U OVOM ČLANKU:

Hiperaktivno dete

Hiperaktivnost ili nestašluk?

Izazovi roditelja "veoma energičnog" deteta

Hiperaktivno dete - simptomi

Šta izaziva hiperaktivnost kod deteta?

Kako pomoći hiperaktivnom detetu?

"Hiperaktivna" beba

Znaci pojačane aktivnosti kod bebe

Okruženje hiperaktivne bebe

Šta može uticati na pojačanu aktivnost kod beba

Da li će hiperaktivna beba ostati takva? 

Dijagnoza hiperaktivnosti kod beba

Hiperaktivno dete

Hiperaktivnost (hiperaktivni poremećaj sa pomermećajem pažnje ili ADHD - Attention Deficit Hyperactivity Disorder) se u modernoj psighologiji definiše kao neurobihervioralni poremećaj. Hiperaktivnost, poznata i kao ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder), se u savremenoj psihologiji definiše kao neurobihejvioralni poremećaj. Ipak, stručnjaci ističu da granica između temperamenta, visoke energije i poremećaja pažnje može biti nejasna, što ponekad otežava postavljanje tačne dijagnoze.  

Tome doprinosi i to što roditelji često koriste izraz “hiperaktivnost” kada opisuju decu koja su vrlo energična ili nemirna. Neki ljudi misle da je hiperaktivno dete ono koje večito trči unaokolo. Međutim, dete može biti veoma energično i nemirno, a da nije u pitanju hiperaktivnost.

Dete sa izraženim simptomima hiperaktivnosti često ne može da sedi mirno. Može se stalno vrpoljiti, dodirivati predmete, pričati ili trčati, čak i kada mu se kaže da se umiri. Takva deca deluju kao da su stalno pod naletom energije – sve im je pojačano: pokreti, emocije, pažnja. 

Hiperaktivnost ili nestašluk?

Sva deca ponekad pokažu pojačanu energiju ili se ponašaju burno – to je deo njihovog razvoja. Međutim, kada je zaista reč o hiperaktivnosti (ADHD), razlika u odnosu na uobičajeno ponašanje jeste u tome što su simptomi prisutni stalno i dete ne uspeva da ih samostalno kontroliše.

Dete sa hiperaktivnošću je često aktivno i impulsivno i u situacijama koje zahtevaju mir, kao što su učionice, čekaonice ili vreme za obrok. Upravo ta stalna i neprekidna prisutnost simptoma predstavlja ključnu razliku između ADHD-a i povremenih izraza pojačane energije koji su uobičajeni kod dece.

nastavak ispod

Izazovi roditelja "veoma energičnog" deteta

Hiperaktivna deca se često opisuju kao nestašna, neposlušna i impulsivna. Istina je da je hiperaktivnom detetu teže nego drugom da razvije veštine kontrole ponašanja, emocija i nivoa aktivnosti.

Zbog toga se roditelji često osećaju nesigurno i preplavljeno, jer ne znaju kako da usmere detetovo ponašanje na konstruktivan način. Roditelji se često suočavaju sa stresom, osećajem frustracije i utiskom da dete ne reaguje na granice koje se postavljaju.

Takođe, roditelji mogu osećati stid zbog detetovog ponašanja i mogu se pitati da li su negde pogrešili. Ali kod dece sa ADHD-om, ove veštine jednostavno ne dolaze prirodno. Razvoj samoregulacije dolazi sporije i zahteva dodatnu podršku iz okruženja.

Dete nije hiperaktivno zbog nedostatka discipline ili zato što je bezobrazno. Štaviše, dete koje deluje preterano aktivno često bi volelo da se smiri, jer bi mu tada bilo lakše da prati aktivnosti i učestvuje u svakodnevnim situacijama. Za samo dete je frustrirajuće to što mu je teško da uradi ono što zna da se od njega očekuje.

Roditeljima dece sa ADHD-om posebno je važno da se informišu o ovom stanju i saznaju koji stilovi roditeljstva mogu da budu podržavajući, a koji ne. Na kraju krajeva, ovakva deca se često ističu u oblastima kao što su: kreativnost, smisao za humor, bogata mašta, visoka energija i motoričke sposobnosti, ... ali im neki, svakodnevni i naizgled jednostavni zahtevi, kao što je stajanje u redu ili šetnja bez jurenja, predstavljaju izazov. 

Hiperaktivno dete - simptomi

U ovom članku fokusiramo se na hiperaktivnost i impulsivnost kao moguće simptome ADHD-a. Međutim, dete sa ADHD ne mora obavezno da pokazuje znake hiperaktivnosti.

Dete sa ADHD-om može:

• da ima slabu pažnju, ali da nije hiperaktivno ili impulsivno
• da bude hiperaktivno ili impulsivno, ali da ima dobru pažnju
• da ima slabu pažnju, a da bude hiperaktivno i impulsivno

Evo par primera tipičnog ponašanja kod hiperaktivnog deteta:

• Tokom igre često trči i viče, čak i kada se igra odvija u zatvorenom prostoru.
   
• Kada postoji zahtev da sva deca sede, recimo u vrtiću, dete sa hiperaktivnošću često ustaje i šeta se okolo.
   
• Kreće se veoma brzo, tako da često naleće na ljude i stvari, sapliće se, udara ili pada.
   
• U igri često pokazuje izraženu energičnost, pa može nenamerno povrediti sebe ili drugu decu.
   
• Ima izraženu potrebu za pričanjem, često i kada situacija zahteva tišinu.

• Često prekida druge u razgovoru.
   
• Stalno se pomera sa jednog na drugo mesto, često nespretno.
   
• Često udara rukama o sto ili druge predmete, kao deo impulsivnog izražavanja.
   
• Vrpolji se i često ima potrebu da dodiruje predmete oko sebe.
   
• Ima poteškoće da ostane miran tokom obroka ili drugih tihih aktivnosti.
   

Važno je imati u vidu da razlika između hiperaktivnosti i uobičajenog dečjeg ponašanja često može biti nejasna. Ukoliko prepoznajete samo neke od znakova hiperaktivnosti ili se pojedini znaci javljaju samo u nekim situacijama, onda verovatno nije u pitanju poremećaj pažnje, odnosno ADHD.

Uzrast deteta je jedan od ključnih faktora koji treba uzeti u obzir kada se govori o hiperaktivnosti. Deci je potrebno različito vreme da razviju veštinu samokontrole koja je neophodan preduslov za regulisanje ponašanja. Neka deca ovu veštinu razviju oko četvrte godine, dok je drugoj potrebno i do šeste godine.

Šta izaziva hiperaktivnost kod deteta?

Hiperaktivnost je čest simptom kod dece sa ADHD-om. Kod neke dece simptomi ADHD-a mogu trajati i u odraslom dobu. S druge strane, kod mnoge dece se simptomi hiperaktivnosti ublaže kako rastu, posebno u periodu puberteta. 

Takođe, postoje određena zdravstvena i emocionalna stanja koja mogu izazvati ponašanje koje podseća na hiperaktivnost. Na primer, problemi sa štitnom žlezdom, hronični nedostatak sna, anksioznost ili dugotrajni stres (poput života u nebezbednom okruženju) mogu uticati na ponašanje deteta. 

Kako pomoći hiperaktivnom detetu?

Posmatrajte kada i u kojim situacijama je dete najaktivnije ili uznemirenije. Kako to tačno izgleda? Na primer, možda se ispoljava kao uznemirenost, nemir ili neprekidno pričanje.

Ako je detetu teško da se umiri tokom večere ili mirne igre, možete pokušati da mu pažnju preusmerite omiljenom knjigom ili igračkom. Ili da se zagrlite i pomazite sa detetom, fizička nežnost može pomoći da se dete oseća smirenije.

Omogućite detetu dovoljno prilika za kretanje kroz igru, sport i druge fizičke aktivnosti koje voli.

Ponašanje koje uključuje impulsivnost i hiperaktivnost može biti izazovno i za roditelje i za vaspitače. Važno je da dete ne stiče osećaj srama zbog svog ponašanja. Ohrabrite dete, i dajte mu do znanja da je način na koji se oseća i ponaša uobičajen i da će sa vremenom i uz vašu podršku biti veštiji u kontroli svojih impulsa i emocija.

Redovne rutine, predvidivi obroci, vreme za spavanje i mirne aktivnosti mogu pomoći detetu da razvije osećaj sigurnosti, što može doprineti smanjenju nemira.

"Hiperaktivna" beba

Neke bebe su jednostavno zahtevnije od drugih kada je reč o brizi i smirivanju. Dok neke bebe mogu mirno ležati i posmatrati svet oko sebe, druge su aktivnije, traže više pažnje i izražavaju se intenzivnije – još od prvih dana. Takve bebe često imaju potrebu za stalnim nošenjem, kontaktom i stimulacijom, što može delovati kao da im brzo postaje dosadno ili da traže više nego što okolina nudi. Ljudi ih ponekad opisuju kao „hiperaktivne“, iako taj izraz nije medicinski primenljiv u ovom uzrastu.

Znaci pojačane aktivnosti kod bebe

Prema pedijatru dr Searsu, autoru brojnih knjiga i profesoru pedijatrije na Kalifornijskom univerzitetu, hiperaktivnost kod bebe nije dijagnoza, već samo opis.

Neke bebe deluju nemirno, kao da su uvek u pokretu i imaju "motor koji stalno radi".  Deca u prvoj i drugoj godini često ne mogu sa mirom da sede ni u situacijama kao što su obroci ili fotografisanje.

Bebe koje su veoma aktivne često su stalno u pokretu, više plaču (ili se smeju i brbljaju), teže spavaju celu noć i imaju potrebu da ih roditelji često ljuljaju u naručju. Kod mnogih se javljaju i grčevi (kolike), što dodatno može povećati nemir. 

Većina beba s vremenom preraste ove obrasce ponašanja, dok se kod neke dece povećana aktivnost zadržava i u kasnijem detinjstvu.

Okruženje hiperaktivne bebe

Beba koja deluje vrlo aktivno u pojedinim situacijama, može biti mirnija u drugim. Energična beba, u poređenju sa mirnijom, može izgledati kao da je „hiperaktivna“, iako je to često samo razlika u temperamentu. Takođe, beba se može igrati smireno kod kuće, ali postati uzbuđena i nemirna u društvu nepoznatih osoba ili u novom okruženju.

Šta može uticati na pojačanu aktivnost kod beba

Pojačana aktivnost u ranom uzrastu ne mora imati jedinstven uzrok. Istraživanja pokazuju da genetika može igrati značajnu ulogu u temperamentu deteta i obrascima ponašanja.

Na primer, ako jedan od roditelja ima dijagnozu ADHD-a, verovatnoća da dete pokaže slične obrasce ponašanja može biti veća. Ipak, to ne znači da će dete automatski naslediti poremećaj.

U retkim slučajevima, ponašanje koje deluje kao hiperaktivnost može imati medicinsku pozadinu, pa je uvek važno pratiti razvoj deteta i po potrebi se konsultovati sa pedijatrom.

Da li će "hiperaktivna beba" ostati takva? 

Prema dr Sirsu, hiperaktivnost u ovom uzrastu nije negativna osobina niti medicinska dijagnoza. Razlika između „normalno aktivnog“ i „hiperaktivnog“ ponašanja je često stvar subjektivne procene.

Čak i ako vam se čini da je vaša beba izrazito aktivna, to ne znači da će i kasnije nužno biti dete koje se opisuje kao hiperaktivno ili da će psiholog ili pedijatar postaviti takvu dijagnozu. Ovi izrazi samo opisuju ponašanje deteta u određenom trenutku, bez vrednosne ocene – da li je to ponašanje „dobro“ ili „loše“.

Važno je da znate: 
 

Razvoj samoregulacije dolazi s vremenom

Mnoge bebe koje su vrlo aktivne u ranom uzrastu s vremenom nauče da prepoznaju kada je vreme za igru, a kada za odmor i pažnju.

Temperament nije isto što i dijagnoza

Biti energično dete može biti znak znatiželje, entuzijazma i intenzivnog doživljavanja sveta, a ne nužno indikator poremećaja.

Okruženje ima veliki uticaj

U podsticajnom i razumevajućem okruženju, i vrlo aktivna deca mogu razviti odlične mehanizme za samoregulaciju.

Praćenje razvoja bez žurbe sa etiketama

Strpljenje i posmatranje ponašanja kroz vreme važniji su od brzih (i brzopletih) zaključaka.

Kada tražiti stručnu pomoć?

Ako primetite da su znaci uznemirenosti, nemira ili problema sa spavanjem stalni, izraženi i utiču na funkcionisanje deteta ili porodice, razgovor sa stručnjakom može pomoći da dobijete podršku i smernice.

Dijagnoza hiperaktivnosti kod beba

Iako hiperaktivnost kod beba ne znači uvek da će doći do razvoja ADHD-a, moguće je da će dete zadržati ovakav temperament i u kasnijem uzrastu. Međutim, važno je imati na umu da su mnoga deca jednostavno energična, radoznala i temperamentna, što je deo normalnog razvoja.

Ako postoji, ADHD se obično postavlja tek u osnovnoj školi, kada problemi postaju očigledniji, jer se od dece tada očekuje da sede duže vreme, prate uputstva i budu fokusirana.

Zato je važno ne donositi prerane zaključke, već pratiti dete kroz vreme, u različitim situacijama i uzrastima. U mnogim slučajevima, ono što na početku izgleda kao „hiperaktivnost” kasnije se pokaže kao potpuno uobičajen razvoj jednog živahnog, znatiželjnog deteta.

Ažurirano: 09.06.2025.

Autor: Redakcija

Foto: Shutterstock