U OVOM ČLANKU:

Šta je epilepsija?

Kako izgledaju epileptični napadi?

Da li je epilepsija trajno oboljenje?

Da li je opasna?

Šta izaziva epilepsiju?

Kako se epilepsija dijagnostikuje?

Lečenje epilepsije

Epilepsija kod dece- Šta je epilepsija?

Epilepsija je još uvek neispitan poremećaj u mozgu koji se ispoljava kroz česte napade koje doživljava osoba sa ovim poremećajem. Nervne ćelije (neuroni) iz nekog razloga postaju nadražljive i potom dolazi do izbijanja električnih impulsa kada bez prestanka jedna drugoj šalju električne signale. Postoje različiti tipovi epileptičnih napada, u zavisnosti od mesta na kom je došlo do poremećaja u mozgu.

Kako izgledaju epileptični napadi?

Ukoliko dete ima napad, možda će delovati zbunjeno, imaće prazan i ukočen pogled i imaće čudne pokrete tela u vidu konstantnih trzaja i drhtanja. Može doći i do poremećaja vida, sluha, govora ili osećaja dodira. Nekada se može manifestovati i kroz ponavljanje nekih radnji poput mljackanja, češanja. Kod jačih napada može doći i do poremećaja ili gubitka svesti, ugriza jezika, nekontrolisanog mokreja. Napadi obično traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Nisu bolni, ali su veoma uznemirujući i potresni. Nakon napada može nastupiti kraći ili duži period pospanosti ili konfuzije koji može trajati od par minuta do par sati.

Ako je dete do sada imalo samo jedan napad, ne mora da znači da ima epilepsiju. A ako je imalo više od jednog napada bez ikakvog konkretnog i poznatog uzroka (kao što su npr. hipoglikemija, problemi sa balansom elektrolita, povećana temperatura ili meningitis), onda se može dijagnostikovati epilepsija. Epilepsiju može izazvati i povreda glave ili strukturalna abnormalnost mozga.

Da li je epilepsija trajno oboljenje?

Kod nekih ljudi epilepsija je privremena - neki ljudi je naprosto prerastu, dok kod drugih ona traje tokom celog života.

Da li je epilepsija opasna?

U većini slučajeva epilepsija nije ozbiljna, niti opasna.

Ukoliko znate da dete ima sklonost da doživljava ove napade, onda bi trebalo da ima vaš nadzor kada je u blizini vode, visokih mesta, u saobraćaju, i sredinama gde bi moglo biti povređeno ako mu se napad dogodi. Dok ste u svom domu možda ne bi bilo loše da podove obložite nečim mekanim, kao i da zaštitite sve oštre ivice na nameštaju.

Ipak, navešćemo jedina dva slučaja kada epilepsija može biti opasna. Oba slučaja su veoma retka i često se nikada ni ne dogode kod ljudi sa epilepsijom. Jedan od njih je epileptikus - pojava tri ili više epileptičnih napada u roku od 30 minuta bez uspostavljanja svesti između napada, i ovo može rezultirati ozbiljnim oštećenjem mozga. Drugi slučaj, izuzetno redak, se zove SUDEP - Sudden Unexplained Death in Epilepsy, ili iznenadna neobjašnjiva smrt tokom epilepsije. Ova pojava je izuzetno retka, smatra se da se dešava kod 1 od 1000 osoba sa dijagnozom epilepsije. Uglavnom se dešava kada napadi nisu kontrolisani lekovima duži vremenski period, posebno ukoliko često imaju napade karakteristične po kočenju  ili podrhtavanju mišića.

U prošlosti su ljudi često mešali epilepsiju sa mentalnom bolešću ili intelektualnom nesposobnošću. Međutim, ne postoji korelacija između ovih poremećaja.

Šta izaziva epilepsiju?

Epilepsiju izaziva neka abnormalnost u funkcionisanju mozga, ali šta dovodi do ove abnormalnosti, nije utvrđeno. Zapravo, u 7 od 10 slučajeva kod dečije epilepsije se ne zna tačan uzročnik.

Ukoliko je uzročnik nepoznat, onda je reč o idiopatskoj epilepsiji. Ukoliko su napadi izazvani povredom mozga onda je reč o simptomatskoj epilepsiji.

Mogući uzročnici kod dečije epilepsije su povreda glave tokom porođaja ili kasnije, meningitis i druge infekcije mozga, groznica, malformacija mozga, urođeni defekti poput Daunovog sindroma ili tuberozne skleroze, trovanje (olovom ili ugljen monoksidom, npr), nasledni poremećaji ili poremećaji neurotransmitera.

Kod novorođenčadi do ovoga mogu dovesti: nedostatak kiseonika prilikom porođaja, nizak nivo šećera, kalcijuma ili magnezijuma, krvarenje unutar mozga, kao i konzumiranje narkotičnih supstanci od strane majke tokom trudnoće.

Kako se epilepsija dijagnostikuje?

Ako je dete do sada imalo samo jedan napad, ne mora da znači da ima epilepsiju. A ako je imalo više od jednog napada bez ikakvog konkretnog i poznatog uzroka (kao što su npr. hipoglikemija, problemi sa balansom elektrolita, povećana temperatura ili meningitis), onda postoji mogućnost da se radi o epilepsiji.

Lekar postavlja dijagnozu slušajući vaše opise detetovog napada, kao i radeći određeni psihološki test kako bi došao do saznanja šta bi moglo da izaziva napade. Procena psihofizičkog razvoja je veoma bitna za postavljanje dijagnoze, kao i opšti pedijatrijski pregled.

Analize krvi, CT ili MRI skener ili pak EEG merenja koja prikazuju električnu aktivnost u mozgu mogu da pomognu u potrazi za uzrokom. Nekada i PET skener može da pomogne da se identifikuju delovi mozga koji proizvode ove napade. Ako lekar posumnja na infekciju centralnog nervnog sistema može se uzeti uzorak likvora za dalju proveru. 

Neophodna je konsultacija sa lekarom kako bi se utvrdilo da li dete pati od epilepsije i da li za to postoji određen razlog. Nikako ne treba na svoju ruku donositi preuranjene zaključke.

Lečenje epilepsije

Veoma je važno da dete koristi terapiju ukoliko postoji dijagnoza epilepsije. Nelečena epilepsija može povećati rizik od nesreća, povreda glave ili gušenja. Česti napadi mogu uticati i na akademski i društveni život deteta. 

Većina povreda ne izaziva oštećenja na mozgu. Ipak, ponekad je teško kontrolisati napade. Nekada je potrebna i intenzivna nega kako bi se sprečile značajnije zdravstvene posledice.

Kod najvećeg procenta dece sa epilepsijom moguće je kontrolisati napade odgovarajućim lekovima. Nažalost, kod neke dece napadi će se nastaviti i pored terapije. Zato naučnici neprestano rade na iznalaženju novih načina terapije, sa ili bez upotrebe lekova.