U OVOM ČLANKU:

Šta su febrilne konvulzije i zašto se javljaju?

Da li vakcina može da uzrokuje napad

Faktori rizika za pojavu frasa

Kako izgleda napad i kako ga prepoznati

Tipovi febrilne konvulzije

Kako postupati sa detetom koje ima napad

Kada treba dete odvesti doktoru

Kako sprečiti pojavu febrilne konvulzije

Da li napad ostavlja posledice po zdravlje deteta

Da li će se napad ponavljati svaki put kada dete ima temperaturu

Febrilne konvulzije i epilepsija

Febrilne konvulzije - dečji fras

Gledate očajno u svoje dete, prisustvujete roditeljskoj noćnoj mori. Izvrnute očne jabučice ili ukočen pogled, rukice i nogice letaju na sve strane dok se telo nekotrolisano trese. Dozivate ga, ali nema reakcije. Minuti se razvlače kao sati dok napad traje i traje. Tu, pred vašim očima dete ima napad febrilne konvulzije.

Šta su febrilne konvulzije i zašto se javljaju
 

Febrilne konvulzije su napadi poznatiji kao fras ili dečiji fras. Javljaju se tokom povišene telesne temperature (iznad 38°C) ili u trenutku njenog naglog skoka, usled reakcije nezrelog mozga deteta. Uobičajene su kod dece sa urednim  razvojem koja nemaju istoriju neuroloških poremećaja.

Najtipičnije su u uzrastu od 6 meseci do 5 godina, a mogu se javiti posle prvog meseca života. Oko 2-5% procenata  dece ima fras pre pete godine života.

Iako napad roditeljima ili onome ko u tom trenutku čuva dete izgleda uznemiravajuće i strašno, febrilne konvulzije su uglavnom bezopasne i ne ukazuju ni na kakav ozbiljniji zdravstveni problem.

Faktori rizika za pojavu frasa
 

Postoje faktori rizika koji mogu da povećaju mogućnost za pojavu febrilne konvulzije:

• Uzrast deteta - Konvulzije se češće javljaju kod mlađe dece, a najčešće kod one starosti između 12 i 18 meseci.
• Porodična istorija - Deca koja u porodici imaju zabeležene slučajeve napada češće ih i sama imaju. Štaviše, naučnici su doveli u vezu nekoliko gena za koje se sumnja da utiču na febrilne konvulzije.

Da li vakcina može da uzrokuje napad
 

Dete može posle vakcinacije dobiti febrilne konvulzije, iako se to retko dešava. Preme istraživanjima 25-35 od 100.000 dece dobije ima dečiji fras posle MMR-a. Može se javiti i posle DTP vakcine, ali je zabeležena statistika mnogo manja. Na svakih 100.000 vakcinisane dece tek 6-9 njih ima febrilne konvulzije.

Važno je da naglasimo da nije vakcina ta koja izaziva napad, već povišena temperatura kao verovatna posledica primljene vakcine.

Kako izgleda napad i kako ga prepoznati
 

Febrilne konvulzije se javljaju na samom početku bolesti, infekcije ili upale koja izaziva povišenu temperaturu i groznicu. One se često dese pre nego što roditelji i shvate da je dete bolesno.

Groznice izazvane povišenom temperaturom koje uzrokuju febrilne konvulzije su najčešće posledica virusne infekcije, a ređe bakterijske. Napadi su češće uzrokovani virusima koji izazivaju veliki porast telesne temperature. To može biti virus gripa ili virusi koji izazivaju osip po telu deteta.

Sledeći znaci karakterišu febrilne konvulzije:

• Detetovo telo postaje ukočeno
• Ruke i noge počinju da se trzaju, tresu i bacakaju na obe strane tela
• Dete može imati poteškoća sa disanjem
• Dete gubi svest
• Često dolazi do gubitka kontrole pražnjenja bešike i creva
• Napad može pratiti povraćanje
• Može se pojaviti pena iz usta
• Dete tokom napada ima ukočen pogled ili izvrnute očne jabučice
• Tokom napada dete plače, stenje, krklja

Većina napada febrilne konvulzije traje nekoliko minuta, ali napad može uticati da dete bude ošamućeno satima posle njega.

Tipovi febrilne konvulzije
 

• Jednostavne (tipične) se javljaju kada je temperatura viša od 38.5°C traju kraće od 15 minuta i ne ponavljaju se tokom trajanja infekcije. Najčešće se javljaju u uzrastu od 9. do 21. meseca starosti deteta.

• Složene (atipične) febrilne konvulzije se mogu javiti i pri temperaturi koja je manja od 38.5°C ponavljaju se nekoliko puta tokom trajanja infekcije, a napadi traju duže od 15 minuta.

Pročitaj još:

• Temperatura kod beba: Kako skidati temperaturu i kada voditi dete kod doktora?

Kako postupati sa detetom koje ima napad
 

Iako je to možda zahtevno tokom ovakvog emotivnog šoka, važno je da ostanete pribrani i smireni. Samo tako ćete pružiti najbolju pomoć detetu.

Kada napad počne, dete postavite na ravno, može i na pod. Dete postavite na bok sa licem okrenutim na stranu i donjom rukom podmetnutom ispod glave. Tako ćete sprečiti zapadanje jezika, ili vraćanje pljuvačke ili sadržaja koje dete povraća. Ruka će ublažiti eventualne udarce glave u pod.

Merite vreme trajanja napada. Nemojte detetu na silu da otvarate usta. Nemojte ga tresti, šamarati niti polivati vodom.

Ukoliko je dete već imalo fras verovatno vam je doktor propisao lek za prekid napada.

Lek za prekid napada je Diazepam rektiola (tubica). Lek se detetu prilikom napada daje rektalno (u čmar).

Kada treba dete odvesti doktoru
 

Pozovite hitnu pomoć u sledećim slučajevima:

• Ako i posle 5 minuta napad ne prestaje
• Ako dete povraća
• Ukoliko primetite da ima poteškoća sa disanjem
• Ako mu je vrat ukočen
• Ako je obamrlo

Posle napada, koliko god da je trajao, i kog god tipa da je bio (jednostavan ili složen) dete obavezno odvedite na pregled doktoru.

Povišena temperatura usled koje su nastale febrilne konvulzije može biti i posledica infekcije mozga ili moždanih opni. Zbog toga je važno da posle prvog frasa dete pregleda pedijatar.

Kako sprečiti pojavu febrilne konvulzije

Pojava i ponovno javljanje febrilne konvulzije se sprečava primenom lekova za snižavanje telesne temperature. Za decu se preporučuju lekovi Paracetamol ili Brufen. Konsultujte se svojim pedijatrom o najboljem izboru za vaše dete.

Da li napad ostavlja posledice po zdravlje deteta
 

Komplikacije i trajne posledice su malo verovatne. Tipične febrilne konvulzije ne izazivaju neurološka oštećenja mozga, poteškoće u učenju niti druge poremećaje.

Da li će se napad ponavljati svaki put kada dete ima temperaturu
 

Prema statističkim podacima kod svakog trećeg deteta koje je imalo febrilne konvulzije, napad će se ponoviti u roku od godinu dana kada dete ponovo bude bolesno.

Verovatnoća se povećava u sledećim slučajevima:

• Dete je imalo prvi fras pre 18. meseca
• Prvi napad se desio pri telesnoj temperaturi manjoj od 38.5°
• Dete je prvi put imalo napad složene febrilne konvulzije
• Postoji porodična istorija febrilne konvulzije
• Neko u porodici ima epilepsiju
• Dete ide u vrtić, pa je češće izloženo virusima

Febrilne konvulzije i epilepsija
 

Febrilne konvulzije nisu isto što i epileptični napad. Samo ako dete ima napad u odsustvu povišene temperature to može da ukaže na epilepsiju.

Mogućnost za razvoj epilepsije posle febrilnih napada je veoma mala i to uglavnom u sledećim slučajevima:

• Dete ima neuroloških nepravilnosti u razvoju
• Razvojne poteškoće su postojale pre febrilne konvulzije
• Neko od članova porodice ima epilepsiju
• Febrilne konvulzije su bile složene

Izvor: medicalnewstoday.com, mayoclinic.org, tirsova.rs