U OVOM ČLANKU:

Sunčanica kod dece

Opekotine od sunca

Kako da zaštitite bebu ili malo dete

Da li koristiti kreme za sunčanje?

Najbolja krema za sunčanje za bebe 

Šta raditi kada dete izgori na suncu

Sunčanica kod dece, toplotni udar i opekotine: Kako zaštititi bebu od sunca i malo dete?

Sa dolaskom toplog vremena i planiranjem letovanja, veoma je važno da se informišete o preporukama o zaštiti beba i male dece od sunca i vrućina.

Prva stvar koju morate da znate jeste da se bebe mogu lako pregrejati. Bebe u prvim mesecima života još uvek nemaju razvijenu termoregulaciju. To znači da nemaju načina da se rashlade ako im je previše toplo. Bebe se oslanjaju na roditelje da ih raskomote i zaklone od vrućine.

Pregrejavanje tela je nažalost jedan od faktora koji može povećati rizik od SIDS-a (sindroma iznenadne smrti), pa je važno da roditelji preduzmu preventivne mere radi zaštite od nastupajućih vrućina.
 

nastavak ispod

reklama

Sunčanica kod dece

Kroz sistem termoregulacije, telo se prilagođava promenama temperature u okruženju. Na primer, kada je hladno telo se drhtanjem zagreva, a kada je toplo znojenjem se rashlađuje. Time se temperatura tela održava na konstantnom nivou (36°C-37°C), optimalnom za funkcionisanje svih organa.

Do poremećaja termoregulacije dolazi kada telo gubi sposobnost da se bori sa previše visokom (ili niskom) temperaturom.
 

Sunčanica

Sunčanica i toplotni udar imaju slične simptome, i oba se odnose na poremećaj termoregulacije tela usled visoke temperature. 

Sunčanica nastaje kao posledica izloženosti direktnom suncu, konrektno glave, i pregrejavanjem mozga. 

Toplotni udar

Toplotni udar nastaje pregrejavanjem tela usled visoke temperature okruženja. On ne zahteva boravak na direktnom suncu. 

Kod toplotnog udara, temperatura tela se podiže na 40°C i više i zahteva hitnu medicinsku pomoć jer stanje može biti opasno po život. 

Toplotna iscrpljenost

Toplotna iscrpljenost je manje ozbiljno stanje od sunčanice i toplotnog udara, ali i dalje zahteva neodložno rashlađivanje tela, jer može prethoditi toplotnom udaru. 

Većina ljudi je pre ili kasnije iskusilo toplotnu iscrpljenost. Štaviše, kada se govori o "sunčanici" uglavnom se misli na toplotnu iscrpljenost. 

Simptomi toplotne iscrpljenosti

• pojačana žeđ
• slabost i izražen umor
• nesvestica
• bol u mišićima
• mučnina i povraćanje
• razdražljivost
• pojačano znojenje
• hladna, vlažna koža
• povišena temperatura (ali ispod 40°C)

Simptomi toplotnog udara

• izražena glavobolja
• slabost, ošamućenost
• konfuznost
• brzo disanje i brz srčani ritam
• gubitak svesti (onesvešćivanje)
• napadi
• malo znojenja ili odsustvo znojenja
• zajapurena, vruća, suva koža
• povišena temperatura (40°C i više)

Prva pomoć 

Ukoliko dete pokazuje simptome toplotne iscrpljenosti ili čekajući pomoć za dete koje možda ima toplotni udar, preporučuje se sledeće:

• Odmah sklonite dete sa sunca - uvedite dete unutra ili u senku. 
   
• Skinite odeću sa deteta.
   
• Neka dete legne, sa blago podignutim stopalima.
   
• Ako je dete svesno, tuširajte ga mlakom vodom ili mu napravite mlaku kupku ili ga prskajte mlakom vodom.
   
• Dajte detetu hladne vode u malim, ali čestim gutljajima.
   
• Ako dete povraća, okrenite mu glavu u stranu da se ne bi zagrcnulo. 

Odmah potražite pomoć lekara:

• Ukoliko se kod deteta pojavi groznica (drhtavost).
• Ako se pojavi glavobolja, ošamućenost, nesvestica.
• Ako dete pokazuje simptome dehidriranosti (pojačana žeđ, ređe mokrenje, suvoća očiju ili usta).

Opekotine od sunca

Koža beba i male dece je tanka, nežna i proizvodi manje melanina - prirodnog odbrambenog mehanizma od štetnih sunčevih zraka.

Aktivnosti i igra na suncu tokom letnjih dana izazivaju najčešća i najveća oštećenja (opekotine) kože. Ponavljana ili veća izgorevanja na suncu, mogu izazvati prevremeno starenje kože i povećati rizik od kancera kože. 

Naročito su pod rizikom deca koja imaju veoma svetlu kožu, mladeže, pege, ili porodičnu istoriju sa kancerom kože.

Simptomi izgorele kože

Kada dođe do opekotina od sunca, najčeše su vidljivi sledeći simptomi:

• crvenilo
• otečenost
• bol
• plikovi
• povišena temperatura 
• drhtavost
• slabost
• suva koža koja svrbi i ljušti se u narednim danima

Prva pomoć kod opekotina od sunca

• Sklonite dete sa sunca dok se opekotine ne zaleče.
   
• Istuširajte dete mlakom (ne hladnom) vodom ili stavljajte hladne obloge koliko god je potrebno.
   
• Dajte detetu ibuprofen ili paracetamol (isključivo po poreporuci doktora) kako bi se umanjio bol.
   
• Koristite hidrantnu kremu, gel za olakšanje simptoma ili sprej posle sunčanja. 
   
• Kada izlazite napolje opekotine treba sasvim prekriti odećom dok se potpuno ne zaleče.

Odmah potražite pomoć lekara:

• ako opekotine uzrokuju plikove ili je prisutan ekstreman bol
• ako se pojavi otok na licu od opekotina
• ukoliko je veliki deo tela pod opekotinama
• ako se kod deteta jave simptomi toplotnog udara

Kako da zaštitite bebu i malo dete od sunca i vrućina?

Osnovne smernice za zaštitu od sunca i vrućina:
 

1. Izbegavajte izlaske kada je sunce najjače

Najbolji savet je da ne izlazite napolje između 10 i 17 časova, kada su sunčevi zraci najjači.

Ova preporuka je veoma važna, ali je važno da je kombinujete i sa narednim preporukama.

2. Neka dete bude u hladovini

Potražite prirodnu hladovinu ili postavite suncobran. 

3. U kolicima NEMOJTE prekrivati bebu

Kada prekrivku postavite preko kolica, temperatura u kolicima raste, umesto da se smanjuje. Beba možda nije direktno izložena suncu, ali joj i dalje može postati jako toplo.

Umesto prekrivanja, možete korisiti suncobran ili produžetak haube od kolica radi zaštite od direktnih sunčevih zraka. Važno je da postoji cirkulacija vazduha, kako se sedište ili nosiljka ne bi previše zagrejali.

4. Zaštitite bebinu kožu od direktnih sunčevih zraka odećom

Najbolji način da zaštitite osetljivu bebinu kožu jeste da je oblačite u laganu, svetlu odeću. Svetle boje reflektuju svetlost i štite od sunčevih zraka mnogo više nego tamna odeća.

Možete potražiti na tržištu i odeću od specijalnog materijala (odela za kupanje) koja imaju ugrađen zaštitni faktor - uglavnom je na njima istaknuta “UV zaštita”.

Važan deo zaštite je i odgovarajući šeširić. Ako je moguće, bilo bi dobro da dete nosi i naočare za sunce sa UV zaštitom.

  Alergija na sunce i druge pojave na koži tokom letnjih dana

5. Zaštita u autu

Tokom letnjih dana temperatura u autu može dostići veoma opasne nivoe. 

Sedišta koja su uglavnom tamne boje se mogu pregrejati, pa je dobro da stavite lagani peškirić ili pelenu pre nego što postavite bebu u sedište.

Takođe vodite računa o eventualnim metalnim delovima koje beba može da dodirne rukom ili nogom, da se ne bi opekla.

Pre nego što bebu stavite u auto sedište, najpre izluftirajte prostor par minuta. Uključite klimu ili držite pomalo otvorene prozore tokom putovanja. Bilo bi dobro da nabavite zastore za prozore, koji će čuvati bebu u senci.

Neka beba bude u laganoj, svetloj odeći ako putujete autom.

6. Obezbedite bebi puno tečnosti.

Bez obzira da li dojenjem, formulom ili kombinacijom sa vodom (za starije bebe), tokom toplih dana jako je važno da beba bude dovoljno hidrirana.

Naučite starije dete da nosi sa sobom flašicu vode kada je napolju. 

7. Zaštita tokom noći

Tokom leta, temperatura u sobi može biti visoka i tokom noći. Beba treba da bude u laganoj odeći, prekrivena laganim prekrivačem.

Možete ostaviti otvorena vrata ili prozor (ukoliko je bezbedno), radi provetravanja prostorije.

Pročitaj još:

bebo.club istražuje: 7 najboljih krema za sunčanje na našem tržištu

Da li koristiti kreme za sunčanje?

Kreme za sunčanje su uglavnom namenjene bebama nakon 6 meseci starosti, dok se kod mlađih beba preporučuju druge metode zaštite od sunca.

Kada prvi put koristite kremu za sunce, ispratite da li se javljaju ikakve reakcije na koži. Najbolji izbor su kreme i losioni na kojima piše da su namenjene “osetjivoj koži”.

Saznajte više o reakcijama na koži tokom letnjih dana.

Koji zaštitini faktor je odgovarajući za dete?

Kada je reč o pitanju da li je SPF30 dovoljno visoka zaštita, ovo zavisi od kvaliteta samog preparata, vremena, geografskog područja i aktivnosti, ali za bebu i malo dete je uvek poželjnije biti obazriv i primeniti veći zaštitni faktor - SPF50 ili SPF50+.

Bez obzira da li izaberete manji ili veći zaštitni faktor, ključno je važno koliko često nanosite kremu i da li je nanosite u dovoljnoj količini.

Koju količinu kreme nanositi i koliko često?
 

• Nanesite kremu za sunčanje svaki put kada dete izlazi na sunce. Preporuka je da se krema nanese bar 15 do 30 minuta pre izlaska na sunce, radi efikasnije zaštite. 
   
• Nemojte propustiti da namažete uši, šake, stopala, ramena i vrat. Podignite bretele i namažite ispod njih. Ne zaboravite da zaštitite i dečja usta, najbolje balzamom za usta sa zaštitnim faktorom SPF 30.
   
• Kremu nanesite dovoljno da se sasvim pokrije izložena koža. Kako bi se postigla efikasna zaštita, gruba preporuka je oko 2mg kreme na oko 2cm2 kože.
   
• Ponavljajte mazanje kremom na svaka 2 sata. Potrebno je da ponovo namažete kremu ukoliko se dete kupalo ili znojilo. 
   
• Izaberite kremu koja je vodootporna. Neke vodootporne kreme mogu ostati na koži i do 80 minuta u vodi. Ipak, bez obzira na to, obavezno namažite dete kremom ponovo kada izađe iz vode. 

Najbolja krema za sunčanje za bebe

Kada birate kremu za sunčanje za bebu ili malo dete, služite se ovim smernicama:

1. Birajte proizvod sa visokim zaštitnim faktorom.

2. Birajte kremu na kojoj je istaknuta oznaka "bez parfema" i "hipoalergenska".

3. Što je mlađi uzrast za koji je krema namenjena, to je krema bezbednija za upotrebu.

4. Dajte prednost proizvodima koji se lako nanose.

5. Vodite se cenom, ali mudro vagajući prednosti i nedostatke proizvoda. Imajte u vidu da su kreme na prirodnoj bazi skuplje od hemijskih formula. Ako izaberete pristupačniju kremu, vodite računa o uzrastu za koji je namenjena. Svakako najpre probajte proizvod na manjoj površini kože i ispratite da li dolazi do alergijske reakcije pre nego što nanesete veću količinu kreme. 

Važno je znati da, iako ste nanosili kremu, dečja koža može izgoreti na suncu. Ovo nužno ne znači da je to zato što krema nije imala dovoljno visok zaštitni faktor.

I drugi faktori mogu doprineti da koža izgori, a neki od njih su: da li je krema vodootporna, da li se dete kvasilo ili se oznojilo i da li je krema skinuta odećom ili peškirom.

Izvori:
www.kidshealth.org
www.mayoclinic.org
www.babynatal.co.uk
www.nhs.uk
www.which.co.uk

Ref:
* https://www.independent.co.uk/extras/indybest/fashion-beauty/sun-care-tanning/sunscreens-babies-sensitive-skin-under-over-6-months-reviews-cream-a9528611.html

Foto: Shutterstock