Teme u trendu

Zdravi & ukusni

Recepti

Saznaj više

Vodič za kupovinu

Za trudnicu

Za bebu

Za mamu

Za dete

Lifestyle

Saznaj više

Kako se ponaša hiperaktivno dete?

U OVOM ČLANKU:

Hiperaktivno dete

Da li su to nestašna deca?

Hiperaktivno dete - simptomi

Šta izaziva hiperaktivnost kod deteta?

Kako pomoći hiperaktivnom detetu?

Hiperaktivna beba

Simptomi hiperaktivnosti kod bebe

Okruženje hiperaktivne bebe

Uzroci hiperaktivnosti bebe

Da li će hiperaktivna beba ostati takva?

Dijagnoza hiperaktivnosti kod beba

Hiperaktivno dete

Hiperaktivnost (hiperaktivni poremećaj sa pomermećajem pažnje ili ADHD - Attention Deficit Hyperactivity Disorder) se u modernoj psighologiji definiše kao neurobihervioralni poremećaj, mada je često upitno koliko je reč o “poremećaju” ili je jednostavno reč o temperamentu ili energičnosti koja je u samoj prirodi deteta.

Ovome doprinosi i to što je među roditeljima “hiperaktivnost” reč koja se dosta često upotrebljava. Neki ljudi misle da je hiperaktivno dete ono koje večito trči unaokolo. Međutim, dete može biti veoma energično i nemirno, a da nije u pitanju hiperaktivnost.

Dete koje je zaista hiperaktivno ne može da sedi sa mirom. Ono se stalno vrpolji, hvata stvari, priča ili trči, čak i kada mu se kaže da bude mirno. Ovakva deca su jednostavno više nego aktivna. Oko njih kao da je stalno prisutno neko “naelektrisanje” i neka “prenaglašenost”.

Da li su to nestašna deca?

Svako dete se ponekad ovako ponaša. Međutim, kada je zaista reč o hiperaktivnosti, ono što ovaj “poremećaj” razlikuje od “normalnog” ponašanja jeste što je prenaglašenost prisutna stalno i dete ne uspeva da je kontroliše.

Hiperaktivno dete je stalno aktivno na način koji ne priliči vremenu i mestu na kome se nalazi. Ovo “stalno” čini osnovnu razliku između hiperaktvinosti i onog što se smatra “normalnim” ponašanjem.

nastavak ispod

Hiperaktivna deca se često opisuju kao nestašna, neposlušna i impulsivna. Istina je da je hiperaktivnom detetu teže nego drugom da razvije veštine kontrole ponašanja, emocija i nivoa aktivnosti. Kao rezultat toga, roditelji često ne znaju kako da “obuzdaju” ovakvo dete. Roditelji se bore sa stresom, frustracijom i nedostatkom poštovanja od strane deteta.

Takođe, roditelji mogu osećati stid zbog detetovog ponašanja i mogu da se pitaju u čemu su pogrešili. Ali kod dece sa ADHD-om, ove veštine jednostavno ne dolaze prirodno.

Dete nije hiperaktivno zbog nedostatka discipline ili zato što je bezobrazno. Štaviše, dete koje je preterano aktivno često želi da se smiri, jer bi i njemu bilo lakše da prati i da se uključi u dešavanja oko njega. Za samo dete je frustrirajuće to što mu je teško da uradi ono što zna da se od njega očekuje.

Za roditelja hiperaktivnog deteta je pre svega važno da se edukuje o ADHD-u i o stilovima roditeljstva koji mogu da pomognu ili odmognu detetu. Na kraju krajeva, ovakva deca se često ističu u mnogim pozitivnim stranama ličnosti: kreativnosti, duhovitosti, mašti, inteligenciji, motoričkim veštinama, ... ali im neki, za drugu decu jednostavni zahtevi, kao što je stajanje u redu ili šetnja bez jurenja, padaju teško.

Hiperaktivno dete - simptomi

U ovom članku se fokusiramo na hiperaktivnost i impulsivnost kao jedan od simptoma iz spektra ADHD. Međutim, dete sa ADHD ne mora pokazivati znake hiperaktivnosti.

Dete sa ADHD-om može:

da ima slabu pažnju, ali da nije hiperaktivno ili impulsivno
da bude hiperaktivno ili impulsivno, ali da ima dobru pažnju
da ima slabu pažnju, a ujedno da bude hiperaktivno i impulsivno

Evo par primera tipičnog ponašanja kod hiperaktivnog deteta:

Uglavnom trči i viče dok se igra, čak i kada je unutra, a ne napolju.
Kada postoji zahtev da sva deca sede, recimo u vrtiću, hiperaktivno dete često ustaje i šeta se okolo.
Veoma brzo se kreće, tako da naleće na ljude i stvari, često se sapliće, udara ili pada.
Igra se previše grubo, slučajno u igri povređuje sebe ili drugu decu.
Ima potrebu da stalno nešto priča.

Često prekida druge u razgovoru.
Stalno se pomera sa jednog na drugo mesto, često nespretno.
Udara o stvari.
Vrpolji se i ima potrebu da sve uzme u ruke i da se igra sa time.
Teško mu je da sedi za stolom tokom obroka ili drugih mirnih aktivnosti.

Imajte u vidu da je često jako teško napraviti razliku između hiperaktivnosti i “normalnog” dečjeg ponašanja. Ukoliko prepoznajete samo neke od znakova hiperaktivnosti ili se pojedini znaci javljaju samo u nekim situacijama, onda verovatno nije u pitanju poremećaj pažnje, odnosno ADHD.

Osnovna stvar koja treba da se uzme u obzir kod hiperaktivnosti jeste uzrast deteta. Različito vreme je potrebno deci da razviju veštinu samokontrole koja je neophodan preduslov za regulisanje ponašanja. Neko dete će ovu veštinu razviti sa 4, dok će je drugo razviti tek sa 6 godina.

Šta izaziva hiperaktivnost kod deteta?

Hiperaktivnost je jedan od osnovnih simptoma ADHD-a. ADHD ne prolazi spontano sa rastom deteta, i može se nastaviti u odraslom dobu. Sa druge strane, hiperaktivnost često prođe kako dete raste ili postaje manje izražena, što se najčešće događa u pubertetu.

Takođe, postoje određena medicinska i mentalna stanja koja mogu uzrokovati hiperaktivno ponašanje. Problemi sa tiroidom, manjak sna, anksioznost i dugotrajni ili teži stres (npr. u slučaju zlostavljanja) mogu da dovedu do hiperaktivnosti.

Kako pomoći hiperaktivnom detetu?

Tragajte za obrascima ponašanja kod deteta. Kada je kod deteta najviše izražena hiperaktivnost? Kako to tačno izgleda? Na primer, možda se javlja kao uzvrpoljenost, nemir ili neprekidno pričanje.

Ukoliko je vašem detetu teško da se smiri za večerom ili nekom mirnom aktivnošću, možete probati da ga najpre smirite omiljenom knjigom ili igračkom. Ili da se izgrlite i pomazite sa detetom, fizička nežnost može potpuno umiriti dete.

Pružite detetu puno načina da bude aktivno kroz igru, sport, fizičke poslove i aktivnosti.

Hiperaktivnost kod deteta veoma teško pada i roditeljima i vaspitačima. Ono što je važno jeste da ne dozvolite da se dete oseća posramljeno. Ubedite dete da je način na koji se oseća i ponaša uobičajen i da će sa vremenom i uz vašu podršku biti veštiji u kontroli svojih impulsa i emocija.

Hiperaktivna beba

Neke bebe su jednostavno “teže” od drugih. Dok neke bebe zadovoljno leže u krevecima ili kolicima i posmatraju svet oko sebe, druge su zahtevne i bučne od prvog dana. Ovakve bebe imaju stalnu potrebu da se nose i može vam izgledati da se dosađuju u svom okruženju još od najranijeg uzrasta. Njih ljudi često nazivaju “hiperaktivnim bebama”.

Simptomi hiperaktivnosti kod bebe

Prema pedijatru dr Searsu, autoru brojnih knjiga i profesoru pedijatrije na Kalifornijskom univerzitetu, hiperaktivnost kod bebe nije dijagnoza, već samo opis. Bebe često mogu biti nemirne i izgledati kao da imaju motor koji se nikad ne gasi. Deca u prvoj i drugoj godini često ne mogu sa mirom da sede ni tokom obroka ili fotografisanja. Hiperaktivne bebe su stalno u pokretu, često plaču (ili se smeju i brbljaju), teško povezuju spavanje cele noći i moraju stalno da se ljuljuškaju u naručju. Mnoge od njih imaju kolike.

Mnoge bebe prerastu ove simptome, a kod nekih se ovo ponašanje nastavlja i u kasnijem uzrastu.

Okruženje hiperaktivne bebe

Dete koje je hiperaktivno u pojedinim situcijama, ne mora takvo biti u drugim. Energična beba koja se nalazi pored mirne, pasivne, bebe može delovati hiperaktivno u odnosu na nju. Pored toga, vaša beba može mirno da se igra u svom domu, a da bude previše uzbuđena i nemirna u društvu nepoznatih osoba.

Uzroci hiperaktivnosti bebe

Ne postoji samo jedan uzrok hiperaktivnosti u ovako ranom dečjem uzrastu. Ipak, dominantan uzork hiperaktivnosti jeste genetika. Beba roditelja koji je dijagnostifikovan sa ADHD ima 25% veću verovatnoću da nasledi ovo stanje. Izloženost pojedinim toksinima i povreda mozga takođe mogu izazvati hiperaktivnost.

Da li će hiperaktivna beba ostati takva?

Prema dr Sirsu, hiperaktivnost nije negativno obeležje. Razlikovanje “normalnog aktivnog" i hiperaktivnog ponašanja je samo stvar procene. Čak i ako verujete da je vaša beba hiperaktivna, to ne znači da će biti ovakva ceo život ili da će biti etiketirana kao hiperaktivno dete od strane psihologa ili pedijatra. Ovaj izraz samo opisuje kako se vaše dete ponaša u određenom periodu, bez naglašavanja da je to ponašanje dobro ili loše.