Advertisement

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Bebo club share

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Naslovna / Trudna sam / Prenatalni pregledi i testovi / Kvadripl test - prenatalna dijagnostika pojedinih defekata i hromozomskih anomalija

Kvadripl test - prenatalna dijagnostika pojedinih defekata i hromozomskih anomalija

Kvadripl test - prenatalna dijagnostika pojedinih defekata i hromozomskih anomalija

U OVOM ČLANKU:

Čemu je namenjen kvadripl test?

Kada se ovaj test radi?

Kako izgleda ovaj test?

Šta se može saznati iz rezultata dobijenih ovim testom?

Koliko je kvadripl test tačan?

Šta ako su rezultati loši?

 


 

Kvadripl test - šta otkriva?


Kvadripl test je po svojoj svrsi jako sličan tripl testu, s tim što se kod ovog testa biohemijskom analizom krvi trudnice mere nivoi četiri biohemijska markera - alfa-fetoproteina (AFP), humanog gonadotropina (hCG), estriola (uE3) i inhibina A.

Kao i kod tripl testa i preko kvadripl testa je moguće utvrditi da li postoji povećan rizik od postojanja oštećenja neuralne cevi ili hromozomskih abnormalnosti koje izazivaju Daunov ili Edvardsov sindrom. Slično triple testu, važno je napomenuti da se ovim testom samo procenjuje rizik, iznosi statistika tog rizika, ali se ne postavlja nikakva dijagnoza niti se govori o činjeničnom stanju. 

Za razliku od tripl testa, kvadripl test meri i nivo supstance inhibina A - hormona koji proizvodi placenta za vreme trudnoće. Ovaj hormon pored tri navedena biohemijska markera dodatno utvrđuje koliki je statistički rizik od postojanja nekog hromozomskog defekta. Samim tim, ovaj test je za nijansu obuhvatniji jer se rizik procenjuje na osnovu jedne supstance više u krvi trudnice. 

 

Kada se ovaj test radi?


Kvadripl test se može uraditi između 14. nedelje i 22. nedelje trudnoće. 

 

Kako izgleda ovaj test?


Baš kao i kod triple testa i ovde se biohemijska analiza krvi kombinuje sa nalazima dobijenim putem ultrazvuka, kao i sa određenim podacima koji su bitni za procenu rizika - starost žene i dužina njene trudnoće

Za ovo testiranje nisu potrebne nikakve pripreme, samo je bitno da se krv izvadi najkasnije 48 sati od ultrazvučnog pregleda kako bi rezultati bili merodavni.  

 

Šta se može saznati iz rezultata dobijenih ovim testom?


Cilj kvadripl testa je da se utvrdi koliki je rizik od postojanja Daunovog sindroma (trizomija 21 - svaka ćelija u organizmu ima tri kopije hromozoma 21, umesto uobičajene dve), Edvardsovog sindroma (trizomija 18 - nastaje zbog prisustva tri hromozoma 18 u svakoj ćeliji, umesto uobičajena dva), defekata neuralnog tubusa (poremećaji u razvoju mozga i kičmene moždine) ili nekih sličnih urođenih defekata.

Rezultati se izražavaju kao verovatnoća prisustva nekih anomalija. Dakle, rezultati pokazuju da li postoji visok rizik od postojanja neke od ovih hromozomskih abnormalnosti, ali ne i da li beba zaista ima neki od ovih poremećaja.

Za izračunavanje rizika od postojanja defekata neuralnog tubusa koristi se nivo AFP-a (baš kao i kod triple testa), tj. visoki nivoi ovog markera signaliziraju da je moguće postojanje nekog defekta. Drugi razlozi zbog kojih AFP može biti povećan je netačno određena starost trudnoće ili neidentifikovana višestruka trudnoća. 

S druge strane, nizak nivo AFP-a i visok nivo hCG-a mogu biti pokazatelji postojanja nekog hromozomskog poremećaja. 

Kada je u pitanju inhibin A, po kome se kvadripl test i razlikuje od triple testa, normalan rezultat testa je kada je nivo ovog hormona nizak. S druge strane, visok nivo inhibina A ne mora odmah biti pokazatelj povećanog rizika od postojanja nekog poremećaja, već se njegov nivo upoređuje sa nivoom ostalih supstanci, pa ukoliko i one pokažu povećan rizik, onda lekar uvodi amniocentezu kao sledeći korak u cilju što detaljnijeg ispitivanja opravdnosti ovog rizika. 

Međutim, na povećanje inhibina A mogu da utiču i mnogi drugi faktori kao što su pušenje i gojaznost, a takođe je bitno i da se zna da li trudnica ima dijabetes, zatim njena starost, rasa i težina. 

 

Koliko je kvadripl test tačan?


Kvadripl testom može se otkriti povećan rizik od postojanja defekta neuralne cevi u blizu 85% slučajeva, a od Daunovog ili Edvardsovog sindroma u 80% slučajeva. Međutim, rezultati su često lažno pozitivni, tj. povećan rizik nije opravdan. Samo jedna ili dve žene od 50 žena sa povećanim rizikom zaista ima fetus sa nekim defektom. U ostalih 48, odnosno 49 slučajeva dalja testiranja pokažu da je rizik povećan zbog postojanja više od jednog fetusa, zbog netačne starosti trudnoće ili zato što su podaci jednostavno bili pogrešni.

 

Šta ako su rezultati loši?


Visok rizik ne znači da fetus boluje od Daunovog sindroma npr, već da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se saznalo više. S druge strane, nizak rizik ne znači nužno da fetus ne može da ima bilo koju od ovih hromozomskih abnormalnosti. 

Pošto je ovaj test statističke prirode, čak i loši rezultati ne znače da fetus poseduje neku anomaliju. Test govori isključivo o verovatnoći, a ne o činjeničnom stanju. 

Ukoliko je rizik povećan, a žena nosi samo jedan fetus i pritom ultrazvuk pokaže da je starost trudnoće tačno definisana, onda će lekar predložiti amniocentezu. 

 


 

 

15. nedelja trudnoće
15. nedelja trudnoće
19. nedelja trudnoće
19. nedelja trudnoće
20. nedelja trudnoće
20. nedelja trudnoće

Planirajte i pratite razvoj vaše trudnoće, bebe ili deteta

Registrovanjem na sajtu bebo.club dobijaćete personalizovane stručne tekstove prilagođene vašoj kategoriji.