U OVOM ČLANKU:

Antibiotici i odbrambena svojstva ćelija - ima li uticaja

Kliničko ispitivanje - dejstvo antibiotika na neutrofile

Dejstvo antibiotika na imuni sistem deteta

Sezona virusnih infekcija podrazumeva pune čekaonice ispred pedijatrijskih ordinacija. Iz ordinacija roditelji često izađu sa receptom za antibiotik. To se dešava iz nekoliko od razloga, a najčešći su: 

• Pošto nije siguran da li dete ima bakterijsku ili virusnu infekciju, doktor antibiotik prepisuje za svaki slučaj.
   
• Roditelji su izvršili pritisak na doktora da izda recept.
   
• Doktor prepisuje antibiotik zato što je analizama provereno da dete ima bakterijsku infekciju.

Od tri navedena razloga, samo je poslednji zapravo opravdan, ali i najređi, kako pokazuju statistike. 

ESAC Projekat (Evropsko istraživanje o potrošnji antibiotika) otkriva da se oko 80% svih prepisanih antibiotika daje za lečenje infekcija gornjih respiratornih puteva. Ako je poznato je da je čak 85% tih infekcija izazvano virusima, a ne bakterijama, onda to znači da se oko 65% svih antibiotika prepiše za virusnu infekciju.

Za razliku od bakterija, virusi izazivaju bolesti koje imaju svoj tok i trajanje, a primena antibiotika nema nikakvo dejstvo u tom slučaju.

Nameće se pitanje, kako u tom slučaju nepotrebna i prekomerna upotreba antibiotika utiče na detetov imuni sistem?

Antibiotici i odbrambena svojstva ćelija - ima li uticaja

Najuobičajeni tipovi fagocida, odnosno ćelija, tipova belih krvnih zrnaca, se nazivaju neutrofili. Njihova uloga je da otkriju patogene (napadače), da ih opkole, savladaju i apsorbuju (“pojedu”). 

Oni imaju značajnu ulogu u imunom sistemu. Osim što regulišu nespecifični imunitet, neutrofili još ograničavaju i regulišu reakcije stečenog imuniteta. Zbog toga imaju važnu ulogu i u procesima regulacije alergijskih i anafilaktičkih reakcija.

Neutrofili su nosioci zaštite i odbrane beba i male dece, naročito u periodu do treće godine života. Zbog toga se kaže da oni nose zaštitnu ulogu imuniteta. Svaki poremećaj njihove funkcionalnosti utiče na veću sklonost deteta ka infekciji.

Kao prva linija odbrane od nepoznatog agensa, neutrofili prvi dolaze u kontakt i sa antibioticima. 

Zbog toga se sve češće organizuju studije i klinička ispitivanja čiji je cilj da otkriju šta se dešava kada neutrofil “proguta” antibiotik. Koliko je moguće da antibiotik deluje selektivno toksično uništavajući samo bakterije ili ipak ima uticaj i unutar ćelije?

Rezultati studije koje su predstavili Istraživači sa Virdžinijskog univerziteta, pokazali su da usled upotrebe antibiotika dolazi do redukcije mikroorganizama u crevnoj flori, što utiče na sposobnost imunog sistema da se bori sa infekcijama. Studija je dokazala još da antibiotici utiču i na slabljenje efikasnosti odgovora neutofila kada dođe do infekcije.

Istaživači sa Harvarda, MIT-a i sa još nekih eminentnih instituta, je 2017. godine ispitivali su na koji način antibiotici deluju na bakterije, ali i na imune ćelije u organizmu. Rezultati ovih ispitivanja, koji su se vršili na miševima, nisu bili ohrabrujući. 

Otkriveno je da antibiotici imaju uticaja unutar domaćinovih ćelija i da svojim dejstvom slabe efikasnost imunog sistema. Tokom eksperimenata oni su otkrili da su neki od tipova belih krvnih zrnaca, pod dejstvom antibiotika zapravo sprečeni da ispolje svoja odbrambena dejstva. Zbog toga je zaključak studije da antibiotici mogu da oslabe imuni sistem.

Kliničko ispitivanje - dejstvo antibiotika na neutrofile

Sa ciljem da se utvrdi da li su antibiotici uzročnici česte pojave neutrofilne disfunkcije kod dece, sprovedeno je i jedno kliničko ispitivanje.

Ovo ispitivanje je trajalo 6 godina, tokom kojih je praćeno stanje 300 pedijatrijskih pacijenata, ali i kontrolne grupe od 200 dece. Kliničko ispitivanje je rađeno u Skoplju na Univerzitetskoj klinici za dečje bolesti, a sproveo ju je medicinski tim na čelu sa Prof. dr Kristinom Mironskom, pedijatarom imunologom.

Na samom početku ispitavanja, urađena je analiza neutrofilne funkcije kod pacijenata koji su se često razboljevali i koji su bili na dugotrajnoj terapiji antibioticima. 

Kod ove dece je praćeno još 82 parametara koji bi potencijalno mogli da imaju uticaja: anemija, neuhranjenost, infekcija, antibiotici, upotreba kortikosteroida i mnogi drugi. Sve to kako bi se što bolje procenila celokupna imunološka funkcija detetovog organizma.

Neutrofilna disfunkcija je otkrivena kod 213 pacijenata što je 71% od ukupnog broja dece, pa se rezultati smatraju poražavajućim.

“To znači da neutrofili kao prva linija odbrane ne mogu biti aktivirani kada se infekcija javi, odnosno kada se dete razboli. Dakle, javlja se sekundarna imunodeficijencija sa nemogućnošću brzog izlečenja, sklonošću ka produženom toku bolesti, komplikacijama i hronicitetu”- rekla je profesorka dr Mironska.

Posle dobijanja rezutata sprovedene su analize kako bi se utvrdilo delovanje negativnog uticaja svih prediktornih faktora pojedinačno, uz istovremenu analizu delovanja svih faktora zajedno. Analize su pokazale slabu vezu i uslovljenost i utvrđeno je da nema značajnog negativnog uticaja drugih parametara, osim jednog - a to je parametar “dugotrajno i često korišćenje antibiotika”. 

Zaključak ovog kliničkog ispitivanja je da česta i dugotrajna upotreba antibiotika povećava mogućnost za pojavu sekundarne neutrofilne disfunkcije.

Izvori:

https://www.cell.com/cell-host-microbe/fulltext/S1931-3128(17)30455-9

https://medicalxpress.com/news/2017-08-antibiotics-weaken-immune-response-disease.html

https://newatlas.com/antibiotics-counteract-immune-system/52457/

https://www.ecdc.europa.eu/en/about-us/partnerships-and-networks/disease-and-laboratory-networks/esac-net-about