U OVOM ČLANKU:

Šta je prekomerna upotreba antibiotika

Šta antibiotici mogu da izleče

Zašto se antibiotici previše prepisuju

Šta se dešava kada se antibiotici prekomerno koriste

Šta roditelji mogu da učine

Opasnosti prekomerne upotrebe antibiotika

Šta je prekomerna upotreba antibiotika?

Pod prekomernom upotrebom antibiotika se smatra svako njihovo korišćenje kada ne postoji potreba za tim. Antibotici su lekovi za koje možemo reći da su jedno od najvećih dostignuća medicine. Ali preterano prepisivanje antibiotika vodi do nastanka otpornosti bakterija na njihovo dejstvo.

Neki mikrobi koji su nekada mogli biti lako tretirani antibioticima sada su sve otporniji i otporniji. Sve to uzrokuje nastanak ozbiljnijih infekcija - upale pluća, infekcije uha i sinusa, meningitisa, infekcije kože i tuberkoloze.

Šta antibiotici mogu da izleče

Antibioticima se leče bolesti koje su izazvane bakterijima. Oni deluju protiv bakterija na taj način što zaustavljaju njihov rast i razmnožavanje.

Dva su glavna tipa mikroba koji utiču na to da se ljudi razbole: bakterije i virusi. Mikrobi izazivaju bolesti sa veoma sličnim simptomima, ali različiti mikrobi se različito razmnožavaju i drugačije šire bolesti.

Bakterije su živi jednoćelijski organizmi. Njih ima svuda oko nas i uglavnom ne nanose nikakvu štetu, a u mnogim slučajevima su i veoma korisne. Ali neke bakterije su štetne i mogu da izazovu bolesti kada se razmnože u ljudskom telu ipočnu da ometaju normalan tok funkcionisanja organizma.

Virusi, za razliku od bakterija, nisu živi. Oni rastu i razmnožavaju se samo kada napadaju žive organizme. Ljudsko telo se svojim imunim sistemom obično izbori sa virusima pre nego što uzrokuju bolest. Ali postoje virusi, kao što je obična prehlada, koji se jednostavno ne mogu zaustaviti. Oni imaju svoj tok i trajanje. Antibiotici nemaju nikakvo dejstvo na viruse.

Pročitaj još:

• 10 načina da ojačate imunitet kod deteta

Zašto se antibiotici previše prepisuju

Doktori prepisuju antibiotike iz različitih razloga. Ponekad izdaju recepte kada nisu sigurni da li je infekcija virusna ili bakterijska, čekajući rezultate analize krvi. Takođe, doktori ponekad to rade zbog očekivanja pacijenata. Često se dešava da pacijent otvoreno od doktora traži recept za antibiotik. 

Na primer, streptokoke u grlu su bakterijska infekcija, ali većina upala grla je izazvana virusima ili alergijama. Ipak, mnogi roditelji čim decu zaboli grlo od doktora zahtevaju da prepiše antibiotike plašeći se da se bolest ne "komplikuje". 

Međutim, uzimanje antibiotika za lečenje prehlade ili neke druge virusne infekcije ne daje rezultat. Na taj način samo može doći do stvaranja bakterija koje je još teže ubiti.

Šta se dešava kada se antibiotici prekomerno koriste?

Korišćenje antibiotika previše često ili iz pogrešnih razloga može toliko uticati na promene strukture bakterija, pa antibiotici mogu prestati da imaju dejstvo na njih. Ova pojava se naziva bakterijska rezistencija ili antibiotska rezistencija. Neke bakterije postaju otporne na većinu najmoćnijih dostupnih antibiotika.

Antibiotska rezistencija je rastući problem u svetu. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je taj problem okarakterisao kao najveći svetski zdravstveni izazov, koji je najizraženiji u nerazvijenijim zemljama sveta. Razlozi su sledeći:

• Zdravstveni radnici često nemaju dijagnostičke alate koji bi im pomogli da odrede da li je infekcija bakterijska ili virusna.
• Mnoge od nerazvijenih zemalja su tek nedavno dobile pristup antibioticima.
• Nedostatak čiste vode, loši sanitarni uslovi i ograničeni programi vakcinacije doprinose razvoju bolesti i infekcija za koje se dalje prepisuju antibiotici.

Šta roditelji mogu da učine? 

Nema porodice sa malom decom koja se redovno ne hvata u koštac sa prehladama, upaljenim grlom i drugim virusnim oboljenjima. Kada povedete dete doktoru, važno je da ne očekujete da ćete dobiti recept za antibiotik.

Kako biste smanjili mogućnost za nastanak antibiotske rezistencije kod svog deteta pridržavajte se sledećih saveta:

• Pitajte svog doktora da li je bolest deteta virusna ili bakterijska. Razgovarajte sa doktorom o dobrim i lošim osobinama antibiotika. 
• Ako je bolest virusna pitajte doktora kako da lečite dete. Nemojte vršiti pritisak na doktora da vam napiše recept za antibiotik.
• Dozvolite da se imuni sistem deteta izbori sam sa virusnom infekcijom.
• Kada vam doktor za bakterijsku infekciju prepiše antibiotike, postarajte se da dete popije celu dozu. U suprotnom, infekcija se može vratiti.
• Nemoje detetu davati antibiotike duže nego što je to doktor rekao.
• Nemojte koristiti antibiotike koji su vam ostali od ranije.
• Nemojte davati detetu antibiotike koji su prepisani nekom drugom članu porodice.

Važno je i sledeće:

• Nemojte voditi dete u vrtić ili u školu dok je bolesno.
• Postarajte se da pere ruke što češće.
• Trudite se da se dete hrani raznovrsnim namirnicama, sa dosta sezonskog voća i povrća.
• Trudite se da dete bude fizički aktivno.

Izvor: Originalni tekst preveden sa kidshealth