U ovom članku:

Šta je alergija i zašto se javlja

Da li se sklonost ka alergiji nasleđuje

Glavni faktori rizika

Hoću li preneti alergije na svoje dete

Ako i sami imate tegobe uslovljene alergijama, potajno se plašite da bi i vaše dete moglo da ima slične probleme. Bilo da se mučite sa sezonskim alergijama, ne smete zbog alergije da jedete neku hranu ili da držite kućne ljubimce, ovo ne mora da znači da ćete svakako "preneti" alergiju i na svoje dete.

Šta je alergija i zašto se javlja

Alergijska reakcija je imunološki odgovor organizma na neku supstancu koju greškom identifikuje kao štetnu. Kada je organizam detektuje on počinje da u krvotok ispušta hemikalije, uključujući i histamin u nameri da se odbrani od neprijateljske invazije. Otpuštanje tih hemikalija, zapravo izaziva alergijsku reakciju.

Kao reakcija javlja se curenje iz nosa ili pak zapušen nos, kijanje, groznica, probavni problemi, osip na koži (ekcem). U ekstremnim reakcijama organizma može doći i do anafilaktičkog šoka.

Da li se sklonost ka alergiji nasleđuje

Sklonost ka alergiji se nasleđuje, ali to ne znači da će vaše dete obavezno da ima alergiju i da će njegove reakcije biti iste kao i vaše.

Ako oba roditelja imaju alergije njihova deca imaju mnogo veće šanse da se i kod njih razviju.

Ukoliko samo jedan roditelj ima alergije, dete će imati od 30% - 50% veće šanse da bude alergično na nešto. Dakle, ne mora da znači da će i deca biti alergična na isto na šta su i roditelji.

Na primer, ako ste vi alergični na mačju dlaku, vaša deca mogu apsolutno da ne reaguju na ljubimce, ali zato mogu imati ekstremnu reakciju na kikiriki, prašinu ili neku vrstu polena.

U slučaju da oba roditelja pate od alergija, njihova će deca imati 60 do 80% veće mogućnosti da i sami razviju alergijske reakcije.

Jedna studija iz 2012. godine (objavljena u Publikaciji za alergijsku i kliničku imunologiju) pokazuje  da sklonost ka alergijama ne samo da je prenosiva već je i polno određena.

Studija pokazuje da majke mnogo češće prenose alergije na ćerke, a očevi na sinove. U oba slučaju se ne radi o nekoj posebnoj alergiji već samo o tendenciji za razvoj alergije.

Jedini izuzetak za nasleđivanje tendencije jeste alergija na penicilin. Ova alergija nema veze sa specifičnošću polova i podjednako se može naslediti, kako od majke, tako i od oca.

Pročitaj još:

• Kada koža počne da se peruta, crveni i svrbi: Atopijski dermatitis

Glavni faktori rizika

Postoje određeni faktori rizika koji određuju hoće li vaše dete imati veću ili manju mogućnost za razvoj alergija.

Tri su glavna faktora rizika:

• Geni su najvažniji faktor zato što oni određuju mogućnost da li će dete uopšte biti u prilici da razvijete alergije. Dakle ako ono nije nasledilo gene koji to određuju, jednostavno neće ni razviti alergije.
   
• Okruženje i uslovi u kojima dete odrasta takođe imaju važnu ulogu. Zanimljiv podatak je da deca koja odrastaju u ekonomski stabilnijim porodicama i u boljim uslovima, zapravo imaju veće šanse za razvoj alergija.
   
• Gornje respiratorne infekcije, bakterijske ili virusne, mogu povećati šanse za razvoj alergija, naročito ako su se one dešavale pre nego što je dete napunilo 6 meseci. Ta deca će imati veće šanse da kasnije u životu razviju alergijske reakcije ili stanje kao što je astma.

Foto: Shutterstock
Izvor: Kidshealth.org, Health24.com, WebMD