Advertisement

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Bebo club share

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Naslovna / Imam bebu 0-1 / Razvojne faze bebe / Kako bebe usvajaju govor?

Kako bebe usvajaju govor?

Kako bebe usvajaju govor?

U OVOM ČLANKU:

Aspekti usvajanja govora

Uloga roditelja

VIDEO: 13 saveta za unapređenje govora kod deteta

 


Kako bebe usvajaju govor?

 

Da bi se razumelo usvajanje govora kod svakog ljudskog bića, od presudnog je značaja da se razume funkcija samog jezika. Dakle, jezik je nastao u cilju razmene informacija i ostvarenja međuljudskih odnosa. Prirodna potreba ljudi je želja za komunikacijom - verbalnom ili neverbalnom.

 

Aspekti usvajanja govora


Kako bi se govor usvojio neophodno je postojanje dva različita aspekta koji bi se mogli nazvati funkcionalnim i socijalnim.

Naime, funkcionalni aspekt govora je onaj koji svako ljudsko biće dobija svojim rođenjem. Mozak koji predstavlja važan deo ljudske anatomije predstavlja govorni organ koji služi kao sredstvo ispoljavanja govora. Mozak kao organ se sastoji iz više podcelina i u svakoj od njih se ispunjavaju različite funkcije. Kada je reč o govoru postoje dva bitna centra u mozgu. Jedan centar se nalazi u temporalnom režnju (Vernikov region) i služi za analizu akustičnih nadražaja, a drugi se nalazi u frontalnom režnju mozga (Broka region) i služi za produkciju govora. Pored ovih rođenjem datih struktura, za usvajanje govora je bitna i sposobnost mišljenja, sa kojom se čovek takođe rađa, ali koja se razvija širenjem jezičkih sposobnosti. Dakle, te funkcionalne oblasti mozga su dostupne od samog rođenja, a ne formiraju se kada beba izgovori prvu reč. Ono što je potrebno da se formira nakon rođenja je socijalni aspekt neophodan za usvajanje govora. 
 

Uloga roditelja


Već smo napomenuli da je cilj govora, odnosno jezika, između ostalog i izgradnja međuljudskih odnosa, a ona ne bi bila moguća da beba ne dobija povratnu informaciju od osoba kojima se obraća, najpre neverbalnim znakovima komunikacije, a postepeno i verbalnim. Zato je uloga roditelja bitna u procesu usvajanja govora kod dece. Da bi dete usvojilo govor neophodna su jezička iskustva u svakodnevnim situacijama, a ta iskustva se stiču u interakciji deteta sa najbližim osobama iz okruženja. Pružanje ovakvih iskustava je upravo ono u čemu se ogleda socijalni aspekt usvajanja govora, a u tome učestvuju najpre roditelji. 

Ono što se može primetiti jeste da deca usvajaju govor najpre oponašajući osobe iz okruženja. Česta greška roditelja je što misle da će ispravljanjem detetovih gramatičkih grešaka u govoru podstaći brže usvajanje ispravnog načina govora. Međutim, dete samo usvaja zakonitosti jezika kojim se služi, a najbitnija uloga roditelja je u samom razgovoru, tj. interakciji sa detetom. 

Kao i odraslima, i detetu je potrebno da verujete u njega i njegove potencijale, a konstantno ispravljanje detetovog govora neće dovesti do njegovog bržeg i kvalitetnijeg usvajanja, već može probuditi određena negativna osećanja kod deteta. Baš kao što je funkcionalni aspekt usvajanja govora formiran uveliko pre rođenja, isto tako su i određene jezičke strukture poput morfologije i sintakse, kao i fonetike, biološki uslovljene. Dete će se vremenom samo upoznati sa gramatičkim pravilima jezika kojim se služi i savladaće ih veoma dobro. 

Deca su srećna kada izgovaraju neku novu reč, kada roditelji prema tome imaju pozitivan stav, kada su otvoreni i zainteresovani za način na koji dete otkriva svet oko sebe i kada žele da budu deo tog otkrivanja. Autoritativan odnos prema detetu i njegovom govoru ne pomaže u procesu usvajanja govora. Dete će najlakše usvojiti govor ako je komunikacija puna razumevanja, podrške, igre i poverenja.

Ono što stručnjaci savetuju je da roditelji ne treba da prilagođavaju svoj izgovor izgovoru svog deteta, već njegovom stepenu razumevanja jezika. Ako dete razume šta znači reč "malo", ali je izgovara "mavo", roditelj ne treba tu istu reč da izgovara kao i dete, već onako kako se ona zaista izgovara. Ovo se često dešava kada roditelji tepaju deci, ali za tim nema potrebe sve dok dete razume značenje reči koje izgovaramo. Cilj je da razgovaramo sa detetom kao sa odraslom osobom, a ne da oponašamo njegov govor. Na taj način će odnos između deteta i roditelja biti pun poverenja i sigurnosti.

Pričajte detetu i pričajte sa detetom, požalite se na loš dan na poslu, komentarišite vreme, televizijski program, pričajte o svojim osećanjima, planovima i željama, objašnjavajte određene procese u trenutku dok se oni dešavaju. 

Već smo rekli da je mozak govorni organ, ali on ne može da navede bebu da usvoji govor, već su potrebna iskustva u interakciji sa ljudima da bi dete usvojilo govor. Razvoj govora dalje uslovljava sazrevanje mozga koje započinje još u prenatalnom periodu, a traje sve do kraja puberteta. Deca usvajaju govor tako što slušaju onoga ko im priča i sve izgovorene reči dovode u vezu sa nekim pojmom, situacijom ili osobom. To je jedan od razloga zašto deca obožavaju da im se priča, tj. obožavaju da slušaju. Slušanjem dete se susreće sa novim rečima i započinje proces istraživanja i zaključivanja time što reči vremenom povezuje sa određenim značenjima. Dakle, sve što roditelji treba da urade jeste da detetu obezbede sticanje iskustva u komunikaciji, a dete i priroda će učiniti svoje. U neku ruku bi se moglo reći da je za dete usvajanje govora jedna neiscrpna i kreativna igra u kojoj ono uživa.

 

VIDEO: 13 saveta za unapređenje govora kod deteta

 

Kako odgajiti emocionalno inteligentno dete?
Kako odgajiti emocionalno inteligentno dete?
Kada je pravo vreme da se dete navikava na nošu?
Kada je pravo vreme da se dete navikava na nošu?
Susret deteta sa stranim jezikom
Susret deteta sa stranim jezikom

Planirajte i pratite razvoj vaše trudnoće, bebe ili deteta

Registrovanjem na sajtu bebo.club dobijaćete personalizovane stručne tekstove prilagođene vašoj kategoriji.