U OVOM ČLANKU

Šta uzrokuje astmu kod dece?

Astma - simptomi kod dece i kako ih prepoznati

Dijagnoza astme

Astma kod beba

Astma - lekovi i terapija

Prevencija i kontrola astme kod dece

Mnoga deca prerastu astmu do početka puberteta ili nakon puberteta.

Kod druge dece, astmatični napadi će prestati ili će se privremeno smiriti, da bi se opet vratili u odraslom dobu. 

Nije sasvim jasno zašto se kod neke dece astma zadržava ili ponovo javlja, ali se kao faktori rizika navode pušenje, razvoj astme u mlađem uzrastu, alergija na kućnu prašinu (grinje). 
 

Astma kod dece - simptomi i lečenje

Astma je jedno od najčešćih hroničnih stanja u detinjstvu, kod koga disajni putevi pod uticajem određenih faktora ("okidača"), otiču i postaju suženi što dovodi do stvaranja dodatne sekrecije i otežanog disanja.  To je poznato kao "napad astme" i podrazumeva više različitih simptoma, u zavisnosti od težine astme kod deteta.

Za neku decu astma predstavlja manju neprijatnost, kod druge astma može ograničiti bavljenje određenim aktivnostima, a napadi ponekad zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
 

Nakon postavljanja dijagnoze, dete će dobiti odgovarajuću terapiju koja treba da drži pod kontrolom "okidače" astme, ali i da pruži trenutno olakšanje u slučaju napada.

S obzriom da se težina simptoma astme može menjati tokom godina, važno je i da dete da odlazi na zakazane povremene kontrole, kako bi doktor mogao da prati stanje i po potrebi prilagođava terapiju.

nastavak ispod

reklama

Šta uzrokuje astmu kod dece?

Na žalost tačan uzrok astme nije još uvek utvrđen. Veruje se da astma može imati genetsku predispoziciju, ali na njenu pojavu mogu uticati i brojni okidači iz okruženja. Oni mogu biti različiti i vremenom se mogu menjati.

U skladu sa tim, postoje alergijska i nealergijska astmu.

Alergijsku astmu pokreće izloženost alergenima iz okruženja kao što su:

• grinje i gljivice
• polen trave, drveća i korov
• dlake kućnih ljubimaca
• određena hrana
• izmet i drugi otpad od bubašvaba i miševa

Nealergijsku astmu izazivaju okidači koji nisu alergeni već ih nazivamo iritansima. To mogu biti:

• udisanje hladnog vazduha
• određeni lekovi
• hemikalije i sredstva za čišćenje
• zagađen vazduh
• prehlada i grip
• duvanski dim
• prašina

Kao okidači mogu delovati i neke fizičke aktivnosti ili nadražaji, kao što su recimo trčanje, vežbanje, ples, zagrcnuće, plakanje, smejanje. 

Postoje i drugi okidači napada, pa ih je važno identifikovati kod svakog deteta kako bi se ubuduće izbegavali koliko god je to moguće.

Astma - simptomi kod dece i kako ih prepoznati

Simptomi astme mogu biti različiti od deteta do deteta, mogu se pogoršavati ili pokazivati znake poboljšanja.

Napad astme ne mora uvek podrazumevati teškoće sa disanjem ili prepoznatljivo "zviždanje" u plućima. Kod neke dece to može biti samo ponavljajuć i dugotrajan kašalj. 

Simptomi astme kod dece mogu biti:

• čest i iritirajući kašalj
• zviždanje i piskanje pri izdisaju
• kratak dah
• gušenje ili stezanje u grudima

Napadi kašlja mogu se posebno pogoršati noću, odnosno kad dete spava, a mogu ga izazvati i fizičke aktivnosti kao što su trčanje i skakanje. 


Takođe do pogoršanja kašlja može doći i ukoliko se dete prehladi ili razboli što zahteva produženi oporavak nakon respiratorne infekcije.
 

Nisu svi navedeni simptomi znak da vaše dete ima astmu. Suv ili produktivan kašalj, kao i zviždanje tokom disanja, mogu biti simptom bronhitisa ili druge infektivne bolesti pluća.  

Dijagnoza astme kod dece 

Dijagnoza astme je proces koji neretko zahteva više medicinskih postupaka, laboratorijskih i drugih testova, a koji imaju za cilj da povrde simptome astme, šta je to što ih izaziva, ali i da isključe postojanje drugih čestih stanja kod dece ili potencijalne infekcije. 

Pročitaj još:

• Alergija na hranu kod dece i beba
   
• Kad koža počne da crveni i svrbi - atopijski dermatitis
   
• Alergija na ambroziju - kako zaštititi dete?

Kod mlađe dece dijagnostika se bazira na uzimanju medicinske anamneze koja uključuje ispitivanje da li postoji porodična istorija astme ili alergija, kolika je učestalost simptoma astme, da li kašalj budi dete noću, kao i druge manifestacije.
 

Kod starije dece, u dijagnostici se koristi specijalni test disanja (spirometrija) kojim se meri koliko pruća dobro rade.  Kod dece mlađe od 5 godina ovaj test je teško sprovesti, zbog zahteva samog testa koji mora da se radi po određenom "uputstvu" tehničara koji ga izvodi.  

Lekar takođe proverava da li postoje neke druge alergijske tegobe (ekcem, alergijski rinitis), koje su često udružene sa astmom, koliko često se javljaju epizode otežanog disanja, koliko dugo traju i da li je detetu bila potrebna hitna medicinska pomoć.  

Uzimaju se u obzir i informacije o okruženju u kome dete živi, kao što je izloženost dimu cigareta ili zagađenom vazduhu.  

Ispitivanje uključuje i informacije o alergenima i iritansima, kao što su alergije deteta na polen, prašinu, kućne ljubimce ili hranu, pa će doktor verovatno preporučiti da se uradi alergijski test. Ponekad je potrebno uraditi i rendgenski snimak grudnog koša.

​Definitivna dijagnoza astme se uglavnom postavlja tek nakon pete godine, kada dete već ima iza sebe određenu istoriju bolesti i uspostavljen imunitet. 

Astma kod beba

Disajni putevi kod beba i male dece su prilično uzani, pa lako dolazi do pojačane sekrecije, kašlja i "zviždanja" i kada nije u pitanju astma, već obična prehlada ili druga respiratorna infekcija. 

Upravo zbog ovoga teško je reći da dete ima astmu bar dok malo ne poraste.  

Ipak, ukoliko sumnjate da vaša beba ima astmu, važno je da se konsultujete sa pedijatrom.

Informacije o opštem zdravlju deteta, eventualnim alergijama i ekcemima, će doktoru biti važni pokazatelji u postavljanju dijagnoze i određivanju terapije.

Uzima se u obzir i porodična istorija astme, kao i postojanje alergije, hroničnog rinitisa ili ekcema među bližim srodnicima.

Ukoliko postoji sumnja na astmu, doktor će vas verovatno uputiti dalje na pedijatra pulmologa koji će uraditi detaljnu dijagnostiku i dati vam dalje smernice. 

Astma - lekovi i terapija kod dece 

Većina lekova za astmu se udiše direktno u pluća inhalacijom (pumpica za astmu, inhalatori, nebulizatori), a postoje i lekovi u obliku tableta i tečnosti.  

Malo dete može da negoduje i plače prilikom inhalacije, kada mu se stavi maska na lice, ali uz malo skretanja pažnje, omiljenu igračku ili crtani film, dete se može lakše navići na ove postupke.  

U terapiji astme se uglavnom koriste dve vrste lekova:

- jedni koji imaju za cilj brzo otklanjanje simptoma (bronhodilatatori)

- drugi koji imaju za cilj da drže "okidače" pod kontrolom (protivzapaljenski lekovi)

Bronhodilatatori u terapiji astme

Bronhodilatatori brzo opuštaju i šire disajne puteve kako bi se disanje odmah olakšalo. Oni se primenjuju kod pogoršanja simptoma, odnosno kada se jave napadi, a najčešće se primenjuju Berodual®, Ventolin®, Spalmotil®. 

Protivzapaljenski lekovi u terapiji astme

Lekovi za dugotrajnu kontrolu su zapravo lekovi koji sprečavaju napad astme. U njih spadaju inhalacioni kortikosteroidi, a najčešće se primenjuju budezonid, beklometazon i flutikazon.

Njih je potrebno uzimati redovno, čak i kada se deca osećaju dobro. 
 

Po potrebi se koriste i dodatni lekovi, a doktor će terapiju odrediti na bazi uzroka astme, učestalosti i težine simptoma kod vašeg deteta. 

Uz odgovarajuću terapiju, možete preduzeti i dodatne mere prevencije i kontrole astme.  

Prevencija i kontrola astme kod dece

Astma kod dece zahteva od roditelja dodatni nadzor kako bi se izbegli okidači koji izazivaju astmatične napade. 

Vođenje posebnog dnevnika je odličan način da astmu svog deteta držite pod kontrolom. Ovaj dnevnik može biti od pomoći i doktoru koji će na osnovu njega dobiti bolji uvid u učestalost i težinu simptoma, kao i okolnosti pod kojima do njih dolazi. O planu vođenja dnevnika možete se dogovoriti sa izabranim lekarom.

Možda vam može koristiti i komercijalni merač protoka izdahnutog vazduha. Na osnovu praćenja vrednosti koje su očitane na aparatu možete sigurnije utvrditi da li je došlo do sužavanja disajnih puteva.

Osnovni saveti za kontrolu astme:
 

• Obezbedite detetu zdravo okruženje sa što manjim prisustvom alergena i iritanasa koji mogu izazvati napad astme.
   
• Redovno dajte prepisane lekove detetu i ne propuštajte lekarske kontrole.
   
• Bavljenjem sportom je izuzetno važno i preporučuje se kod sve dece sa astmom. Ipak, porazgovarajte sa doktorom o sportu koji je najpogodniji za vaše dete, kao i o merama opreza, s obzirom da jača fizička aktivnost može delovati kao okidač. 

Uz pridržavanje prepruka doktora, vaše dete može sasvim normalno da obavlja sve obaveze i uživa u svim aktivnostima kao i druga deca. 

Izvori:
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/childhood-asthma/symptoms-causes/syc-20351507
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/childhood-asthma/in-depth/asthma-in-children/art-20044376
https://medlineplus.gov/asthmainchildren.html
https://kidshealth.org/en/parents/asthma-basics.html