U OVOM ČLANKU:

Zašto se javlja stomačni virus?

Simptomi stomačnog virusa kod beba i dece

Dehidracija kao najozbiljnija posledica stomačnog virusa

Ishrana dece za vreme stomačnog virusa

Lečenje stomačnog virusa kod beba i male dece

Kako da sprečite širenje stomačnog virusa?

Šta da preduzmete ako vaša beba ili starije dete dobije stomačni virus?

Stomačni virus kod beba i dece je crevna infekcija sa kojom se roditelji često susreću. Najčešće se javlja tokom leta i na jesen, ali se može javiti u bilo koje doba godine, posebno kada dete krene u jaslice, vrtić ili školu kada je razmena bakterija i virusa među decom najintenzivnija.

Glavi uzročnik stomačne infekcije kod beba i male dece je rotavirus, koji inficira želudac i creva i praćen je obično prolivom i povraćanjem.

Međutim, nije svaka retka stolica ili povraćanje znak da je kod vašeg deteta u pitanju stomačni virus. Bebe i deca često povraćaju, a uglavnom nije u pitanju ništa ozbiljno. Međutim, ukoliko povraćanje i proliv potraju druže od dva dana, potrebno je potražiti lekarski savet.

nastavak ispod

reklama

Najozbiljniji rizik jeste dehidracija, pa je u periodu bolesti važno da dete uzima što više tečnosti. 
 

U nastavku teksta pročitajte šta uzrokuje stomačni virus kod beba i dece, kako da prepoznate simptome, kako se leči i kako da sprečite prenošenje infekcije na druge članove porodice.

Zašto se javlja stomačni virus?

Stomačni virus je upala želudačne i crevne sluznice. Međutim, ove stomačne tegobe ne izazivaju samo virusi, već i bakterije i paraziti. Virusi koji izazivaju stomačne tegobe su tzv. norovirusi i rotovirusi.

Stomačni virus je veoma zarazan. Deca se mogu inficirati ovim virusom ukoliko dodirnu neki kontaminirani predmet ili pojedu zaraženu hranu.

Simptomi stomačnog virusa kod beba i dece

Stomačni virus kod beba i dece možete prepoznati po sledećim simptomima:

• proliv,
• povraćanje
• bol i grčevi u stomaku,
• povišena temperatura

Simptomi mogu biti i blagi, pa čak i sasvim izostati. Uobičajeno trajanje proliva je od 5-7 dana, mada kod većine dece prestaju u roku od 2 dana.

Stolica je vodena i česta, zeleno-smeđe boje, obično bez prisustva krvi ili sluzi. Povraćanje uglavnom traje kraće od proliva.

Bol u stomaku, grčevi prilikom pražnjenja creva, kao i malo povišena temperatura mogu se javiti kod određenog broja dece.

Međutim, ukoliko je temperatura znatno povišena i traje duže, a dete ima jače bolove i grčeve u stomaku, kao i prisustvo krvi i sluzi u stolici, najverovatnije je u pitanju infekcija bakterijom ili parazitima.

Dehidracija kao najzobiljnija posledica stomačnog virusa

Povraćanje i dijareja mogu izazvati dehidraciju kod beba i dece, te treba biti veoma oprezan.

Znaci dehidracije su:

• povećana žeđ,
• suva usta,
• plač bez suza,
• udubljene oči i
• utonula fontanela kod beba
• deca su obično razdražljiva, umorna i pospana
• koža je bleda, a ekstremiteti hladni

Da bi sprečili dehidraciju, odnosno nadomestili tečnost izgubljenu povraćanjem i prolivom, ponudite svojoj bebi češće da sisa ili flašicu ako se hrani adaptiranom mlekom. Maloj deci dajte da pije više tečnosti, ali ne dozvolite da odjednom proguta velike količine, naročito ako je prisutno povraćanje.

polako sa hranom...

Bebi možete davati tečnost na špric, a manju decu pojiti iz kašičice. U ovom periodu ne očekujte da će deca imati dobar apetit. Obroke zamenite tečnošću, jer ona sprečava oticanje stolice i povraćanje. Hranu uvodite postepeno nakon prestanka povraćanja i proliva.

Ukoliko nakon davanja hrane dete opet povraćanja, nastavite da mu dajete samo tečnost. Kada je u pitanju tečnost, ne savetuje se pojenje dece vodom, čajevima ili sokovima već oralnim rastvorom elektrolita.

dobra hidratacija je najvažnija...

Rastvore za rehidraciju možete nabaviti u apoteci u obliku praška, ali se pre toga posavetujte sa lekarom, možda će želeti da prvo pregleda dete. Rastvor pripremite prema uputstvu i dajte detetu preporučene količine. Obično se daje 5 ml rastvora na svakih 5 minuta.

Količinu rastvora treba postepeno povećavati do maksimalnih 30 ml na 5 minuta. Dete treba da unese 25 do 50 ml rastvora po kilogramu težine za 1 do 2 sata. Ako dojite svoju bebu, u periodu rehidracije obavezno nastavite sa dojenjem.

Ishrana dece za vreme stomačnog virusa

Ukoliko dete ima blag slučaj stomačnog virusa, na primer bez povraćanja i sa malo proliva, može nastaviti normalno da jede tokom perioda bolesti, naravno ukoliko može da toleriše hranu. Dete nikako ne treba siliti da jede ukoliko mu ne prija. Treba samo voditi računa da pije tečnost.

Kada simptomi krenu da se povlače možete nastaviti da detetu dajete uobičajenu čvrstu hranu. To uključuje osnovne namirnice kao što su hleb i žitarice od celog zrna, nemasno meso, jogurt, voće i povrće.

Detetu ne treba davati slatkiše jer iritirana sluznica želuca i creva otežava varenje, pa se simptomi mogu pogoršati. Prema najnovijim studijama, ponovno uvođenje redovne ishrane nakon ublažavanja akutnih simptoma može skratiti period bolesti, jer organizam dobija hranjive materije, a samim tim i snagu za borbu protiv infekcije.

Lečenje stomačnog virusa kod beba i male dece

Stomačni virus se ne leči antibioticima i drugim lekovima, već je potrebno sačekati da infekcija sama prođe. Lekovi protiv dijareje se takođe ne preporučuju jer može doći do produženja bolesti, pa čak imati i negativne posledice.

Ako su simptomi jaki, dete treba odvesti kod lekara koji može prepisati lekove protiv mučnine i povraćanja ukoliko oceni da je potrebno. Kod beba starijih od 3 meseca koje imaju stomačni virus praćen temperaturom, može se uključiti paracetamol za obaranje temperature. Ukoliko je beba mlađa od 3 meseca, potrebno je konsultovati lekara.

Dete obavezno odvedite kod lekara ako povrća više od 24h, ima krv u stolicu, preterano je razdražljivo ili pospano, ima znatno povišenu temperaturu i pokazuje znake dehidracije. U ovom slučaju najverovatnije je u pitanju bakterijska infekcija koja se leči antibioticima.

Kako da sprečite širenje stomačnog virusa na ukućane

Stomačni virus je zarazan i prenosi se kontaktom sa kontaminiranim površinama. Kako bi sprečili širenje zaraze na druge članove porodice, neophodne su pojačane higijenske mere. Teba imati u vidu da osobe koje su preležale virus mogu danima, pa čak i nedeljama širiti klice na druge ljude.

Operite ruke sapunom i toplom vodom nakon svake promene pelena ili brisanja deteta nakon nužde, a posebno temeljno pre pripreme hrane. Takođe, postarajte se da dete dobro opere ruke ukoliko samo koristi toalet. Peškir koji koristi dete ne treba da koriste drugi ukućani, kao ni pribor za jelo.

Temeljno očististe dezinfekcionim sredstvom sve tvrde površine kontaminirane virusom od povraćanja ili proliva. Operite zaprljanu posteljinu na najvišoj temperaturi i dobro osušite. Detetovu odeću treba prati odvojeno od odeće drugih ukućana.

Zaražena deca ne bi trebalo da idu u vrtić ili školu do 48 h nakon poslednje epizode dijareje ili povraćanja, kao ni da upražnjavaju sportske aktivnosti, posebno plivanje u bazenima, najmanje 2 nedelje nakon poslednje epizode proliva. Izabrani lekar će oceniti kada je dete spremno za kolektiv i dati vam sva potrebna uputstva i savete.

Izvori: