U OVOM ČLANKU:

Šta treba uraditi ukoliko dete ima alergijsku reakciju?

Šta je anafilaktički šok?

Koji su najčešći alergeni?

Šta možete uraditi kako biste zaštitili svoje dete?

Šta je anafilaktički šok?

Šta treba uraditi ukoliko dete ima alergijsku reakciju?

Istog trenutka pozovite hitnu pomoć, posebno ukoliko dete ima otežano disanje i gubi svest. Postavite ga da leži i držite njegove noge uspravno, jer ćete tako smanjiti rizik od pojave šoka.

Nemojte detetu nikako davati antihistamin dok otežano diše ili ima gušenje, jer može doći do davljenja. 

Pokušajte da ostanete smireni zbog sebe, ali najviše zbog deteta, probajte da mu pričate kako biste ga umirili.

Kada hitna pomoć stigne, verovatno će na licu mesta detetu dati injekciju adrenalina kako bi zaustavili alergijsku reakciju. Adrenalin će pomoći da dođe do regulisanja rada srca, opustiće mišiće u disajnim putevima, smanjiće otoke i povećaće protok krvi u vitalne delove tela, poput mozga i srca.

Potom će dete biti hospitalizovano kako bi se izvršila određena ispitivanja i kako bi bilo pod nadzorom u slučaju ponovne alergijske reakcije. Lekari će ustanoviti zbog čega je došlo do ovakve reakcije, a možda će dete uputiti na dalja ispitivanja kod alergologa.

nastavak ispod

reklama

Šta je anafilaktički šok

Anafilaktički šok (anafilaksis) je iznenadna i ozbiljna alergijska reakcija, i jedna od neprijatnih uzbuna koja može da snađe roditelje. Događa se kada imuni sistem greškom reaguje na supstancu koja nije nimalo opasna po život, doživljava je kao pretnju, iako ona to nije, i reaguje ispuštanjem niza hemikalija, poput histamina, što je praćeno određenim simptomima - neki od njih su prilično opasni po život.

Simptomi uključuju:

• oticanje kože, usana, grla, jezika ili lica;
• otežano disanje ili gušenje;
• ubrzan puls ili nepravilan rad srca;
• osip;
• vrtoglavicu, nesvesticu ili gubitak svesti;
• mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, dijareju;
• izuzetno bledu kožu, znojenje, crvenu ili modru boju kože;
• konfuznost.

Obično se simptomi jave dva sata nakon što organizam primi neku supstancu (alergen), međutim reakcija se može pojaviti i odmah, nakon samo nekoliko minuta.

Koji su najčešći alergeni?

• Kikiriki, orah, indijski orah, ostrige, škampi, jastog, riba generalno, mleko, jaja. Ovo su namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije, ali u principu ovakve reakcije može da izazove bilo koja hrana. Ukoliko neko u vašoj porodici poseduje alergiju na određene namirnice, vrlo je verovatno da je dete nasledilo ovu alergiju.
• Lekovi iz porodice penicilina (uključujući i popularan antibiotik amoksicilin).
• Ujedi insekata i žaoka (naročito bumbara, pčela, osa, stršljena, vatrenih mrava…)
• Lateks (koji se najčešće koristi u zdravstvene svrhe).
• Konzervansi, emulgatori i veštačke boje u hrani.

Šta možete uraditi kako biste zaštitili svoje dete?

Probajte da izbegavate sve namirnice koje najčešće izazivaju ovakve reakcije. 

Ukoliko već znate da je dete alergično na određene namirnice onda pažljivo čitajte sastav na kupovnoj hrani, ili obavezno pitajte koji je sadržaj hrane u restoranu u kom jedete, ili ukoliko ste negde u poseti. Veoma je bitno da ovo shvatite ozbiljno, jer je potrebna tako mala količina određenog alergena da bi došlo do alergijske reakcije. Morate brinuti o ovome dok dete ne poraste i ne nauči da samo vodi računa o sebi.

Ako je dete alergično na ujede insekata, držite ga podalje od mesta koja su rizična, i nemojte da dozvoljavate detetu da hoda boso, jer se ubodi najčešće dešavaju na ovaj način. Takođe, ako dete ima ozbiljne i česte alergijske reakcije, onda će lekar možda odobriti da kod sebe uvek imate adrenalin za hitne situacije.