Kako izgleda uravnotežen dan malog deteta? -

Obroci, užine i ritam dana od 12. do 24. meseca

U OVOM ČLANKU:

• Koliko obroka je potrebno detetu od 12 do 24 meseca?

• Kako izgleda uravnotežena ishrana tokom dana?

• Užina kao mali obrok

• Šta kada danas jede ok, a sutra gotovo ništa?

• Porodični sto postaje važan

• Voda i ostali napici

• Nije cilj „savršen tanjir“

Posle prvog rođendana ishrana deteta sve više počinje da liči na ishranu ostatka porodice. Dete upoznaje nove ukuse i teksture, sve samostalnije jede i postepeno usvaja porodične navike za stolom.

Ipak, njegove potrebe nisu iste kao potrebe odraslih. Malo dete ima mali želudac, a istovremeno intenzivno raste i razvija se.

Zato su važni redovni obroci, nutritivno bogate namirnice i raznovrsna ishrana tokom dana.

Koliko obroka je potrebno detetu od 12 do 24 meseca?

U ovom uzrastu preporučuju se tri do četiri obroka dnevno, uz jednu do dve hranljive užine prema potrebama i apetitu deteta.

U praksi, dan često može da izgleda ovako:

• doručak
• prepodnevna užina
• ručak
• popodnevna užina
• večera

Ne postoji satnica koja odgovara svakom detetu.

Vreme obroka zavisi od buđenja, dnevnog spavanja, aktivnosti i porodične rutine. Važnije je da dete tokom dana ima relativno predvidljiv ritam i redovne prilike da jede.

Kako izgleda uravnotežena ishrana tokom dana?

Nije potrebno da svaki pojedinačni obrok sadrži sve što je detetu potrebno. Mnogo je korisnije posmatrati šta dete jede tokom celog dana.

Važna je raznovrsnost.

Tokom dana treba nuditi različite namirnice: povrće i voće, žitarice, mahunarke, meso, ribu ili jaja, mleko i mlečne proizvode, kao i druge namirnice odgovarajuće uzrastu.

Na primer, doručak može da kombinuje žitarice, mlečni proizvod i voće, dok ručak može da sadrži povrće, krompir ili žitarice i izvor proteina poput mesa, ribe, jajeta ili mahunarki.

Različite namirnice ne obezbeđuju samo različite hranljive materije. One dete upoznaju i sa različitim ukusima, mirisima i teksturama i tako postepeno proširuju njegov repertoar hrane.

Užina kao mali obrok

Užina nije samo nešto što će dete „gricnuti“ do sledećeg obroka. Ona je još jedna prilika da dobije kvalitetne namirnice koje su mu potrebne tokom dana.

To može biti, na primer, voće uz običan jogurt, komadići povrća odgovarajuće pripremljeni za uzrast, hleb ili druga jednostavna kombinacija namirnica.

Između planiranih obroka i užina dobro je izbegavati neprestano grickanje. Ako dete tokom celog dana pomalo jede ili često pije kalorične napitke, može dočekati glavni obrok bez dovoljno apetita.

Šta kada danas jede ok, a sutra gotovo ništa?

Promene apetita su česte u ovom uzrastu. Posle prve godine brzina rasta se menja, pa dete može tokom jednog obroka pojesti iznenađujuće mnogo, a tokom sledećeg vrlo malo.

Zato pojedinačni obrok nije najbolji pokazatelj kvaliteta ishrane.

Važno je detetu redovno nuditi raznovrsnu i odgovarajuću hranu, pratiti njegove znake gladi i sitosti i ohrabrivati ga da jede, ali ga ne prisiljavati.

Ako danas odbije brokoli, ribu ili neku novu namirnicu, to ne mora da znači da je neće prihvatiti sledeći put. Upoznavanje sa hranom je proces i neke ukuse i teksture dete mora da sretne više puta pre nego što ih prihvati.

Porodični sto postaje važan

Do navršenih 12 meseci većina dece može da jede iste vrste namirnica koje jede ostatak porodice, uz odgovarajuću pripremu, teksturu i veličinu komada.

To je dobra prilika da dete postepeno postane deo porodičnih obroka.

Dok posmatra odrasle kako jedu, koristi kašiku ili prste, bira između ponuđenih namirnica i pokušava da jede samostalno, ono ne dobija samo hranu — već uči kako izgleda obrok.

Hranu i dalje treba pripremati u obliku koji dete može bezbedno da žvaće i proguta, uz poseban oprez zbog namirnica koje mogu predstavljati rizik od gušenja.

Voda i ostali napici

Voda treba da bude redovno dostupna tokom dana.

Posle 12 meseci mleko takođe može biti deo ishrane, a dojenje može da se nastavi uz čvrstu hranu.

Slatke napitke treba izbegavati ili ograničavati, a hrani malog deteta nije potrebno dodavati šećer.

Nije potrebno ni dodatno soliti njegov obrok. Jednostavna, raznovrsna hrana omogućava detetu da upozna prirodne ukuse namirnica.

Nije cilj „savršen tanjir“

Roditeljima je lako da počnu da broje zalogaje: koliko je pojeo za doručak, da li je ostavio ručak, da li je danas pojeo dovoljno povrća.

Ali ishrana malog deteta ima smisla tek kada se posmatra malo šire.

Jednog dana dete će imati veći, drugog manji apetit. Nekada će sa oduševljenjem pojesti nešto što će nekoliko dana kasnije odbijati.

Umesto savršenog pojedinačnog obroka, važniji su raznovrsnost tokom dana, redovan ritam obroka i užina i mogućnost deteta da prati sopstveni osećaj gladi i sitosti.

Upravo se tokom ovih svakodnevnih obroka postepeno stvaraju navike koje će dete poneti sa sobom u naredne godine.

Objavljeno: 21.09.2026.

Autor: Redakcija

Foto: Shutterstock