuvati zamrznuti embrioni?

Prva uspešna trudnoća nastala korišćenjem prethodno zamrznutog embriona dogodila se 1980. godine. Od tada, mnogo ljudi je prošlo kroz ovakav postupak. Još uvek se ne zna sa sigurnošću koliko embrioni mogu ostati zamrznuti, ali u medicinskoj praksi su zabeležene zdrave bebe dobijene od embriona koji su bili zamrznuti više od 20 godina.
 

Ipak, prema Zakonu o biomedicnski potpomognutoj oplodnji, u Srbiji se embrioni mogu čuvati najvduže 5 godina. U pojedinim, medicinski opravdanim razlozima, moguće je embrione i jajne ćelije čuvati i duže.
 

Embrioni se čuvaju u zapečaćenim posudama na temperaturi od -196℃. Na ovoj temperaturi, gotovo ni jedan biološki proces (kao što je starenje) ne može da se dogodi.
 

Nakon isteka ovog roka, prema našem zakonu, embrioni, kao i sve reproduktivne ćelije (jajne ćelije i spermatozoidi), se spontano razgrađuju i uništavaju, osim ukoliko ne postoji pismena saglasnost da se daruju za postupak BMPO nekog drugog para (ili žene) ili da se namene u naučnoistraživačke svrhe.

Da li veće šanse za uspeh donose sveži ili zamrznuti embrioni?

Studija objavljena u Žurnalu reproduktivne biomedicine (Journal of Reproductive Biomedicine) sagledavala je rezultate u preko 1000  postupaka embriotransfera i sa svežim i sa zamrznutim embrionima.
 

Istraživači nisu pronašli bitnu razliku između ova dva tipa embriona, u smislu uspešnog začeća i zdravlja fetusa. 

Kada se preporučuje zamrzavanje?

Odluku o zamrzavanju mogu doneti osobe:

• sa genetskim poremećajima koji imaju uticaj na reproduktivnu funkciju,
• koje uskoro započinju hemoterapiju,
• koje koriste lekove koji utiču na polodnost,
• koje ulaze u zrelije godine, a još uvek nisu spremne da postanu roditelji.

Prednosti i mane zamrzavanja embriona

Krioprezervacija embriona je relativno bezbedna metoda i često dovodi do uspešnih trudnoća i porođaja.
 

Postoji nešto povišen rizik od genetskih poremećaja kod dece, koji je i dalje veoma mali. 
 

Ipak, važno je napomenuti da dugoročni uticaji na zdravlje nisu sasvim poznati, jer je procedura nova. Žene koje ostaju u drugom stanju u kasnijim godinama, imaju i inače veći rizik od komplikacija, nevezano od postupka kojim dolaze do trudnoće.

Uz to, hormonska stimulacija jajnika može da dovede do sindroma hiperstimulacije. Iako u manje od 2% slučajeva, simptomi mogu biti izraženi i moguća je hospitalizacija.

Postupak zamzavanja embriona i njihovo čuvanje je prilično skupo.
 

U Srbiji je omogućeno zamrzavanje viška embriona o trošku države, od juna 2018. godine. 
 

Izvor:
www.medicalnewstoday.com
https://www.bionews.org.uk/page_91381