Značaj probiotika kod prevremeno rođenih beba

Prevremeno rođene bebe, odnosno bebe rođene pre 37. nedelje trudnoće, suočavaju se s brojnim zdravstvenim izazovima.  Među vodećim uzrocima su nedovoljno razvijeni gastrointestinalni i imuni sistem.

Digestivni sistem bebe rođene pre termina ponekad nije dovoljno zreo ili beba nije dovoljno snažna da sama uzima majčino mleko.

Zbog nerazvijenosti imunog sistema prevremeno rođene bebe su pod višim rizikom od zaraza i bolesti, a kod beba koje su rođene izrazito rano, povećan je rizik da se infekcija proširi i i dovede do neonatalne sepse, koja može imati ozbiljne posledice po bebino zdravlje.

Što je beba manja, rizici po njeno zdravlje su veći. Najranjivije su bebe sa veoma malom telesnom masom, ispod 1500g.

Kod oko 10% ovih beba može doći do razvoja tzv. nekrotičnog enterokolita (NEC).  NEC se smatra jednim od najrizičnijih stanja kod prevremeno rođenih beba.
 

Danas postoje sve brojnije studije (navedene u nastavku teksta) koje ukazuju da dodavanje malih količina “dobrih” bakterija u ishranu prevremeno rođenih beba, uključujući i majčino mleko, značajno smanjuje rizik od NEC-a i kasne neonatalne sepse.

Upravo zbog toga se sve više pažnje posvećuje ulozi probiotika u neonatalnoj intenzivnoj nezi kao deo strategije za prevenciju ovih stanja i unapređenje zdravstvenih ishoda kod ove osetljive populacije.

Mikrobiota kod prevremeno rođenih beba

Crevna mikrobiota predstavlja zajednicu mikroorganizama koja naseljava digestivni trakt i ima ključnu ulogu u zdravlju, uključujući probavu, imunološku regulaciju i zaštitu od infekcija. Kod prevremeno rođenih beba, razvoj mikrobiote značajno se razlikuje u poređenju s bebama rođenim u terminu.

Nema prirodne kolonizacije creva

Bebe rođene pre termina dolaze na svet sa nezrelim digestivim i imunološkim sistemom. One često nisu izložene majčinim vaginalnim i crevnim bakterijama zbog prevremenog porođaja, posebno ako je porođaj bio carskim rezom.

Kontakt kože na kožu, kao i dojenje, doprinose kolonizaciji bebinih creva korisnim bakterijama, ali to je u velikoj meri otežano ili onemogućeno dok je beba u inkubatoru.

Infekcije i antibiotici narušavaju crevnu floru

Bebe su izložene bolničkim mikroorganizmima i patogenima zbog produženog boravka u neonatalnoj intenzivnoj nezi, a zbog toga u povećanom riziku od infekcija i inflamatornih stanja.  Upotreba antibiotika u većini slučajeva pomaže u prevenciji i lečenju infekcije, ali i dodatno narušava ravnotežu mikrobiote.

Zbog svih ovih okolnosti, mikrobiota prevremeno rođenih beba je u disbiozi (neravnoteži) i obično ima manjak raznovrsnih i korisnih sojeva bakterija, poput Bifidobacterium i Lactobacillus.

Sa druge strane, rastu populacije štetnih sojeva kao što su Klebsiella, Enterobacter, i Escherichia coli. Ove bakterije mogu biti uzročnici infekcija i ozbiljnih zdravstvenih stanja poput nekrotičnog enterokolita (NEC) i sepse.

Najnovija istraživanja i primena probiotika u praksi

Sve je više studija koje istražuju primenu probiotika kod prevremeno rođenih beba u neonatalnim jedinicama i ustanovama.

Pokazalo se da je ranom intervencijom, kroz kolonizaciju bebine crevne flore “dobrim” bakterijama, moguće povratiti ravnotežu mikrobiote i poboljšati zdravlje crevne flore. Primećeno je značajno smanjenje incidencija NEC-a i kasne neonatalne sepse.

Pritom je hranjenje bebe makar i malim količinama majčinog mleka veoma značajno, jer prebiotici iz majčinog mleka, humani mlečni oligosaharidi (HMOs), služe kao hrana korisnim bakterijama, što pomaže njihovom rastu i funkciji.

Navodimo nekoliko referentnih studija.

1. Cochrane pregled (2020) - Probiotici za prevenciju nekrotizirajućeg enterokolitisa kod veoma prevremeno rođenih ili veoma male porođajne težine novorođenčadi.

Ova meta-analiza je obuhvatila više od 50 nasumičnih kontrolisanih ispitivanja sa preko 10.000 učesnika. Zaključeno je da probiotici značajno smanjuju incidenciju NEC-a, sepse i mortaliteta kod prevremeno rođenih beba.
 

2. ProPrems studija (2013) - Probiotički efekti na kasnu sepsu kod veoma prevremeno rođenih beba.

Ova multicentrična studija analizirala je efekte kombinacije Bifidobacterium infantis, Streptococcus thermophilus i Bifidobacterium lactis kod prevremeno rođene dece. Utvrđeno je smanjenje NEC-a za 50% kod dece koja su primala probiotike.
 

3. Meta-analiza (AlFaleh & Anabrees, 2014) - Probiotici za prevenciju nekrotizirajućeg enterokolitisa kod prevremeno rođenih novorođenčadi.

Ova studija je obuhvatila 24 istraživanja i potvrdila smanjenje NEC-a, ukupnog mortaliteta i trajanja hospitalizacije kod beba koje su primale probiotike.

Navedene studije pružaju značajne dokaze o koristima primene probiotika kod prevremeno rođenih beba, posebno u prevenciji NEC-a i smanjenju mortaliteta i morbiditeta.

I ne samo da pomažu u ranim fazama razvoja, probiotici kod ovih osetljivih grupa mogu imati trajni uticaj na imunitet i otpornost na bolesti tokom kasnijeg života.

Bezbednost primene probiotika kod prevremeno rođenih beba

Ipak, primena probiotika zahteva pažljivu procenu doktora neonatologa i razmatranje svakog pojedinačnog slučaja, pogotovo kod beba rođenih sa veoma malom telesnom masom.

Naime, potrebno je koristiti raznovrsne i klinički ispitane sojeve koji su dokazano bezbedni i efikasni za ovu populaciju. Pored toga, probiotski suplementi moraju biti proizvedeni u strogo kontrolisanim uslovima, a odluku o primeni probiotika treba doneti na osnovu zdravstvenog stanja svake bebe.

Majčino mleko povećava efikasnost probiotika

Protokoli nege prevremeno rođenih beba u neonatalnim ustanovama uključuju hranjenje majčinim mlekom čim je pre moguće.  Majčino mleko ima veoma važnu ulogu u podršci rastu, razvoju i poboljšanju zdravstvenih ishoda prevremeno rođenih beba.

Naime, kombinacija probiotika i prebiotika iz majčinog mleka stvara optimalne uslove za rast korisnih bakterija.

Oligosaharidi iz majčinog mleka direktno blokiraju vezivanje patogena poput E. coli i Salmonella na crevnu sluznicu. Oni hrane korisne bakterije i pomažu u jačanju crevne barijere i imunološkog sistema.

Sinergija probiotika i prebiotika iz majčinog mleka pokazuje se kao izuzetno moćan alat za unapređenje ishoda kod prevremeno rođenih beba u neonatalnoj intenzivnoj nezi.

Dok probiotici direktno doprinose regulaciji crevne mikrobiote i smanjenju upalnih procesa, prebiotici iz majčinog mleka obezbeđuju neophodnu podršku za njihov rast i aktivnost. 

Uz sve više dokaza koji podržavaju preventivnu primenu probiotika kod prevremeno rođenih beba, očekivati je da će ona postati standardna praksa u mnogim zdravstvenim ustanovama.

Promo tekst u saradnji sa Bebicol®

Foto: Shutterstock