Kada su deci potrebni suplementi i kako pronaći prave?

Tokom perioda rasta, važno je da deca imaju adekvatan unos vitamina koji će obezbediti optimalan razvoj i zdravlje.

Većina dece dobija dovoljne količine hranjivih materija kroz balansiranu ishranu, ali u određenim okolnostima, deci mogu biti potrebni i suplementi vitamina i minerala.

Kako izabrati pravi vitaminski suplement za dete?

Ako je vaše dete na restriktivnom režimu ishrane, ne može da pravilno absorbuje nutrijente ili je veoma probirljivo u ishrani, onda može imati koristi od uzimanja vitaminskih suplemenata.

Par važnih saveta:

• Uvek se prethodno posavetujte sa pedijatrom pre nego što uvrstite suplemente u dečju ishranu.
   
• Kada birate suplement, potražite brend koji ima dokazan kvalitet (poseduje sertifikate kvaliteta izdatih od strane zvaničnih institucija).
   
• Birajte vitamine koji su specijalno formulisani za decu i uverite se da nisu u dozama koje premašuju preporučeni denvni unos za uzrast deteta.

Opreznost kod davanja vitamina i minerala

Suplementacija može imati toksične efekte na dete ukoliko se vitamini i minerali daju u prevelikim količinama. Ovo se naročito odnosi na vitamine koji se rastvaraju u mastima, kao što su vitamini A, D, E i K, a koji se u telu skladište upravo u mastima.

Vitamini za decu u obliku gumenih bombona mogu posebno biti rizični zbog toga što ih dete može previše uzeti.

Najpametnije je da čuvate vitamine van domašaja male dece, a sa starijom decom razgovarajte o važnosti pridržavanja preporučene dnevne doze, kako biste sprečili da dete slučajno uzme previše suplemenata.

Ukoliko sumnjate da je dete uzelo previše suplemenata, odmah kontaktirajte doktora ili potražite savet u okviru hitne medicinske pomoći.

Da li deca imaju drugačije nutritivne potrebe u odnosu na odrasle?

Deci su potrebne iste hranjive materije kao i odraslima, ali obično u manjim količinama.

U periodu rasta, ključno je važno da dobiju adekvatne količine nutrijenata koji će pomoći u izgradnji jakih kostiju, kao što su kalcijum i vitamin D.

Štaviše, gvožđe, cink, jod, holin, kao i vitamini A, B6 (folat), B12 i D, ključni su za razvoj mozga tokom ranog uzrasta.

Zbog toga, iako je deci potrebna manja količina vitamina i minerala nego odraslima, deci je i dalje neophodna dovoljna količina kako bi se pravilno razvijala i rasla.

Da li su deci neophodni vitaminski suplementi?

Odojčad i mala deca imaju drugačije potrebe od starije dece i moguće je da će imati potrebu za određenim suplementima, kao što je vitamin D.

Američka pedijatrisjka akademija (AAD) kod zdrave dece uzrasta preko godinu dana, koja se balansirano hrane, ne savetuje suplemente preko dnevne preporučene doze.

Umesto toga, savetuje se da deca uzimaju raznovrsno voće, povrće, žitarice, mlečne proizvode i namirnice bogate proteinima, kako bi se obezbedila adekvatna nutricija.

To su:

• Mleko i mlečni proizvodi kao što su sir i jogurt
• Puno svežeg voća i lisnatog zelenog povrća
• Proteini kao što su belo i crveno meso, riba i jaja
• Žitarice od celog zrna

Ove namirnice sadrže sve neophodne nutrijente za pravilan rast i razvoj deteta. Naravno, ukoliko ih dete uzima redovno i u dovoljnoj količini.

Kada postoji potreba za suplementima?

Iako većini dece koja se zdravo hrane nisu potrebni vitamini, postoje posebne okolnosti koje zahtevaju suplementaciju vitaminima i mineralima.

To je pre svega u situacijama kada postoji veći rizik od deficita, kao npr.:

• u zimskim mesecima kao dodatak ishrani siromašnoj vitaminima
   
• kod dece koja su izuzetno probirljiva u pogledu hrane i koja ne uzimaju dovoljno raznovrsnih namirnica
   
• kod lečenja antibioticima
   
• kod bavljenja sportom
   
• kod dece koja su na veganskoj ili vegetarijsnkoj ishrani
   
• kod dece koja imaju stanje koje utiče na apsorpciju ili koje povećava potrebu za pojedinim nutrijentima, kao što su celijakija ili zapaljenska bolest creva
   
• kod dece koja su imala neku operaciju koja utiče na stomak i varenje

Tako recimo, deca koja su probirljiva po pitanju hrane mogu trpeti od niskog unosa gvožđa i cinka.

Deca sa celijakijom ili zapaljenskom bolesti creva su u posebnom riziku od deficita pojedinih vitamina i minerala, naročito gvožđa, cinka i vitamina D.

Deca koja su na režimu ishrane sa samo biljnim proizvodima, mogu imati veći rizik od deficita kalcijuma, gvožđa, cinka i vitamina B12 i D.

Veganska ishrana može biti posebno opasna za decu ukoliko se određeni nutrijenti - kao što je vitamin B12, koji se prirodno nalazi u životnjskim proizvodima - ne zameni drugim suplementima ili obogaćenim prehrambenim proizvodima.

Ukoliko se ovi nutrijenti ne zamene kroz ishranu deteta, to može dovesti do ozbiljnih posledica po njegov pravilan rast i razvoj.

Zato je najbolje, ukoliko sumnjate da kod deteta nisu zadovoljene nutritivne potrebe, da se posavetujete sa pedijatrom i odaberete one suplemente koji su proverenog kvaliteta i u preporučenim dozama za uzrast deteta.

PR tekst

Izvori:
www.webmd.com
www.hopkinsallchildrens.org
www.mayoclinic.org
www.nhs.u