U OVOM ČLANKU:

Bakterije i virusi 

Zašto doktori prepisuju antibiotike

Imunitet

Lečenje virusnih infekcija

Kako se leče virusne infekcije

Roditelji stalno govore o dečjem imunitetu i otpornosti na bolesti, ne znajući da ponekad i sami utiču na slabljenje imunološke sposobnosti deteta. 

Deca, kao i svi ostali ljudi, se najčešće razboljevaju usled dejstva dva glavna tipa mikroba: bakterija i virusa (virusne infekcije). Ti mikrobi izazivaju bolesti sa veoma sličnim simptomima.

Bakterije i virusi 

Bakterija ima ih svuda oko nas. To su živi jednoćelijski organizmi koji uglavnom ne nanose nikakvu štetu, a u mnogim slučajevima su i veoma korisni. Ipak, neke bakterije su štetne i mogu da izazovu bolesti kada se razmnože u ljudskom telu i počnu da ometaju normalan tok funkcionisanja organizma.

Virusi, za razliku od bakterija, nisu živi. Oni rastu i razmnožavaju se samo kada napadaju žive organizme. Detetovo telo se svojim imunim sistemom obično izbori sa virusima pre nego što uzrokuju bolest. Ali postoje virusi, kao što je i obična prehlada, koji se jednostavno ne mogu zaustaviti. Oni imaju svoj tok i trajanje, a antibiotici nemaju nikakvo dejstvo na njih.

Međutim, evropsko istraživanje o potrošnji antibitika (ESAC Projekat*) pokazalo je da se 80% svih antibiotika daje za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva, iako je poznato je da je čak 85% takvih infekcija uzrokovano virusima, a ne bakterijama. 

nastavak ispod

Zašto doktori prepisuju antibiotike

Ponekad doktori izdaju recepte za antibiotike kada nisu sigurni da li je infekcija virusna ili bakterijska, čekajući rezultate analize krvi. Doktori često to rade i zbog očekivanja pacijenata. Dešava se da pacijent otvoreno od doktora traži recept za antibiotik. Uzimanje antibiotika „na svoju ruku“, čim se pojavi visoka temperatura je takođe uobičajeno.

Kako je trogodišnja studija** pokazala, veoma je velika i upotreba antibiotika širokog spektra kao prve linije odbrane, a gotovo 50% prepisanih antibiotika nije zasnovano na dokazima, odnosno neophodnim analizama koje bi dokazale da je u pitanju bakterijska infekcija.

Tokom perioda trajanja studije** (2011 - 2013. godine) broj prepisanih recepata antibiotika za pedijatrijske pacijente (decu)  je iznosio 1.887.615. Broj dece u Srbiji je tada bio 1.353.714. Prosečan broj dece koji je u tom periodu kao terapiju dobijao antibiotike iznosio je 728.285. Najveći broj antibiotika je u tom periodu prepisan deci uzrasta između 2 i 23 meseca, a antibiotik je u 42% slučajeva davan deci zbog infekcija gornjih disajnih puteva.

Ako je poznato je da je čak 85% infekcija gornjih disajnih puteva uzrokovano virusima, a ne bakterijama, može se zaključiti da su se antibiotici prepisivali i za virusne infekcije.

Imunitet i virusne infekcije

Kako bi se dete zaštitilo od bolesti, različiti organi i mnoge ćelije zajedno deluju. Oni su deo imunog sistema, odnosno detetov imunitet. Bela krvna zrnca, ćelije koje još zovemo i leukociti igraju veoma važnu ulogu u celoj priči.

Jedna studija*** iz 2017. godine u kojoj su učestvovali istaživači sa Harvarda, MIT-a i sa još nekih eminentnih instituta, dokazala je da prekomerena i neadekvatna upotreba antibiotika može zapravo uticati na slabljenje imunog sistema.

Oni su otkrili da antibiotici slabe efikasnost imunog sistema. Naime tokom eksperimenata koje su izvodili oni su otkrili da neki od tipova belih krvnih zrnaca, pod dejstvom antibiotika bivaju sprečeni da ispolje svoja odbrambena dejstva. Na osnovu toga su zaključili da antibiotici mogu da oslabe imuni sistem.

Lečenje virusnih infekcija

Virusne infekcije, poput prehlade i gripa, kao i brojne druge infekcije gornjih disajnih puteva, leče se mirovanjem i ostajanjem kod kuće. Na taj način se omogućava imunom sistemu deteta da se izbori sa virusom. Za to vreme dete bi trebalo da odmara i unosi dovoljno tečnosti. 

Roditelji bi još trebalo da izbegavaju i spuštanje povišene temperature. Ona je zapravo i znak da imuni sistem radi kako treba. Povišena temperatura pomaže detetu da se prirodno izbori sa virusom. Kada dete ima povišenu temperaturu, ceo organizam postaje aktivan i bori se, a temperatura je povišena zbog unutrasnje borbe sa virusom. 

Obaranjem temperature zaustavljamo odbrambeni odogovor imunog sistema i ometamo odbranu. Evropski vodiči savetuju  da povišenu temperaturu ne treba je spuštati dok ne pređe bar 38.5 °C, dok se u Velikoj Britaniji čak savetuje da se sa davanjem paracetamola ili ibuprofena sačeka dok ona ne dođe do 39°C. 

Povišenu temperaturu nikako ne treba spuštati davanjem antibiotika. Iako većina roditelja ovo zna, ipak treba napometi.

Izvori: 

*http://www.global-pps.com/wp-content/uploads/2019/02/Global-PPS-Protocol-2019-Serbian.pdf

**Božić B, Bajčetić M. Arch Dis Child 2015

***https://www.cell.com/cell-host-microbe/fulltext/S1931-3128(17)30455-9