U OVOM ČLANKU:

Šta je i kako nastaje osteoporoza?

Osteopenija – stanje koje prethodi osteoporozi

Ko oboljeva od osteoporoze?

Uzroci osteoporoze

Simptomi osteoporoze

Dijagnoza osteoporoze

Lečenje osteoporoze

Prevencija osteoporoze

Osteoporoza: simptomi i lečenje

Osteoporoza je stanje u kome dolazi do slabljenja kostiju, čime one postaju sklonije pucanju i prelomima. Prelom usled osteoporoze je zapravo znak da će doći i do narednih preloma, a to dovodi do niza sekundarnih stanja koja ugrožavaju ne samo zdravlje, već i život osobe sa osteoporozom.

Statistika je prilično zabrinjavajuća, jer je procenjeno da svaka treća žena i svaki peti muškarac tokom života bar jednom doživi prelom kao posledicu osteoporoze.

Otežavajuća okolnost je što se dijagnoza osteoporoze najčešće postavlja tek nakom preloma, jer nema kliničkih manifestacija pre nego što se prelom desi.

Ipak, nije sve tako crno, jer postoje metode kojima se osteoporoza može tretirati, ali i preduprediti.

Šta je i kako nastaje osteoporoza?

Osteoporoza je stanje u kome kosti postaju slabe i krte, toliko da pad ili čak i manji fizički napor, kao što je saginjanje ili kašljanje, uzrokuje frakture.

Naime, zdrava kost u sebi sadrži sitne šupljine, nalik saću. Kod osteoporoze ove šupljine postaju veće, čime kost gubi gustinu i snagu, a spoljni deo kosti postaje tanji i slabiji.

Iako je izvestan gubitak gustine kostiju normalan proces kod starenja, kod nekih osoba ovaj gubitak je brži i izraženiji nego kod drugih.

Osteoporoza se razvija polako tokom vremena, a stanje koje prethodi osteoporozi se naziva osteopenija.

Osteopenija – stanje koje prethodi osteoporozi

Osteopenija je stanje u kome su kosti slabije i imaju manju gustinu nego što je normalno, ali ipak nisu toliko slabe da dolazi do preloma, kao kod osteoporoze.

Kosti imaju najveću gustinu u tridestim godinama. Nakon 35. godine polako počinje proces razgradnje kostiju, što je normalan proces kod svih ljudi.

Šta više, u Americi 50% osoba starijih od 50 godina ima osteopeniju.

Osteopenija se najčešće i otkriva upravo nakon 50. godine života. Može nastupiti ranije ili kasnije, ili do nje neće ni doći – što zavisi od prirodne jačine kostiju, ali i od preventivnih mera.

Ipak, ukoliko je utvrđena osteopenija, to ne znači da će se nužno razviti i osteoporoza.

Zdrava ishrana, vežbe, a ponekad i lekovi, mogu očuvati čvrstinu kostiju u decenijama koje dolaze.

Ko oboljeva od osteoporoze?

Žene su pod većim rizikom od oboljevanja od osteoporoze, jer u prvim godinama menopauze dolazi do rapidnog smanjenja gustine kostiju.

Ovaj rizik je veći ukoliko menopauza nastupi rano (pre 45. godine) ili kod žena kod kojih su uklonjeni jajnici.

„Od osteoporoze najčešće obolevaju žene u menopauzi, budući da kod svake treće posle 50. godine dolazi do smanjenog ili potpunog prestanka lučenja estrogena i progesterona, zbog kojeg i nastaje promena metabolizma kostiju i počinje njihova razgradnja“, objašnjava dr Ivana Vidanović, fizijatar DZ Novi Beograd. „Muškarci takođe boluju od osteoporoze, ali ređe: tek svaki osmi ima smanjenu gustinu kostiju.“

Osteoporoza se retko javlja kod mlađih žena, a veoma retko kod dece, kada se uglavnom javlja kao posledica drugog zdravstvenog stanja ili upotrebe lekova u terapiji osnovne bolesti.

Uzroci osteoporoze

Osim prirodnih procesa do kojih dolazi tokom godina, na pojavu osteoporoze mogu uticati i drugi faktori rizika, kao što su:

• Uzimanje tableta kortikosteroida duže od 3 meseca
   
• Druga zdravstvena stanja i bolesti – upalna stanja, hormonska stanja ili problemi sa malapsorpcijom
   
• Porodična istorija osteoporoze – naročito frakture kuka kod roditelja
   
• Dugotrajna upotreba pojedinih lekova koji mogu da utiču na jačinu kostiju ili na nivo hormona, kao što su lekovi koji blokiraju proizvodnju hormona estrogena nakon kancera dojke
   
• Poremećaji u ishrani, kao što su anoreksija ili bulimija
   
• Nizak indeks telesne mase (BMI)
   
• Slaba fizička aktivnost
   
• Zloupotreba alkohola i pušenje

Da biste znali da li spadate u rizičnu grupu, dr Vidanović navodi ove faktore: „rana hirurška ili prirodna menopauza pre 45. godine, dugotrajna oralna upotreba kortikosteroida, porodična anamneza osteoporoze (posebno fraktura kuka kod majke), nizak indeks telesne mase (manji od 19 kg/m2), bolesti jetre, hipertireoidizam, reumatoidni artritis, hronična bubrežna insuficijencija, slaba fizička aktivnost, pušenje cigareta, nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D, kafa (preko četiri šoljice dnevno)“.

Simptomi osteoporoze

U ranim fazama gubitka koštane mase, najčešće nema nikakvih simptoma. Ali kada kosti toliko postanu oslabljene osteoporozom, mogu se pojaviti znaci kao što su:

• Bol u leđima, uzrokovan prelomom pršljena
• Smanjenje visine tokom vremena
• Povijenost leđa
• Kosti koje se lako i neočekivano lome

Dijagnoza osteoporoze

Ukoliko doktor posumnja da imate osteoporozu, verovatno će vas uputiti da uradite osteodenzitometriju (DEXA scan).

„ Dijagnozu osteoporoze postavljamo na osnovu faktora rizika i nalaza centralne dekse ili osteodenzitometrije. DEXA je metoda kojom merimo mineralnu koštanu gustinu - kvantitet kosti“, objašnjava dr Vidanović.

U pitanju je bezbolna procedura koja traje oko 10 do 20 minuta, u zavisnosti od dela tela koji se skenira.

Dobijena gustina kostiju se zatim upoređuje sa gustinom kostiju kod mlađe odrasle osobe.

Razlika se izračunava kao standardna devijacija (SD) i naziva se T skor.

T skor sa vrednošću:

• Iznad -1 SD: ukazuje na normalan nalaz
• Između -1 i -2.5 SD: ukazuje na smanjenje gustine kostiju i definiše se kao osteopenija
• Ispod -2.5 SD: ukazuje na smanjenje gustine kostiju i definiše se kao osteoporoza

Lečenje osteoporoze

U zavisnosti od toga da li je već dolazilo do preloma, godina, pola, rizika od budućih preloma, doktor će preporučiti odgovarajuću terapiju, koja može uključiti:

• Bisfosfonate (lekove koji zaustavljaju razgradnju kosti)
• Paratiroidne hormone (lekove koji podstiču izgradnju kosti)
• Modulatore receptora estrogena (zamenjuju fuknkciju estrogena u kostima čime utiču na održavanje gustine kostiju, odnosno smanjuju rizik od preloma)
• Suplementaciju vitaminom D i kalcijumom

Prevencija osteoproze

Osteoporoza se karakteriše gubitkom kalcijuma i nedostatkom čvrstine kostiju, a prema rečima dr Ivane Videnović, često se otkriva kasno, tek posle preloma kostiju, koji se najčešće desi iznenadno, pri obavljanju uobičajenih aktivnosti.

Zbog toga, kao najvažnije mere prevencije osteoporoze stručnjaci savetuju:

1. Redovno merenje gustine kostiju (osteodenzitometrija)
2. Zdrava ishrana
3. Redovna fizička aktivnost
4. Uzimanje suplemenata pod kontrolom lekara

1. Redovno merenje gustine kostiju (osteodenzitometrija – DEXA scan)

DEXA scan se preporučuje svim osobama starijim od 40 godina, a naročito ženama koje su ušle u menopauzu, osobama koje su imale prelome, kao i onima koji spadaju u rizičnu grupu.

Kod normalnog nalaza, preporučuje se ponovno testiranje nakon 5 godina, kod ostopenije nakon godinu dana, a kod osteoporoze nakon 6 meseci.

2. Zdrava ishrana

Za zdravlje kostiju, ključni su vitamini i minerali koje unosimo, a pre svega:

Kalcijum
Magnezijum
Cink
Vitamin D

Izvori kalcijuma

Izvori kalcijuma u ishrani su mleko i mlečni proizvodi, pasulj, zeleno lisnato povrće, orasi, brazilski orah, seme susama, čia seme, jaja - žumance, pomorandže, kajsije.

„Uloga kalcijuma je u formiranju kostiju i zuba, koagulaciji krvi, kontrakciji i relaksaciji mišića, prenošenju nervnih impulsa... Posebno izražene potrebe za kalcijumom imaju deca u periodu rasta, trudnice i osobe starije od 65 godina. Smatra se da većini odraslih treba 1000 do 1200 miligrama kalcijuma dnevno“, kaže dr Vidanović.

Izvori magnezijuma

Izvori magnezijuma u ishrani su orasi, jezgrasto voće, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće.

Magnezijum ima važnu ulogu u formiranju tkiva (kosti, mišići, meka tkiva), a sa kalcijumom učestvuje u regulaciji kontraktilnosti mišićnih ćelija.

„Uočen je niži nivo magnezijuma u serumu kod žena sa osteopenijom i osteoporozom u odnosu na zdrave žene. Preporučuje se dnevni unos od 300-350 miligrama“, ističe dr Vidanović

Izvori cinka

Izvori cinka u ishrani su meso, jetra, mleko, sir, cela zrna pšenice, bademi, seme suncokreta, bundeve.

Prema rečima dr Vidanović, „Nizak dijetalni unos cinka i smanjeni nivo cinka u krvi se takođe povezuje sa razvojem osteoporoze. Optimalni unos cinka je 10 mg dnevno“.

Izvori vitamina D

Za razliku od vitamina koje unosimo ishranom, vitamin D se sintetiše u telu izlaganjem sunčevim zracima. Ipak, ovo najčešće nije dovoljno, jer se vitamin D razlaže veoma brzo, pa se i njegove zalihe brzo troše, naročito od oktobra do marta kada nema dovoljno sunca.

„Vitamin D ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju i zuba, kao i podršci funkcionisanju imunološkog sistema. Ovog vitamina ima u određenoj hrani (morska riba, riblje ulje, mleko), ali ga nema mnogo. Preporučeni dnevni unos je 800 IU/dan, ali tek kada popunimo depoe vitamina D. Do tada, potrebne su znatno veće doze, ponekad više od 10000 IU/dan“, reči su dr Vidanović.

3. Redovna fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost je od ključne važnosti. Za održavanje zdravlja kostiju, preporučuje se bar 2 i po sata umerene aerobne aktivnosti, kao što je vožnja bicikla ili brzi hod, svake nedelje.

Vežbe koje uključuju podizanje tegova ili trening sa svojom težinom jačaju gustinu kostiju i pomažu u sprečavanju osteoporoze.  Preporuka je da se ovakvi treninzi izvode bar 2 dana nedeljno.

4. Uzimanje suplemenata pod kontrolom lekara

Dr Vidanović na kraju istuče i važnost suplementacije, jer zbog savremenog načina života, nismo uvek u mogućnosti da obezbedimo dovoljne količine minerala i vitamina.

PR tekst

Izvori:

https://www.health.harvard.edu/womens-health/osteopenia-when-you-have-weak-bones-but-not-osteoporosis
https://www.nhs.uk/conditions/osteoporosis/
https://www.nhs.uk/conditions/osteoporosis/treatment/
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/osteoporosis/symptoms-causes/syc-20351968
http://www.poliklinikasunce.com/index.php/tekstovi-o-zdravlju/osteoporoza