U OVOM ČLANKU:

4 stilova roditeljstva

Autoritatvino vs. autoritarno roditeljstvo

Šta je autoritarno roditeljstvo?

Šta je autoritativno roditeljstvo?

Zašto je autoritativno vaspitanje bolje?

VIDEO: Šta da uradim kada dete prolazi kroz napad besa?

Novi pravci roditeljstva - svesno roditeljstvo

Vaspitanje dece: Koji je najbolji model vaspitanja deteta?

Kada vaše dete odbija da pojede obrok, da li ga terate da sedi za stolom dok ga ne pojede? Ili mu ponudite nekoliko opcija među kojima može da izabere ono šta mu se najviše sviđa? U zavisnosti od odgovora na ova pitanja, možete se svrstati u tip autoritarnog ili autoritativnog roditelja.

Iako ova dva stila roditeljstva slično zvuče, između njih postoji velika razlika.

U čemu je suštinska razlika i zašto stručnjaci veruju da je upravo jedan od ova dva najbolji?

Pre nego što nastavimo dalje, hajde da prođemo kroz sve stilove roditeljstva...

4 stilova roditeljstva

Ponekad preklinjemo decu, a nekada im komandujemo. Ponekad popuštamo njihovim prohtevima, a nekad jasno kažemo "ne". 

Ali koji je zaista naš stil vaspitanja?

Većina nas kombinuje više stilova u zavisnosti od situacije i uzrasta dece. Zanimljivo je da nismo ni svesni da ipak naginjemo jednom od četiri opšta tipa roditeljstva koje su definisali psiholozi. Evo o kojim tipovima je reč:

Autoritativno roditeljstvo

Ovo su roditelji koji su strogi i imaju jasne standarde ponašanja, ali u isto vreme pokazuju ljubav, nežnost i brigu. Ovakvi roditelji podržavaju samostalnost, istovremeno se trudeći da pravedno i dosledno sprovode disciplinu.

Autoritarno roditeljstvo

Ovo su roditelji koji su strogi i zahtevaju bespogovornu poslušnost dece. Objašnjenje nekog pravila se uglavnom svodi na “Zato što sam ja tako rekla”.

Ovaj tip roditeljstva karakterišu manjak topline i nežnosti, visoka očekivanja uz nisku saosećajnost, dok se greške strogo kažnjavaju.

Permisivno roditeljstvo

Ovo su roditelji koji deci nude veliku slobodu, puni su nežnosti, topline i privrženosti. Ne postoji mnogo pravila i nema discipline ili je ona vrlo niska. Roditelji nemaju velika očekivanja, dozvoljavaju da “deca budu deca”, sa niskim očekivanjima u pogledu njihove zrelosti i samokontrole. Čak i kada postoje pravila, ona nisu striktna ili se ne sprovode dosledno.

Izbegavajuće roditeljstvo

Ovde jasne granice ne postoje, roditelji nisu previše uključeni u život deteta, osim brige o osnovnim fiziološkim potrebama. Ovakvi roditelji ne postavljaju zahteve prema detetu ili su zahtevi retki. Često su indiferentni i pokazuju nizak nivo emotivne naklonosti prema detetu.

  8 moćnih namirnica za bolji imunitet kod deteta

Autoritativno vs. autoritarno roditeljstvo

Ova dva stila roditeljstva se izdvajaju kao najčešća kod roditelja. Oba stila imaju visok nivo zahteva u odnosu na dete. Ali ono što ih razlikuje je nivo saosećanja.

Šta ustvari znači autoritarno roditeljstvo?

Autoritarno roditeljstvo podrazumeva strogost. Na ovaj tip roditeljstva najčešće mislimo kada kažemo “kako su se deca odgajala u vreme naših roditelja i njihovih roditelja”.

Autoritaran roditelj ne voli da vidi da se iste greške ponavljaju i veoma jasno postavlja ograničenja i pravila o kojima nema “diskusije” - često ne uzimajući u obzir detetove potrebe.

U domu u kome se sprovodi autoritarni pristup, pravila su “sveti gral” koja sve drže pod kontrolom. A šta kada se ta pravila prekrše? Jednostavno, dete će biti kažnjeno. Kada dete zatraži razlog zašto je kažnjeno, roditelj će odgovoriti sa “Zato što sam ja tako rekao/rekla”.

Autoritarni roditelji veruju da deca moraju da budu poslušna i da rade samo ono što im se kaže. Na kraju krajeva, ako se deca ne povinuju pravilima, roditelj može da izgubi autoritet i kontrolu.

Međutim, istraživanja su pokazala da ovakvo roditeljstvo češće odgaja manje veselu decu, decu koja su sklonija stresovima i depresiji i koja imaju niže samopouzdanje u odnosu na decu roditelja sa autoritativnim stilom vaspitanja.

Nije začuđujuće što ne uspevamo da proniknemo u dušu naše dece. Kako možemo da ih čujemo kada većina nas jedva sluša i same sebe?   - dr Šefali Cabari, autorka knjige “Svesni roditelj”

Šta je autoritativno roditeljstvo?

Autoritativno roditeljstvo sa druge strane, postavlja pravila uzimajući u obzir želje deteta.

Ovaj tip vaspitanja nosi i puno izazova za obe strane. Roditelji daju emocionalnu podršku kada se nešto uradi kako treba. Ali, ako se dete ne ponaša lepo, disciplinom će naučiti lekciju.

Autoritativnim roditeljima nije najvažnije da dete bude slepo poslušno, već da ono uči iz svojih grešaka.

Istraživanja su pokazala da autoritativni roditelji češće odgajaju decu koja su više samostalna, vedrija i imaju uopšteno bolje psihološko stanje.

Sada dolazimo do očiglednog odgovora da je između autoritarnog i autoritativnog, bolje autoritativno vaspitanje. Ali zašto?

Zašto je autoritativno vaspitanje bolje?

Dijana Baumrind, nemački psiholog koja je razvila prvobitnu podelu stilova roditeljstva je nazvala autoritativno roditeljstvo “baš pravim načinom”, jer su studije pokazale da su deca autoritativnih roditelja uspešnija i da imaju više optimističan stav.

Istraživanje psihologa na Templ univerzitetu je pokazalo da deca tinejdžeri autoritativnih roditelja pokazuju bolje rezultate u školi i da imaju veće šanse da uspeju u kasnijem akademskom obrazovanju.

Još jedna studija objavljena u Američkom udruženju psihologa je otkrila da su adolescenti koje su odgajali autoritativni roditelji bili više sigurnai u svoje sposobnosti i manje skloni problematičnim ponašanjima, kao što su zloubotreba alkohola i droga i agresija prema drugima. 

Razlog tome? Tajna leži u održavanju ravnoteže između discipline i brižnosti. Autoritativni roditelji koriste pozitivnu, tzv. induktivnu disciplinu koja omogućava deci da razmišljaju logično o tome kako njihovo ponašanje utiče na druge. 

Ideja je da se detetu umesto kažnjavanjem i pretnjama, konstruktivno i nesebično objasne posledice nekog ponašanja. Za malo dete to može da bude jednostavno objašnjenje da nešto ne dira, kao na primer: "Ne diraj to! Previše je vruće! Može da te opeče! Dok za starije dete to može da bude objašnjenje, (ali ne instrukcija), o tome zašto određena pravila postoje. 

Dokazano je da čak i najmlađa deca osećaju empatiju i žele da budu od pomoći. I to je osnovni rezon ovog pristupa. Na ovaj način mi pomažemo detetu da razvija svest o tome kako njegovo ponašanje utiče na druge. 

U isto vreme, autoritativni roditelj osluškuje potrebe svog deteta i podržava ga onda kada je to potrebno. Pokazujući pritom puno ljubavi i topline.

VIDEO: Šta da uradim kada dete prolazi kroz napad besa?

Kako to funkcioniše i kako možete da primenite ovaj pristup sa svojim detetom?

Dajte detetu ohrabrenje i hvalite ga kada radi dobre stvari. Na primer, “Baš je lepo što si bio ljubazan prema svom drugaru.”

Kada se dete ne ponaša lepo, koristite pozitivnu disciplinu da naučite dete lekciji. Na primer “Zato što nisi počistio nered u sobi na vreme, moraćemo da propustimo zabavu. Ovo će se  desiti svaki put kada ne budeš pospremio svoju sobu.”

Ono što je izazov kod ovakvog roditeljstva jeste pronaći pravu meru između strogosti i fleksibilnosti. Potrebno je postaviti jasna pravila, dok u isto vreme ova pravila treba prilagođavati u skladu sa detetovim trenutnim stanjem, raspoloženjem i drugim okolnostima.

Ono što možete da uradite jeste da zajedno sa svojim detetom (kada je dovoljno veliko) napravite spisak ponašanja koje se toleriše i koje se ne toleriše. Objasnite logične uzroke svakog ponašanja i prirodne posledice koje dolaze - uključujući to kako njegovo ponašanje utiče na druge.

Poštujte osećanja svog deteta i pokažite mu da ono u sebi ima sposobnost da postane otporno. - dr Šefali Cabari, autorka knjige “Svestan roditelj”

Sledeće tvrdnje mogu da vam budu dobar vodič u primeni ovog pristupa u vaspitanju.

Autoritativni roditelj se uglavnom slaže sa sledećim tvrdnjama:

• Uzimam u obzir detetove želje i osećanja pre nego što zahtevam nešto od njega.
• Hrabrim dete da priča o svojim osećanjima.
• Pokušavam da mu pomognem kada je uplašeno ili frustrirano.
• Objašnjavam detetu razloge za očekivanja koja imam od njega.
• Poštujem mišljenje svog deteta i podstičem ga da ga deli samnom, čak i kada se ono razlikuje od mog.

Roditelji koji su manje autoritativni imaju ovakve tvrdnje:

• Puštam dete da se izvuče i ne završi stvari koje bi trebalo da završi.
• Podmićujem dete da bi uradilo ono šta želim.
• Razbesnim se na svoje dete.
• Kažnjavam dete time što mu uskraćujem nežnost.

Novi pravci roditeljstva - svesno roditeljstvo

Brojne studije su pokazale da je autoritativno vaspitanje dovoljno da se odgajaju samostalna i kompetentna deca. Ali da li postoji još nešto bolje kada govorimo o odgajanju deteta u ovoj modernoj, kompleksnoj, brzoj današnjici?

Svesno roditeljstvo predstavlja revolucionarni stil roditeljstva koje pomaže da odgajamo jedinstveno, samopouzdano i nezavisno dete, koje nije primorano da se stavlja u kalup nametnut od strane zajednice i koje je ohrabreno da istražuje i razvija pravu prirodu svog bića.

Ovaj pristup se fokusira na stvaranje idealnog okruženja u kome će deca moći da kultivišu svoju unutrašnju mudrost i koje će ih opremiti sa alatima da ne samo prežive, već i da uspeju u ovom nikad složenijem svetu.

Jedina osnovna razlika između ovog i ostalih tipova roditeljstva je u tome koliko je roditelj svestan sebe kao roditelja.

Svesni roditelji su svesni da projektuju svoje nezadovoljene potrebe na svoje dete.

Svesni roditelji veruju da njihova deca njima ne pripadaju, niti da deca trebaju da budu ista kao oni. Kod ovog pristupa, dete se posmatra kao  nezavisna ličnost sa svojom urođenom mudrošću i jedinstvenim životnim putem.

Svesni roditelj se u potpunosti posvećuje i ističe važnost jedne jedine stvari: povezivanje sa detetom.

Promenite potrebu da kontrolišete svoje dete u potrebu da se povežete sa svojim detetom. Potpuno povezivanje sa detetom možete postići jedino ako odstranite bilo kakav osećaj superiornosti - dr Šefali Cabari, autorka knjige “Svestan roditelj”

Ova nova paradigma roditeljstva se fokusira na usmeravanje i prihvatanje, umesto na kontrolu i korekciju - što otvara prostor da se podstakne i razvija detetova prirodna inteligencija i da se gradi ličnost sa punim potencijalima.

Izvori:
pdfs.semanticscholar.org
pdfs.semanticscholar.org
https://www.jstor.org
blog.mindvalley.com
www.parentingscience.com
hwww.verywellmind.com