U OVOM ČLANKU:

Šta je prevremeni porođaj

Simptomi i znaci prevremenog porođaja

Šta da radim ako osetim simptome prevremenog porođaja?

Uzroci i faktori rizika

Prevencija prevremenog porođaja

Rađanje prevremeno rođene bebe

Razvoj prevremeno rođene bebe

Kada ćemo ići kući

Prevremeni porođaj

Prevremeni porođaj ili prerani porođaj je svaki porođaj koji počne pre 37. nedelje trudnoće. Postoje sledeće kategorije prevremenog porođaja u zavisnosti od perioda gestacije:

• Ekstremno prevremen (pre završene 25. nedelje)
• Veoma prevremen (pre završene 32. nedelje)
• Umeren do kasno prevremen (pre završene 34. nedelje)
• Kasno prevremen (pre završene 36. nedelje)

Najčešće se prevremeno rođenje događa u kasnom prevremenom periodu.

Oko 25% od svih prevremenih porođaja jesu planirani porođaji. Ponekad, usled komplikacija tokom trudnoće, doktor može savetovati porođaj carskim rezom pre 37. nedelje trudnoće. Razlog tome može biti bolest trudnice, težak oblik preeklampsije ili prestanak bebinog rasta.

Simptomi i znaci prevremenog porođaja

Neuobičajene pojave tokom trudnoće uvek treba da shvatite ozbiljno. Ukoliko primetite bilo šta neuobičajeno, najbolje je da se obratitete svom doktoru.

Znaci i simptomi koji mogu da ukazuju na prevremeni porođaj su sledeći:

• Promene u izgledu i količini vaginalnog sekreta. Pojava sluzi ili krvi u sekretu.
• Pritisak u karlici i donjem delu stomaka. Osećaj kao da beba gura na dole.
• Konstantni tupi bol u leđima.
• Grčevi u stomaku koji mogu biti praćeni dijarejom.
• Redovne ili povremene kontrakcije, usled  kojih vam se stomak steže kao pesnica. Mogu biti bolne ili ne.
• Pucanje vodenjaka.

Iako ne mora da znači da imate prevremeni porođaj, ako se pojavi bilo koji od opisanih znakova i simptoma, nemojte rizikovati. Obavezno se obratite svom doktoru i potražite pomoć.

Šta da radim ako osetim neki od simptoma prevremenog porođaja?

Hitno idite doktoru.  Doktor će obaviti ginekološki, kao i ultrazvučni pregled. Proveriće da li je grlić materice počeo da se skraćuje i otvara za porođaj. Ako imate kontrakcije biće provereno koliko su jake i koliko se često javljajaju.

Ukoliko nastupa prevremeni porođaj doktor će vam prepisati tretman koji bi mogao da ga zaustavi. Ili možete dobiti tretman koji će ubrzati sazrevanje pluća bebe. Verujte svom doktoru.

Uzroci i faktori rizika

Nije uvek poznat uzrok prevremenog porođaja. Ponekad porođaj krene pre vremena, bez obzira što tokom trudnoće niste činili ništa što predstavlja rizik.

Ipak, postoje određeni faktori koji mogu povećati rizik od nastupanja prevremenog porođaja. Oni mogu biti:

Glavni faktori rizika

• Već ste imali prevremeni porođaj ranije.
• Vaša trudnoća je blizanačka ili višeplodna.
• Imali ste u prošlosti ili trenutno imate određenih zdravstvenih problema sa matericom ili grlićem materice.

Medicinski faktori rizika - pre trudnoće

• Nedovoljna ili prekomerena telesna težina pre trudnoće. Ovde se još ubrajaju i poremećaji u ishrani, kao što su bulimija i anoreksija.
• Porodična istorija prevremenih porođaja (majka, sestra ili baba). Ako ste vi rođeni kao prevremeno rođena beba, veća je mogućnost da ćete imati prevremeni porođaj.
• Ostajanje u drugom stanju ubrzo posle prethodne trudnoće. Za većinu žena je najbolje da sačekaju 18 meseci pre nego što ponovo zatrudne.

Medicinski faktori rizika - tokom trudnoće

• Poremećaji sa vezivnim tkivom, kao što je sindrom EDS (Ehlers-Danlos). Vezivno tkivo okružuje i daje podršku drugim tkivima i organima. Ovaj sindrom utiče na slabljenje zglobova.
• Gestacijski dijabetes
• Visok krvni pritisak i preeklampsija
• Infekcije (uključujući i seksualno prenosive) - materice, urinarnog trakta i vaginalne

Ostali rizici

• Kasno otpočinjanje sa prenatalnom negom tokom trudnoće
• Nedovoljno dobijanje na težini tokom trudnoće
• Vaginalno krvarenje u drugom ili trećem trimestru
• Odlubljivanje posteljice
• Pušenje, alkohol, korišćenje narkotika i zloupotreba lekova
• Stalna izloženost stresu
• Loš socioekonomski status
• Porodično nasilje
• Izlaganje štetnim materijama, hemijskim isparenjima i zračenju radijacije

Prevencija prevremenog porođaja

Preventivni koraci koji su prema SZO važni u smanjenju stope smrtnosti fetusa i drugih komplikacija prevremenog porođaja počinju sa zdravom trudnoćom. Kvalitetna briga pre, između i tokom trudnoća u najvećoj meri obezbeđuje pozitivno iskustvo trudnoće. Ovo se pre svega odnosi na:

• Prestanak pušenja već pre trudnoće ili što ranije na samom početku trudnoće.
• Prestanak konzumiranja alkohola i narkotika, a ako ste ih donedavno uzimali obavestite o tome svog doktora.
• Praćenje doktorovih saveta o dobiljanju zdrave telesne težine tokom trudnoće. Hranite se zdravo i raznovrsno unoseći u organizam sve neophodne vitamine i minerale.
• Izbegavanje poslova na kojima biste morali da podižete nešto teško ili da dugo stojite na nogama.
• Umanjenje stresa. Koristite proverene tehnike relaksacije, vežbanje, ishranu i odmor.
• Redovan odlazak na ultrazvučne i ostale prenatalne preglede, prema savetu doktora.
   

Pročitaj još:

• 14 aktivnosti koje treba izbegavati u trudnoći

Rađanje prevremeno rođene bebe

Prevremene bebe se mogu roditi veoma brzo. Obično se rađaju prirodnim (vaginalnim) putem. Ponekad će doktor savetovati da se beba rodi carskim rezom. 

U zavisnosti od porodilišta i stanja, beba će odmah nakon rođenja biti smeštena u Neonatalnu jedinicu intenzivne nege u porodilištu ili se prevozi u Institut za neonatologiju.

Medicinski tim Neonatalne jedinice je prisutan na rođenju, a čim se rodi, bebi se pruža trenutna pomoć. Ovaj tim pomaže da se beba brzo zbrine: utopljava bebu, pomaže joj da diše sa maskom sa kiseonikom ili tubusom (cevčicom za disanje) i po potrebi daje lekove.

Bebama kojima je to potrebno biće pružena prva pomoć kroz KPR ili injekciju adrenalina.

Kada se stabilizuje, beba će biti preneta na intenzivnu negu ili Institut za neonatologiju. 

Pročitaj još:

• Odlaganje presecanja pupčane vrpce kao velika korist za prevremeno rođene bebe

Razvoj prevremeno rođene bebe

Većina prevremeno rođenih beba će nastaviti da se normalno razvija, ali one ipak imaju veći rizik od razvojnih poteškoća, pa je neophodno da se redovno proverava bebino zdravlje i razvoj, bilo u bolnici ili u drugoj ustanovi.

Korigovani uzrast

Kada pratite razvoj svoje bebe, mora se uzeti u obzir njen korigovani uzrast. Korigovani uzrast se kalkuliše tako što se uzme u obzir hronološki uzrast, minus broj nedelja, odnosno broj meseci koliko se beba ranije rodila. Na primer, beba od 6 meseci koja se rodila 2 meseca ranije ima korigovani uzrast od 4 meseca. To znači da ona može da bude na nivou zrelosti bebe od 4 meseca. Mnogi pedijatri savetuju da koristite ovaj korigovani uzrast kada procenjujete bebin razvoj sve dok dete ne napuni 2 godine. 

Kada ćemo ići kući?

Bolničko osoblje će odobriti odlazak kući kada budu sigurni da ste i vi i beba spremni. Prethodno će vas edukovati o tome kako da se brinete o bebi kod kuće. Objasniće vam i kako da koristite opremu koja će vam eventualno biti potrebna. 

Nakon odlaska kući, imaćete zakazane preglede kod neonatologa (doktora za novorođene bebe) ili pedijatra. Imaćete i pomoć patronažne sestre. 

Sasvim je normalno ako ste zabrinuti oko toga kako ćete se snaći sa bebom bez pomoći medicinskog osoblja nakon dužeg vremena u bolnici. Počnite polako i smireno, u mirnom okruženju, dok se ne naviknete.

Uz saznanje da ste vi vašoj bebi najbolja moguća podrška, uskoro ćete steći roditeljsko samopouzdanje i uživati u zajedničkom vremenu.
 

Foto: Shutterstock
Izvori:
Aboutkidshealth,
Marchofdimes,
www.mayoclinic.org
www.who.int
www.pregnancybirthbaby.org.au
www.malidiv.org