Teme u trendu

Zdravi & ukusni

Recepti

Saznaj više

Vodič za kupovinu

Za trudnicu

Za bebu

Za mamu

Za dete

Lifestyle

Saznaj više

Spremate se za babine? Evo šta treba da znate

U OVOM ČLANKU:

Šta su babine?

Kojim danima se ide na babine?

Kojim danima se ne ide na babine?

Šta ne treba raditi na babinama?

Pokloni za babine - šta se prema običajima daruje?

Narodni običaji vezani za babine

Šta su babine i kojim danima se ide u posetu?

Dolazak bebe na svet velika je radost, za roditelje i porodicu, ali i za prijatelje i komšije. U mnogim delovima Srbije i regiona, i dalje se neguje običaj poznat kao babine – posebna vrsta posete i darivanja porodilje i bebe nakon porođaja.

Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, babine su i danas lep način da se izrazi podrška i poštovanje prema porodilji i da se proslavi rođenje deteta.

Šta su babine?

Babine su tradicionalna poseta porodilji, obično u njenom domu, koja podrazumeva darivanje bebe i majke. Ova poseta nije samo formalna – ona simbolizuje brigu, solidarnost i zajedništvo, a nekada je imala i važnu praktičnu ulogu jer su žene iz komšiluka pomagale porodilji u oporavku i nezi bebe.

U savremenom kontekstu, babine su često prilika za druženje, razmenu iskustava i, naravno, radost zbog novog člana porodice.

Kojim danima se ide na babine?

Nema čvrstog pravila, ali postoje neka nepisana pravila i preporuke kada je najbolje vreme za babine:

Tradicionalno, na babine se ide trećeg, sedmog ili četrdesetog dana posle porođaja.
Ovi dani imaju simbolično i duhovno značenje u srpskoj tradiciji i pravoslavlju:

3. dan – Ovo je prvi dan kada se tradicionalno „dozvoljava“ dolazak najbližih žena – obično majke, sestre, tetke ili komšinice koje su bliske porodilji. One donose hranu, pelene, pomažu oko bebe i domaćinstva.

Nekada se verovalo da prva tri dana majka i beba ne treba da budu u kontaktu sa spoljnim svetom, da bi se „zadržala duša“ u kući.

7. dan – Ovo je bio važan i simboličan dan – kraj prve nedelje porodiljstva. U mnogim krajevima, tada su dolazili rodbina i kumovi, donoseći darove za bebu i mamu. U nekim porodicama se i danas tada organizuje „mini slavlje“ u krugu najbližih.

40. dan – U pravoslavnoj tradiciji, četrdeseti dan označava kraj babina – tada se porodilja „uvodi“ u crkvu (obred uvodenja), a tek nakon tog dana se smatra da je spremna za češće kontakte sa ljudima. Nakon 40. dana se otvaraju vrata za širu posetu– prijatelji, komšije, svi koji žele da vide bebu.

U modernom životu, babine su fleksibilnije. Porodica obično sama kaže kada je spremna da prima goste. Uvek je najvažnije poštovati ritam i potrebu porodilje za odmorom.

nastavak ispod

Povezane teme

Dan očeva - kada pada i kako se slavi?

Šta se kupuje za krštenje?

Kojim danima se ne ide na babine?

Prva tri dana nakon porođaja

U narodnom verovanju, prvih 72 sata posle porođaja su duhovno najosetljiviji – majka i dete su „među svetovima“, a kuća mora da se „čuva“ od uroka i nepoželjnih pogleda. Zato se prvih dana posete izbegavaju, osim ako nisi veoma bliska osoba i prethodno pozvana.

Nepogodni dani prema narodnim verovanjima

U nekim krajevima su se izbegavali određeni dani za dolazak na babine, kao što su:

Utorak i petak – jer se smatraju danima u kojima ne treba donositi „novosti“ u kuću, uključujući posetu bebi
Sreda – negde se smatra danom posta i tišine, pa se izbegavaju vesela okupljanja

Ovo naravno zavisi od mesta i porodice – u savremenoj praksi, ovakvi običaji se sve ređe striktno poštuju, ali ih stariji i dalje uzimaju u obzir.

Šta ne treba raditi na babinama?

Iako se na babine ide sa najlepšim povodom i iz najlepših namera, nije zgoreg reći nešto o “pravilima ponašanja” u ovoj prilici:

Ne komentarisati izgled porodilje (niti pozitivno, ni negativno).
Higijena je važna – izuvanje prilikom ulaska u dom i pranje ruku pre dodirivanja bebe. Neke porodice će imati spremne maske za lice, radi dodatne sigurnosti od infekcija.
Ne dolaziti bez najave.
Ne dolaziti bolestan ili prehlađen - čak i blaga kijavica je razlog da se poseta odloži. Novorođenčad imaju slab imunitet i svaka infekcija može biti rizična.
Ne zadržavati se dugo – poseban savet je da poseta ne traje više od 30–60 minuta, osim ako porodilja drugačije želi.
Ne ljutiti se ako vam porodilja kaže da još nije spremna za posete.
Ne donositi cvetove sa jakim mirisima ili kućne ljubimce. Ne dolaziti jako namirisan ili sa pušačkom garderobom.
Ne dirati bebu bez dozvole.
Ne ljubiti novorođenče - posebno ne u lice, ruke ili glavu. Herpes, bakterije i virusi se mogu preneti čak i ako nema vidljivih simptoma.

Pokloni za babine - šta se prema običajima daruje?

U starim vremenima, darovi za babine nisu bili skupi – najčešće su to bili peškiri, pelene od platna, košuljice za bebu, domaće pite ili supa za porodilju. Verovalo se da je važno da se daruje „iz srca“ i da poklon „greje kuću“.

U nekim krajevima, u posteljinu za bebu ubacivale su se crvena traka, beli luk ili zrno soli – kao simbol zaštite od uroka.

Danas, se porodiljama sa bebom najčešće donose na poklon praktične stvari koje će imati svakodnevnu primenu - npr:

Bodići, benkice, štramplice (uvek bar jedan broj veće)
Pamučne kapice, rukavice, čarapice
Kozmetički proizvodi, mini neseser za bebu
Radosnica
Igračke za bebu (0+), podloga za igru
Poklon vaučer za bebu, što je najpraktičnija opcija za mnoge

Za mamu, ideje za poklon mogu biti:

Prirodna kozmetika za regeneraciju kože (ulja, kreme za bradavice)
Udobna pidžama, kućni ogrtač, tople čarape
Knjiga ili dnevnik za mame

Narodni običaji vezani za babine

Običaji vezani za babine duboko su ukorenjeni u našoj kulturi i prenosili su se s kolena na koleno. Iako su se mnogi danas izgubili ili prilagodili savremenom načinu života, neki se i dalje poštuju – naročito u manjim sredinama.

„Babine“ traju 40 dana

U tradicionalnom verovanju, porodilja je u posebnom stanju tokom prvih 40 dana nakon porođaja. Smatralo se da je tada i fizički i duhovno ranjiva, te da joj je potrebna zaštita, mir i podrška.

Tokom tog perioda, u kuću nisu dolazili svi – samo najbliže žene iz porodice i komšiluka, koje su donosile hranu, pomagale oko bebe i brinule o domaćinstvu. Muškarci su uglavnom izbegavali ulazak u kuću tokom prvih dana.

Vezivanje crvenog končića

Jedan od najčešćih običaja u prošlosti bio je vezivanje crvenog konca oko ruke bebe, ali i majke – kao simbol zaštite od „zlih očiju“. To zapravo potiče još iz paganskih vremena i nema veze sa crkvenim običajima.

Ponekad, uz konac su se vezivali i mali srebrnjaci, krst ili grančica bosiljka, za sreću.

„Babine žene“ – čuvarice i savetodavke

U mnogim krajevima, posebno na selu, postojala je praksa da jedna starija žena iz sela – babica ili iskusna majka – preuzme brigu o porodilji u prvim danima. Njen zadatak bio je da pokaže kako se kupa beba, kako se doji, umiruje i nosi.

Ta žena se poštovala i često dobijala dar u znak zahvalnosti – maramu, kecelju ili kolače.

Četrdeseti dan – uvodenje u crkvu

Nakon četrdeset dana, porodilja prvi put izlazi sa bebom iz kuće i ide u crkvu na obred poznat kao „uvodenje“. Tada se simbolično završava period babina, a porodilja se „vraća“ u zajednicu.

Tek nakon ovog dana, prema običaju, svi ostali prijatelji i rodbina mogu dolaziti u posetu.

Na kraju...

Babine su divan običaj koji neguje toplinu, bliskost i zajedništvo. Iako se pravila i praksa razlikuju, suština ostaje ista – pružiti podršku majci i proslaviti novi život. Bilo da idete trećeg, sedmog ili četrdesetog dana, najvažnije je da poseta bude iskrena, pažljiva i u skladu sa željama porodice.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 21.07.2025.

Foto: Shutterstock

Izvori