U ovom članku:

Razvojne aktivnosti za uzrast od 13 do 18 meseci

VIDEO: Šta NE treba raditi kada dete ima nalet besa?

Razvojne aktivnosti za uzrast od 18 do 24 meseca

Razvoj mozga kod dece u drugoj godini

U prvoj godini života dete uči o svetu dodirivanjem, manipulisanjem predmetima, posmatranjem i slušanjem. U drugoj godini proces učenja postaje više misaon. Jezičke veštine se razvijaju i dete počinje da formira mentalne slike o stvarima i dešavanjima. Više ne mora da manipuliše objektom, sada je u stanju da rešava neke probleme razmišljanjem, oslanjajući se na sećanje.

(nastavak ispod)

reklama

Razvoj mozga kod dece od 13 do 18 meseci

Uključite dete u aktivnosti

U ovom periodu hipokampus (deo limbičkog sistema koji utiče na emocije, ponašanje, pamćenje i prostornu orijentaciju) je dovoljno razvijen da dete može da skladišti sećanje i da ga priziva. U ovom trenutku, to se odnosi na kratko vreme, na ono šta se desilo par sati do dan ranije. I sami ćete početi da primećujete da vaše dete pamti stvari. Ono najviše uči iz iskustva koje redovno proživljava. Zato je važno da date detetu priliku da učestvuje u aktivnostima sa vama i da na taj način uči u sigurnom okruženju u kome ste vi blizu.

Tako će vaš mališan recimo pokazati želju da vam pomaže sa jednostavnim kućnim poslovima, kao što je recimo brisanje prašine ili bacanje otpadaka u smeće. Divna prilika da stekne naviku da vam pomaže, ali i dobije utisak o svom doprinosu porodici.
 

Omogućite dovoljno prostora za kretanje

Mozak vašeg deteta sve bolje uči kako da kontroliše pokret, a mišići su sve više angažovani. Ovo je posledica stvaranja debljeg sloja mijelina u mozgu (mijelin je omotač nervnog vlakna koji omogućava brz protok nervnih impulsa). Svi pokreti postaju jednostavniji. 

Do drugog detetovog rođendana primetićete kada hoda, da se prvo spušta na petu, pa na prste. Mozak upravlja pokretima mišića, ali da bi se motoričke veštine razvijale, moraju i mišići da budu spremni. A dete ih u ovom periodu aktivno trenira.

Pomozite detetu da razvija motoričke veštine tako što ćete obezbediti siguran prostor za kretanje i igru. Podržite njegovu potrebu da uradi nešto novo, kao na primer da jede iz kašike ili da obuče neki deo garderobe.

nastavak ispod

Unapređujte komunikaciju sa detetom

S obzirom da još uvek nisu savladala govor, deca koriste sve svoje sposobnosti da dobiju ono šta žele. Ona koriste svoje intelektualne, motoričke i jezičke veštine kako bi odraslima poslala određenu poruku.

Uz pomoć reči koje svakodnevno uči, kao i uz pomoć gestikulacije, dete pokušava da vam da do znanja šta misli i kako se oseća. Upravo odnos koji gradite sa detetom i oslonac koji ono oseća da ima u vama, najbolji je podstrek razvoju komunikacije.

Zato je važno da probate da razumete šta vam dete poručuje. Izgovorajte fraze umesto njega kako bi ono usvojilo nove reči.

Svaki put kada uspete da otkrijete šta dete želi da vam poruči i odgovorite na poruku, to osnažuje detetov osećaj samopouzdanja. Dajete detetu do znanja da je ono vredno slušanja i pažnje.

Pomozite detetu da savlada strah i frustraciju

Ovo je vreme intenzivnog učenja i sticanja puno novih saznanja o svetu. Kao takvo predstavlja veoma važnu fazu detetovog mentalnog razvoja.

Sa druge strane, kako se kognitivna funkcija razvija, razvijaju se i strahovi. U idealnoj situaciji iz perspektive deteta, ono je u sigurnom okruženju svojih roditelja i u stanju mira. Sve što ovo može da poremeti - na primer, glasan zvuk ili nepoznato lice, stvara strah.

Detetu osećaj sigurnosti donose rutine, poznato okruženje i poznata, voljena lica.  Ukoliko imate pomoć trećeg lica (npr. dadilje), trudite se da ne menjate često tu osobu.

Pružite vašem mališanu avanturu upoznavanja novog okruženja i novih lica, odlazak na izlet ili zabavu, ali nemojte dozvoliti da bilo šta naruši uspostavljenu rutinu. Vašem malom istraživaču je potrebno da se svaki dan u približno isto vreme hrani i uspavljuje.  Rituali, kao što je na primer maženje ili ljuljuškanje pred spavanje, detetu donose spokoj.

Redovni dodiri, pogledi, razgovor i pevanje – stvaraju fondaciju poverenja, koje će detetu pomoći da se lakše nosi i sa svim budućim strahovima tokom odrastanja.

Izlivi besa

Uz strahove, u ovom periodu se kod deteta javljaju i izlivi besa, odnosno tantrumi. Možete biti prilično zatečeni kada se vaš do malopre anđelak odjednom pretvori u pravog tasmanijskog đavola. Tada svaki pokušaj da umirite dete bez popuštanja nejgovoj volji, deluje apsolutno nemoguće.

Ipak, postoje neke zakonitosti pojavljivanja ovih “nezgodnih ispada” ukoliko obratite pažnju na njih. Najčešći uzrok su uglavnom glad ili premor, pa ako planirate dužu šetnju, nosite sa sobom užinu. 

Neka redovan odmor deteta uvek bude prioritet. Takođe, tantrume često izazovu prevelike količine uzbuđenja, pa imajte ovo u vidu kada planirate dnevne aktivnosti.

VIDEO: Šta NE treba raditi kada dete ima napad besa?

Postavite pravila

Pa iako je potpuno razumljivo što dete u ovom periodu prolazi kroz izlive besa i frustracije, ovo ne znači da treba da ih tolerišete. Već oko 15. meseca starosti dete je sposobno da uči pravila, a na vama kao roditeljima jeste da ta pravila postavite. 

Ukoliko ne postavljate jasna pravila i granice, time izneveravate dete. Posmatrajte pravila kao hranu za mozak. Kada, na primer, neko dete otme omiljenu igračku vašem detu, vaše dete je zatečeno. U njegovom mozgu dolazi do sučeljavanja dva različita segmenta.  Jedan deo mozga zna da udaranje nije dozvoljeno, dok drugi deo zaista želi da se oslobodi besa. Vaša pravila upravo će biti dodatna snaga delu detetovog mozga koji reguliše ponašanje i zna da razluči šta je prihvatljivo, a šta ne.

Pokažite strpljenje

Dete se u ovom periodu upoznaje sa sopstvenim osećanjima, sa svom “strahotom” straha i svom snagom besa, a još uvek nije u stanju da ove snažne emocije samo tumači i kontroliše.

U situacijama kada dete iz čistog mira napravi neku štetu ili nered, ili kada ima izlive besa praćene vikanjem, zacenjivanjem i valjanjem po podu, ovo može da bude prilično iscrpljujuće.  Ali imajte na umu da dete ništa ne radi sa namerom da vas iznervira, a svojm strpljenjem i samokontrolom učite i njega istim stvarima.

Pomozite detetu da nauči da kontroliše svoje impulse da recimo udari ili ugrize. Svaki put recite “NE”. Ali šta god da uradi, NE UDARAJTE dete. Ono to ne razume. Dajte detetu vreme da nešto nauči i usvoji. Sposobnost kontrole svojih emocija jeste ključ uspeha za kasnije upravljanje odnosima, školovanje i mentalno zdravlje.

Aktivnosti koje možete raditi sa detetom u ovom periodu:

• Ohrabrujte dete da koristi reči, zvuke i gestove, čak i kada tačno znate šta želi. Igrajte igre koje uključuju uputstva i posmatrajte koliko njih može da isprati.

• Čitajte sa detetom. Ovo će mu pomoći da nauči nove reči i koncepte. Takođe doprinosi razvijanju ljubavi prema knjigama i čitanju.

• Ponudite igračke koje predstavljaju predmete u stvarnom svetu, kao što su plastične namirnice, mali telefon, posude za kuvanje i sl. Igrajte se zajedno i pustite da ono vodi igru.

• Dajte detetu različite predmete i pratite na koje će se sve načine deteti igrati sa njima.

Pronađite načine da dete odvojite od zabranjenih predmeta, kako ne biste stalno govorili “ne”. Ukoliko dete recimo stalno uzima daljinski upravljač, možete kupiti igračku sa dugmićima kao zamenu. 

Ne poredite dete sa drugom decom

Vaš mališan napreduje brzinom svetlosti, iako se vama može činiti da ne prati svoje vršnjake ili da je starije dete napredovalo brže u nekim stvarima od mlađeg brata ili sestre. Nemojte porediti decu. Ovo je naročito važno istaći kod blizanaca kada je najteže izbeći poređenja, a razlike među decom se mogu činiti ogromnim. Svako dete ima svoj tempo razvoja i svoja interesovanja. Isto tako, svako dete ima potrebu za drugačijim postupanjem, izražavanjem nežnosti, igranjem.

Trudite se da pristupate detetu individualno i podržavajte njegova interesovanja. Na taj način ćete održavati radoznalost deteta i njegovu motivisanost da nastavi da uči i pokušava.

Razvoj mozga kod dece od 18 do 24 meseca

Kod deteta se razvijaju jezičke veštine, razmišljanje, uvežbavanje i učenje novih pokreta, a u toku je i socijalni i emocionalni razvoj.

Pospešujte jezičke veštine

U ovo vreme dete govori oko 50 reči. Međutim, ovo može dosta da varira od deteta do deteta. Deca takođe počinju da sastavljaju dve reči, npr. “daj mleko”.

Najbolji način da pospešite jezičke veštine kod deteta jeste da sa njim razgovarate:

• Pričajte u toku igre ili tokom svakodnevnih aktivnosti.

• Takođe, slučajte svoje dete. Budite strpljivi i pokušajte da zaista razumete šta vam dete govori.

• Ponavljajte, proširite ili preoblikujte ono što dete govori. Na ovaj način stimulišete dete da nastavi da priča.

• Svakodnevno čitajte. Pričajte priče o vašoj porodici, iskustvima, prošlosti…

• Pevajte. Muzika, melodije i rime mnogo brže pomažu deci da usvajaju nove reči i koncepte.

Pomozite detetu da nauči

Dete ovog uzrasta najčešće dolazi do novih saznanja kroz istraživanje stvari u svojoj okolini. Ponudite igračke koje bude senzorna iskustva. Plastelin, pesak, voda, bojenje prstima su sjajni materijali za vašeg mališana.

Ponovo ističemo, dete najbolje uči kroz ponavljanje. I ovo nije bez razloga, učenje ponavljanjem u velikoj meri povećava održavanje znanja u dečijem mozgu.

Dete počinje da razume da svaki predmet ima značenje. Na primer, može uzeti telefon, prisloniti ga uhu i reći “halo”. Razume razliku između slike životinje u knjizi i prave životinje. Dete će možda probati da uzme voće i povrće i praviti se da ih jede. Ova simbolična igra predstavlja osnovu za igru mašte u budućnosti.   

Sada je vreme da počnete da učite dete nekim jednostavnim manirima, kao što su “molim” i “hvala”. Pokažite detetu kako da raskloni igračke nakon igre. Dete će možda probati da samo obuče neki deo garderobe.

Socijalno-emocionalni razvoj

Ovo je period u kome možete očekivati puno reči “ne”, “neću” i “moje” od vašeg mališana. Intenzivno povezivanje dve hemisfere mozga, zajedno sa sazrevanjem prefrontalnog korteksa (deo mozga zaduženog za memoriju, planiranje i kontrolu impulsa), donosi razvoj svesti o sebi i sopstvenoj individualnosti.

Dete počinje da razlikuje svoja osećanja, želje i namere, od tuđih. Vremenom će prefrontalni korteks i limbički sistem (sedište jakih emocija i impulsa) početi da funkcionišu integrisano što će doprineti razvoju uspešnijih socijalnih odnosa.

Motorika

Kada vaš mališan pokuša nešto novo, kao na primer da gura kolica, i to onda ponavlja iznova i iznova, ovo ponovljeno iskustvo jača određene neuronske veze i aktivnost biva kodirana u sećanja. Takođe, kada podigne loptu i baci je nekoliko puta, mozak pamti fizičke, prostorne i senzorne komponente ove aktivnosti. Tako da sledeći put kada baci loptu, dete automatski priziva sećanje, i ne mora da aktivnost uči ponovo.

To ujedno objašnjava zašto je detetu teško da bude mirno – ono uvežbava nove veštine, od trčanja do penjanja uz stepenice, slaganja kocki,… a ove aktivnosti jačaju neuronske veze u mozgu.

Razvoj ličnosti vašeg deteta

Karakter deteta se sada jasno iskazuje i u ovom periodu zaista upoznajete svoje dete. Uživajte u saznanjima i trudite se da što više kvalitetnog vremena provodite sa vašim mališanom. Odnos koji sa njim gradite sada trajaće ceo život.