Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.
Alergija na hranu kod beba i dece
U OVOM ČLANKU:
Alergija na hranu - važnost otkrivanja na vreme
Kako uvoditi alergene u bebinu ishranu?
Kako da prepoznam alergijsku reakciju kod deteta?
Šta raditi ako dete ispolji alergijsku reakciju?
Alergija na proteine kravljeg mleka
Alergija na hranu vs. intolerancija - kako da razlikujete
Alergija na hranu kod beba i dece
Alergija na hranu - važnost otkrivanja na vreme
Kako pokazuju ankete (Food Allergy Research and Education), 1 od 13 dece je alergično na neku hranu. Oko 40% te dece su zbog alergije imala i reakcije koje su opasne po život.
Najveći problem je to što većina roditelja ne zna da dete ima alergiju na neku hranu dok ono tu hranu ne proba. Zbog toga je važno da roditelji, bake, deke, učitelji, vaspitači i bebisiteri, kao i svi ostali koji provode vreme sa detetom, umeju da prepoznaju kada dete ima alergijsku reakciju na hranu.
nastavak ispod
reklama
Alergija na hranu kod beba
Do 6. meseca se svim majkama preporučuje da svoje bebe hrane isključivo dojenjem.
Trudnice i dojilje ne bi trebalo da izbegavaju da jedu hranu koja je alergen (kikiriki, riba…), osim ako same nisu alergične. Ako je beba putem amnionske tečnosti ili majčinog mleka u kontaktu sa tom hranom, manja je mogućnost da će kasnije razviti alergijsku reakciju.
Ako je vaša beba imala alergijsku reakciju pre uvođenja čvrste hrane ili ima ekcem, budite oprezni kada počinjete sa hranjenjem.
Kada beba neku hranu proba i prihvati je bez alergijske reakcije, zadržite je kao deo uobičajene ishrane kako biste smanjili rizik za kasniju pojavu alergije.
Dokazano je da odlaganje davanja bebi određenih namirnica koje su alergeni, poput kikirikija ili kokošjih jaja i neuvođenje u ishranu u periodu kada je beba stara između 6 i 12 meseci, zapravo povećava mogućnost da se alergija na tu hranu kasnije javi.
Većina beba preraste alergiju na mleko ili jaja, ali alergija na kikiriki najčešće ostaje doživotno.
Kako uvoditi alergene u bebinu ishranu?
Osnovna pravila uvođenja alergena u bebinu ishranu:
- Uvodite namirnicu jednu po jednu i sačekajte 3 do 4 dana pre uvođenja nove.
- Počnite od minimalnih količina. Možete, na primer, umutiti na vrh kašikice putera od kikirikija u bebinu standardnu kašu. Ukoliko u narednim danima ne dođe do reakcije, možete postepeno povećavati količinu.
- Kada jednom uvedete alergen na koji beba nema reakciju, važno je da nastavite da ga dajete u kontinuitetu, kako bi se održala tolerancija.
- Ukoliko želite da testirate namirnicu pre nego što je beba proba, možete utrljati malo namirnice na bebine usne. Ukoliko nema reakcije nakon nekoliko minuta, možete dati malu količinu bebi da je proba (nemojte utrljavati na bebinu kožu, jer se na taj način ne može proveriti postojanje alergijske reakcije).
- Ako možete, nastavite da dojite bebu i nakon uvođenja čvrste hrane. Dojenje smanjuje rizik od alergijskih reakcija u kasnijem dobu.
Kako da prepoznam alergijsku reakciju kod bebe ili malog deteta?
Kada dete ima alergiju na hranu, njegov imuni sistem reaguje previše burno, proizvodeći antitela koja “napadaju” tu hranu, kao da je ona virus ili neki drugi mikrob.
Simptomi alergije na hranu se javljaju nekoliko minuta do nekoliko sati pošto je dete pojelo neku hranu. Mogu biti blagi do umereni ili teški (anafilaktički šok) - stanje koje je opasno po život i zahteva hitnu pomoć.
Mala deca ne umeju uvek da objasne kako se osećaju, pa roditelji moraju da tumače ono što im deca saopštavaju. Moguće je da vaše dete ima alergijsku reakciju ako se požali na nešto od ovoga:
- “Nešto mi se zaglavilo u grlu.”
- “Veliki mi je jezik.”
- “Svrbe me usta.”
- “Sve mi se okreće.”
- “Bole me grudi.”
nastavak ispod
Blagi do umereni simptomi alergijske reakcije
Blagi do umereni simptomi mogu biti:
-
oticanje usana, lica, očnih kapaka
-
osećaj bockanja/svraba u predelu usta i ušiju
-
stomačni bolovi
-
povraćanje
-
dijareja
Crvenilo oko usana nije uvek simptom alergije. Usta deteta su osteljiva i mogu odreagovati u dodiru sa određenom hranom. Ipak, ako ste zabrinuti, posavetujte se sa doktorom.
Teži simptomi alergijske reakcije
Teži simptomi mogu ukazati na ozbiljnu alergijsku reakciju (anafilaktički šok).
Anafilaktički šok je retka pojava, ali zahteva hitno medicinsko zbrinjavanje.
Teži simptomi mogu biti:
-
gubitak daha i poteškoće sa disanjem
-
oticanje jezika
-
oticanje grla - može izazvati baljenje
-
prozukao glas
-
kašalj ili šištanje pri disanju
-
bledilo
-
nesvestica, obamrlost, pometenost
-
bol u grudima
-
poteškoće pri gutanju
-
modra boja kože
-
oslabljen puls
Šta raditi ako dete ispolji alergijsku reakciju?
Ukoliko primetite blage do umerene simptome:
- prestanite da detetu dajete tu namirnicu
- ispratite simptome, da kojim slučajem ne prerastu u ozbiljnije
- potražite savet doktora radi postavljanja dijagnoze
Kada treba da potražite pomoć
Ukoliko primetite teške simptome (anafilaktički šok):
- odmah pozovite hitnu pomoć (194)
- ukoliko imate injekciju adrenalina (Epi pen), odmah je dajte detetu, zatim pozovite hitnu pomoć
- postavite dete da leži dok čekate hitnu pomoć
- ako dete ima teškoće sa disanjem, postavite ga da sedi
- postavite dete da leži na boku ukoliko je bez svesti ili povraća
Alergija na proteine kravljeg mleka
Alergija na proteine kravljeg mleka je jedna od najčešćih alergija na hranu u ranom detinjstvu. Javlja se kod 2-7% dece tokom prve godine života.
Većina ovih alergija je prolaznog karaktera, nestaje do kraja prvog rođendana (čak 50%), a 90% do 3. godine.
Alergija na proteine kravljeg mleka kod beba koje doje
U slučaju da se alergija na proteine kravljeg mleka javi kod bebe koja se hrani majčinim mlekom, potrebno je uvesti dijetu kod mame sa prekidom unosa namirnica koje sadrže proteine kravljeg mleka, naravno uz konsultaciju pedijatra-gastroenterologa.
Alergija na proteine kravljeg mleka kod beba koje su na formuli
Ako se beba hrani adaptiranom formulom, doktor može preporučiti zamenu standardne formulu onom koja je prilagođena za alergije na proteine kravljeg mleka.
Prilagođene formule koje se daju kod alergija na proteine kravljeg mleka su bazirane na ekstenzivnom hidrolizatu proteina surutke (proteini iscepkani kako ih organizam ne bi prepoznao) ili mogu biti na bazi aminokiselina (jedinjenja koja učestvuju u izgradnji proteina).
Ove formule imaju smanjenu alergogenost, pa samim tim omogućavaju nestajanje simptoma nastalih alergijom.
Dobro je znati da se ove formule nalaze na listi lekova RFZO, Lista A, grupa V, što znači da su pokrivene zdravstvenim osiguranjem i možete ih dobiti na recept, o čemu će vas obavestiti vaš pedijatar.
Hipoalergijske formule doktor može razmotriti i kao meru prevencije, ukoliko u porodici postoji istorija alergija.
Istraživanja su pokazala da ove formule smanjuju rizik od nastajanja pojedinih alergijskih stanja čak do uzrasta od 5 godina. U svom nazivu imaju oznaku HA ( hipoalergijske).
Koji su najčešći alergeni u ishrani?
Namirnice koji se smatraju čestim alergenima jesu:
-
kikiriki i drugi orašasti plodovi (orah, lešnik, badem, pistaći…)
-
kravlje mleko
-
jaja
-
riba
-
morski plodovi (račiće, školjke, jastog…)
-
soja
-
neke žitarice (pšenica, ječam, raž)
-
bobičasto voće (jagode, maline...)
Pročitaj još:
- Anafilaktički šok i kako reagovati ako do toga dođe
- Ako su mama ili tata alergični, da li će i dete biti alergično
- Intolerancija na laktozu ili alergija na kravlje mleko - kako znati razliku?
Alergija na hranu vs. intolerancija - kako da razlikujete
Reakcija na određenu hranu ne mora da znači da je dete na nju alergično. Neka deca imaju tzv. intoleranciju na određenu hranu.
Razlika je u tome što alergijska reakcija utiče na rad imunog sistema deteta, dok intolerancija utiče na sistem organa za varenje hrane. Intolerancija na hranu se mnogo češće javlja nego alergija.
Intolerancija na hranu može da se manifestuje kao:
- intolerancija na laktozu
- osetljivost na gluten
- intolerancija na jaja
- osetljivost na aditive u hrani
Intolerancija se najčešće manifestuje kroz simptome: nadutost, otežano varenje hrane, dijareja, gasovi, abdominalni bolovi, glavobolja.
Obzirom da se alergija i intolerancija često mogu davati slične simptome, važno je da dete dobije pravu dijagnozu i terapiju. Najbolje je da zabeležite sve simptome koje primetite kod deteta, opišete u detalje šta je dete uzimalo od namirnica tog dana i obavezno se što pre konsultujete sa doktorom.
Test alergije na hranu
Na osnovu simptoma koji se javljaju kod deteta i rađenjem pojedinih testova, doktori mogu otkriti da li je dete osetljivo (intolerantno) na određene supstance (npr. gluten, laktozu) ili je alergično na neku specifičnu hranu - mleko, jaje, kikiriki,... U svrhu testiranja najčešće se primenjuju kožni alergo testovi i alergo testovi iz krvi.
Kožni alergo test se izvodi tako što se jedna kap tečnosti u kojoj se nalazi rastvoren alergen, nanosi na kožu podlaktice ili leđa deteta. Kako bi se omogućio kontakt alergena sa ćelijama površnog sloja kože, površinski sloj kože se lagano zagrebe.
Nakon toga se posmatra reakcija koja može da se manifestuje kao crvenilo, otok, svrab. Na osnovu dobijenih rezultata, doktor će vam predložiti terapiju.
Alergo testovi koji se rade analizom krvi utvrđuju prisustvo IgE antitela na određeni alergen. Ovi testovi su takođe pogodni za testiranje kod beba i dece.
Određeni lekovi, naročito oni koji utiču na ublažavanje alergijskih reakcija, mogu uticati na rezultate testa, pa je zbog toga potrebno da ih dete ne uzima 5-7 dana pre zakazanog testiranja.
Ako je vaše dete alergično na neku hranu uvek pažljivo čitajte etikete na proizvodima koje kupujete. Izbegavajte jela za koja niste sigurni da li sadrže hranu na koju je dete alergično.
Izvori:
