Strah od odvajanja kod beba: Kada se javlja i zašto?

Separaciona anksioznost je prirodna faza u razvoju beba koja se manifestuje kroz strah i uznemirenost kada se odvajaju od roditelja ili drugih bliskih osoba. Ova pojava može biti izazovna za roditelje, ali je važan deo emotivnog i socijalnog razvoja deteta.

Kada se javlja separaciona anksioznost?

Najčešće se prvi znaci separacione anksioznosti javljaju između 6. i 8. meseca života. U ovom periodu, bebe počinju da razvijaju osećaj vezanosti za svoje primarne negovatelje i postaju svesnije njihove prisutnosti i odsustva.

Separaciona anksioznost obično dostiže vrhunac između 10. i 18. meseca, kada bebe intenzivnije reaguju na razdvajanje. Kod neke dece može trajati i duže, ali obično postepeno slabi između 2. i 3. godine, kada dete razvija veću sigurnost u to da će se roditelj vratiti.

Zašto se javlja separaciona anksioznost?

Separaciona anksioznost se razvija kao deo kognitivnog i emotivnog rasta deteta. Ključni faktori koji utiču na njenu pojavu uključuju:

• Razvoj trajnosti objekta – Bebe počinju da razumeju da stvari i osobe postoje čak i kada ih ne vide. Međutim, još uvek nemaju sigurnost da će se roditelj vratiti, što ih može uznemiriti.
   
• Povezanost sa roditeljima – U ovom uzrastu dete formira sigurnu privrženost prema roditeljima i oseća se ugroženo kada ih nema u blizini.
   
• Strah od nepoznatih osoba – Oko 8. meseca bebe postaju opreznije prema nepoznatim ljudima i preferiraju prisustvo poznatih lica.
   
• Rano iskustvo odvajanja – Deca koja su imala nagla odvajanja (npr. boravak u bolnici ili duže odsustvo roditelja) mogu pokazivati jaču separacionu anksioznost.

Kako olakšati separacionu anksioznost kod beba?

Iako je separaciona anksioznost normalna, postoje načini da se beba postepeno prilagodi odvajanju:

• Kratka razdvajanja – Počnite sa kratkim odlascima i postepeno ih produžavajte kako bi se dete naviklo.
• Jasni rituali pri odlasku – Recite bebi „Vidimo se kasnije“ umesto da se iskradate, kako bi stekla poverenje da ćete se vratiti.
• Uvođenje poznatih predmeta – Omiljena igračka ili ćebence mogu pomoći bebi da se oseća sigurnije kada ste odsutni.
• Pozitivni rastanci – Ostanite smireni i nasmejani pri odlasku kako beba ne bi osetila vašu nesigurnost.
• Davanje vremena za prilagođavanje – Ako beba počinje da ide u vrtić ili ostaje s drugom osobom, omogućite joj postepeno prilagođavanje.

Separaciona anksioznost je deo zdravog razvoja deteta i znak jake emotivne veze s roditeljima. Potrebno je strpljenje i postepeno privikavanje na razdvajanje kako bi dete kroz ovu fazu prošlo sa manje stresa i više sigurnosti.

nastavak ispod

Pročitaj još:

• 40 Montesori aktivnosti za decu
   
• Koje edukativne igračke podstiču razvoj mozga? 
   
• Šta znači “Serviraj i reterniraj” - metoda koja razvija mozak bebe

Kako se manifestuje separaciona anksioznost kod beba?

Prepoznaćete da je u pitanju strah od ovajanja ako beba ima jaku potrebu da stalno bude uz vas. Postoje različiti znakovi da beba prolazi kroz strah od odvajanja, u zavisnosti od svog temperamenta i faze razvoja.

Najčešće su to:

• Plakanje kada mama odlazi – Jedan od najčešćih znakova je intenzivan plač čim se mama udalji, čak i na nekoliko sekundi. Beba ne razume da će se mama vratiti, pa oseća strah i nesigurnost.
   
• Odbijanje drugih osoba – Bebe koje prolaze kroz ovu fazu mogu postati veoma vezane za jednu osobu(najčešće mamu) i odbijati da ih neko drugi drži, hrani ili uspavljuje.
   
• Povećana potreba za fizičkim kontaktom – Beba može stalno tražiti da bude nošena, naslanjati se na mamu ili držati se za nju čak i kada su zajedno kod kuće.
   
• Noćno buđenje i plač – Ako je beba ranije prespavala celu noć, može iznenada početi češće da se budi i traži roditelja, jer oseća strah kada primeti da je sama.
   
• Strah od nepoznatih lica – Separaciona anksioznost često ide uz stidljivost prema nepoznatima. Beba može reagovati plačem ili povlačenjem kada neko novi pokuša da je uzme u naručje.
   
• Odbijanje da ostane u vrtiću ili sa dadiljom – Starije bebe i mala deca mogu pokazivati otpor prema ostajanju bez roditelja, plačući ili protestujući kada treba da ostanu s nekim drugim.
   
• Negativne reakcije pri ponovnom susretu – Nekad se bebe mogu naljutiti ili biti uznemirene kada se roditelj vrati, jer su doživele odvajanje kao stresno iskustvo.

Da li beba želi da stalno bude uz mamu zbog separacione anksioznosti?

Da, separaciona anksioznost može izazvati potrebu bebe da stalno bude uz mamu ili drugu blisku osobu. To je prirodna i zdrava reakcija, jer beba u tom periodu shvata da njen opstanak zavisi od prisustva roditelja.

Međutim, važno je postepeno pomagati bebi da se oseća sigurno i kada mama nije prisutna. To se može postići kroz kratka odvajanja, predvidive rutine i umirujuće rituale pri rastanku.

Separaciona anksioznost nije znak da nešto nije u redu – naprotiv, ona pokazuje da beba stvara jaku emotivnu povezanost, što je osnova za kasniji zdrav razvoj. 

Koliko će trajati strah od odvajanja?

Strah od odvajanja se prirodno razrešava postepeno, kako beba stiče sigurnost da će se roditelj uvek vratiti i kako razvija veću samostalnost. Ovaj proces može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od deteta i načina na koji roditelji reaguju na njegovu anksioznost.

Oko 8. meseca beba počinje da razume da stvari i ljudi postoje čak i kada ih ne vidi. Kako se ovo razumevanje produbljuje, dete se oseća sigurnije kada roditelj ode.

Kako beba raste, postaje sposobnija da se igra sama, istražuje okruženje i provodi vreme sa drugima, što joj pomaže da se postepeno odvaja od roditelja.

Kroz svakodnevne rutine (npr. odlazak mame na posao, ostanak kod bake ili u vrtiću), dete uči da odvajanja nisu trajna i da mama uvek dolazi nazad. Ako dete oseća da su roditelji dosledni i pouzdani, razvija osnovno poverenje, što mu pomaže da se lakše nosi s odvajanjima.

Starija deca mogu razumeti objašnjenja, pa im roditelji mogu reći: „Vraćam se posle ručka“ ili „Biću tu čim završi crtani“. Ovo im pomaže da se osećaju sigurnije.

Na kraju će deca postepeno naučiti kako da umire sebe, bilo kroz utešne rituale (grljenje omiljene igračke) ili kroz iskustvo da su sigurna i kada su nakratko sama.
 

Kod većine dece se značajno smanjuje do 2. ili 3. godine, ali neka deca mogu i duže pokazivati blage znake nelagode pri odvajanjima. Ako dete i nakon 3-4 godine ima izuzetno jak strah od odvajanja koji ometa njegov svakodnevni život, može biti korisno potražiti savet stručnjaka.

Strah od odvajanja je prirodna i prolazna faza, a uz podršku roditelja, dete će iz nje izaći sigurnije i spremnije za samostalnost.

Autor: Redakcija

Foto: Shutterstock