Revizija članka:

Bojana Drobnjak

Master logoped i sertifikovani bihejvioralni analitičar (BCBA)

Član stručnog tima Logomedica u Beogradu.
 

Pročitaj više o ovom stručnjaku

U OVOM ČLANKU:

Šta su tantrumi

Tantrumi kod male dece - zašto se javljaju

VIDEO: Šta da uradite kade dete prolazi kroz napad besa?

Bes kod dece - kako sprečiti da do tantruma dođe

Šta činiti kada se tantrumi kod dece jave

Tantrumi (bes) kod dece

Jednog trenutka vaše dete je srećno i sasvim smireno, dok se sledećeg pretvara u erupciju emocija - vrišti, bacaka se i deluje potpuno van kontrole. Iako ih niko ne priželjkuje, tantrumi su sastavni deo života kada imate mališane.

Zašto, pitate se. Zamislite koliko može biti frustrirajuće kada znate šta želite, ali još uvek ne umete to da izrazite rečima – ili kada nešto želite da uradite, a vaše telo jednostavno još nije dovoljno spretno. 

U nastavku saznajte šta zapravo jesu tantrumi, zbog čega se javljaju i kako možete pomoći svom detetu – i sebi – da ih što lakše prebrodite.

nastavak ispod

reklama

Šta su tantrumi

Tantrumi su zapravo snažne emocionalne oluje koje dete ne zna kako drugačije da izrazi. Javljaju se naglo, intenzivno i najčešće kao odgovor na osećaj frustracije, ljutnje ili neshvaćenosti. U tim trenucima, dete pokazuje koliko mu je teško - kroz plač, vrisak, bacanje, šutiranje, guranje, pa čak i udaranje ili zadržavanje daha.

U našem jeziku se ovi momenti često nazivaju i „izlivi besa“, i najčešće se javljaju između druge i četvrte godine života – ali se mogu pojaviti i ranije, već oko prve godine.

U proseku, tantrum traje oko 15 minuta i može se dogoditi više puta u toku dana. Ipak, dobra vest je da se dete brzo oporavi i često odmah nastavi sa igrom kao da se ništa nije dogodilo.

Kako dete odrasta, sve češće uspeva da izrazi osećanja rečima, pa se i ovakvi emotivni ispadi postepeno smanjuju – i po učestalosti i po intenzitetu.

Tantrumi kod male dece - zašto se javljaju

Psiholozi ističu da su izlivi besa normalan deo emocionalnog i kognitivnog razvoja deteta, posebno u uzrastu od 1 do 4 godine. (1) U tom periodu deca uče da prepoznaju, razumeju i regulišu emocije, a tantrumi su često rezultat nemogućnosti da to uspešno urade. Evo ključnih uzroka tantruma prema mišljenju razvojnih psihologa:
 

Nerazvijena emocionalna regulacija
Deca ne znaju kako da se izbore sa jakim emocijama kao što su bes, frustracija ili tuga, pa te emocije "izbiju" u vidu vrištanja, bacakanja, udaranja...

Još uvek nedovoljno razvijen jezik 
Kada ne mogu da izraze osećanja i potrebe rečima, deca pribegavaju ponašanjima koja skreću pažnju – poput plakanja ili vrištanja.

Potreba za autonomijom i kontrolom
Oko druge godine razvija se snažna potreba za nezavisnošću („ja sam“ faza). Kada dete ne može da upravlja situacijom, često reaguje frustracijom.

Neurološki razvoj mozga
Prefrontalni korteks (deo mozga zadužen za samokontrolu i razmišljanje) još uvek nije razvijen, pa dete ne može „da se obuzda“ kad ga obuzmu emocije.

Zahtevi okoline veći sposobnosti deteta
Kada se od deteta očekuje više nego što može (npr. da mirno sedi dugo, da ne pravi buku...), dolazi do preopterećenja i pucanja strpljenja.

Spoljni faktori (umor, glad, promena rutine, stres u porodici)
Psiholozi napominju da su deca vrlo osetljiva na promene i da fizičko stanje (umor, glad) ili emotivno okruženje (npr. tenzija među roditeljima) može snažno uticati na njihovo ponašanje.

VIDEO: Šta da uradite kade dete prolazi kroz napad besa?

Bes kod dece - kako sprečiti da do tantruma dođe

Iako su tantrumi često neizbežni, postoje strategije koje mogu pomoći da se njihova pojava smanji ili predupredi:

• Obezbedite detetu dnevnu rutinu  - za mnogu decu je od ključne važnosti da imaju predvidiv i stabilan raspored dnevnih aktivnosti. Obroci, dremka, odlasci u parkić, večernja rutina - ako se odvijaju uvek u približno isto vreme, deci donose osećaj sigurnosti i predvidivosti, što može umanjiti frustraciju i smanjiti broj iznenadnih reakcija.
   
• Izbegnite “strašnu četvorku” - glad, umor, dosada i previše uzbuđenja - četiri značajna okidača za pojavu tantruma. Na primer: trudite se da dete ne izlažete jakim stimulansima kada se približava vreme za spavanje, poput živahne igre ili odlaska u kupovinu; uvek imajte užinu pri ruci kada ste van kuće; ponesite omiljenu igračku ili slikovnicu ako idete na mesto gde se dugo čeka; ne čekajte da vidite prve znake umora – počnite sa večernjom rutinom na vreme, kako bi uspavljivanje proteklo mirnije.
   
• Uskratite potrebu za čestim izgovarenjem “NE” - Uredite prostor tako da bude bezbedan za dete, kako biste izbegli konstantno upozoravanje. Umesto stalnog “ne diraj”, pružite alternativu ili preusmerite pažnju. Postavljanje jasnih, ali razumnih granica važno je za razvoj discipline bez preterane strogoće.
   
• Omogućite detetu da smo napravi izbor - Dajte detetu mogućnost izbora u situacijama gde je to moguće. Na primer:
  – „Hoćeš prvo meso ili povrće?“ umesto „Hoćeš li da jedeš?“
  – „Da obučeš plave ili zelene pantalone?“ umesto „Hoćeš li da se obučeš?“
  Ovo pruža osećaj kontrole, ali u granicama koje postavljate vi.
   
• Ne izgovarajte “možda” - Kada kažete “možda”, dete to često razume kao “da”. Ako niste sigurni, bolje recite “Sada ne, ali možemo kasnije” ili “Nećemo sada, evo zašto”. Doslednost je ključna: ako dete uvidi da vikanjem može da promeni vašu odluku, to će i koristiti.
   
• Upututite dete koja aktivnost sledi i šta se od njega očekuje - Npr. ukoliko idete u prodavnicu, objasnite detetu kako očekujete da se ponaša u prodavnici. Možete reći nešto kao: "Idemo da kupimo mleko, stojimo mirno i čekamo red na kasi..." Nakon uspešno izvedene aktivnosti obavezno pohvalite i/ili nagradite dete kako bi mu dali do znanja da je to ponašanje ono koje je željeno u datoj situaciji. Ukoliko dete ne razume dovoljno mogu mu se ponuditi i jednostavni vizuelni rasporedi pomoću kojih će se uputiti u dnevni redosled aktivnosti.
   
• Otkrijte okidače. Svako dete ima svoje specifične okidače. Posmatrajte ponašanje – možda nije svaki zahtev vredan “ne”. Razmislite o alternativama: šta je zaista važno, a šta nije vredno borbe?
   
• Otkrijte granice svog deteta. Ako dete lako postane frustrirano kad nešto ne može da uradi, ponudite jednostavnije aktivnosti i gradite veštine postepeno. Ako je umorno, razmislite da li je sada pravo vreme za novu obavezu ili izlet. Prepoznajte rane znake umora i “pune glave” – prevencija je često efikasnija od reakcije. 

nastavak ispod

Šta činiti kada se tantrumi kod dece jave
 

Bez obzira na to što ste preduzeli sve moguće mere da tantrum izbegnete, dete i dalje može upasti u emocionalnu „zamku“ i doživeti izliv besa. I to može da se desi bilo kada i bilo gde – na ulici, u prodavnici, kod kuće, ili u gostima.

Da biste svom detetu pomogli, važno je da reagujete smireno i da pokušate sa tehnikama odvraćanja pažnje. Imajte na umu da je tajming ključan – ove metode su najefikasnije ako se primene odmah, čim primetite da se emocije kod deteta intenziviraju.

Budite strpljivi

Ne očekujte da će bes nestati u par sekundi. Detetu su emocije preplavljujuće i u tim trenucima mu je najpotrebnija vaša prisutnost, a ne rešenje. Sačekajte da najburniji talas prođe, ostanite smireni i dostupni.
 

Izmislite igru

Ako vam se čini da bi dete moglo postati nestrpljivo, ponudite mu jednostavnu igru:

„Pogodi šta imam u torbi“, „Koliko ljudi nosi šešir u ovoj prostoriji?“ ili „Ko će prvi da pronađe nešto crveno oko nas?“

Ove igre ne samo da odvlače pažnju, već detetu pružaju i osećaj bliskosti – znak da ste tu za njega, što često i jeste koren frustracije.

Nasmejte dete

Uradite nešto šašavo i neočekivano – stavite mu čarapicu na nos i pitajte: „Da li je ovo tvoja kapa?“ ili napravite smešnu facu. Humor često prekida napetost, posebno kod dece.
 

Sakrijte se

Naravno, nikada nemojte ispuštati dete iz vida, ali možete se na trenutak sakriti iza stolice, police u prodavnici ili kaputa, pa „iskočiti“ uz veselo: „Bu!“

Takva iznenađenja brzo preusmere pažnju i često detetu vrate osmeh na lice.

nastavak ispod

Pročitaj još:

• Temperament deteta - šta nam govori

Govorite nežno

Iako se i vaše emocije mogu uzburkati, ključno je da ostanete smireni i staloženi. Obraćajte se detetu tihim i nežnim glasom, bez povišenih tonova. Pokušajte da ga pogledate u oči i budite saosećajni:

„Vidim da si uznemiren/a. Žao mi je što se tako osećaš.“

Vaša smirenost može delovati umirujuće i pomoći detetu da vas čuje i oseti da je na sigurnom.

Zauzmite stav

Ako dete ima ispad besa jer mu npr. ne dozvoljavate čokoladu pre večere, važno je da ne odstupate od pravila.

Mirnim tonom, bez dodatnog objašnjavanja, ponovite ako treba više puta:

„Slatkiši se ne jedu pre večere.“

Bez oštrine i ljutnje, ali sa doslednošću. Neutralnim tonom šaljete poruku da se pravila ne menjaju zbog burne reakcije. Ovakva doslednost jača vaš autoritet i detetu daje jasne granice.

Ponudite zagrljaj

Ako dete ne uspeva da se umiri uz pomoć igre ili odvlačenja pažnje, pokušajte sa zagrljajem.

Zagrljaj ne samo da pruža utehu, već i fizički pomaže detetu da se „prizemlji“ – uspori disanje i izađe iz stanja emocionalne preplavljenosti. Osim toga, nežan kontakt pomaže da se dete oseti sigurno i voljeno.

Ako dete odbija fizički kontakt, ostanite blizu. Ponekad je dovoljno samo da zna da ste tu. Pazite da dete ne povredi sebe tokom burne reakcije – bez forsiranja, bez grubosti, samo vaša smirena prisutnost.

​

Razgovarajte sa detetom o osećanjima - ali tek nakon što se smiri.

U zavisnosti od uzrasta deteta, možete pričati o osećanjima ljutnje, besa i tuge. Kada je dete smireno i raspoloženo, kada znate da će vas pažljivo slušati, na primer pred spavanje, možete dati primer kako se vi suočavate sa takvim emocijama i kako ih rešavate.

Pronađite ili sami izmislite priču o liku (devojčici, dečaku ili životinjici) koje je ljuto ili tužno iz nego razloga. Dobar primer je pesmica "Ljutito meče" Brane Crnčevića. Kako bi ga dete posavetovalo? Šta bi mu reklo da ga uteši? Da li postoje neke tehnike da se brže oslobodi ljutnje (brojanje do 10, udaranje rukom u jastuk, iskazivanje ljutnje rečima "Jako sam ljut, baš sam ljut!")

Nemojte ostavljati dete samo tokom tantruma

Šta god da se dešava, trudite se da dete ne ostavljate samo dok traje tantrum. Mala deca još uvek ne umeju da se samostalno izbore sa snažnim emocijama poput besa, frustracije ili tuge — takva osećanja ih mogu dodatno zbuniti ili uplašiti. U tim trenucima najviše im je potrebna vaša prisutnost, smirenost i osećaj sigurnosti.

Vaša podrška i emocionalna kontrola pokazuju detetu da je voljeno i kada se ponaša „loše“, i da nije samo sa svojim osećanjima. Vremenom, uz vaš primer, dete uči da prepozna i reguliše sopstvene emocije.

Cilj nije da odmah „zaustavite“ tantrum, već da detetu pokažete da su sva osećanja — i ljutnja, i tuga, i frustracija — prirodna i dozvoljena. Kroz vašu smirenost, nežnost i doslednost, dete postepeno razvija unutrašnje mehanizme koji mu pomažu da se samo smiri.

Bez obzira na to koliko je situacija teška, najvažnije što možete da pružite jeste:

• prisustvo (ostajete uz dete),
• razumevanje (ne kritikujete, već slušate),
• bezuslovna podrška (pokazujete da je voljeno i kada mu je najteže).

Naravno, bezuslovna podrška ne znači i ispunjavanje želja. Tako npr. ako roditelj zna da se dete ljuti jer nije dobilo bombone, vrlo često će brzo odustati od zabrane i na tantrum deteta odreagovati tako da će dati bombone čija zabrana je i izazvala tantrum. To dovodi do toga da se tantrumi javljaju sve češće i u većem intenzitetu, jer dete uči da takvim ponašanjem dolazi do onoga što želi.

Autor članka: redakcija

Ažurirano: 10.06.2025.

Foto: Freepik;