Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.
Rano otkrivanje alergija kod dece
U OVOM ČLANKU:
Da li će moje dete razviti alergiju?
VIDEO: Kako čistiti nos i olakšati disanje kod bebe?
Kako utvrditi da li beba ima alergiju?
Najčešći simptomi alergije kod beba i male dece
Na šta su deca najčešće alergična?
Kako sprečiti alergijske reakcije?
Rano otkrivanje alergije kod dece
Ukoliko se i sami borite sa alergijom, biće vam važno da saznate da li će se i kod vašeg deteta razviti isto stanje. Ranim otkrivanjem alergije možete značajno poboljšati kvalitet svakodnevnog života deteta, ali i smanjiti izostanke iz vrtića ili škole.
Alergije mogu pokazati prve naznake još kod beba, odnosno u prvoj godini života. Ukoliko se alergeni koji nadražuju vašu bebu ne uklone, mogu kasnije dovesti do komplikacija, u vidu astme ili drugih alergijskih stanja.
reklama
Da li će moje dete razviti alergiju?
Sklonost ka alergiji je nasledna, pa ako je već prisutna u porodici, veća je podložnost da se i kod deteta razvije alergija. Procenjuje se da će doći do razvoja alergija kod više od polovine dece koja dolaze iz atopičnih porodica. Ovaj rizik je još i veći ukoliko oba roditelja imaju alergije.
Pa iako se tendencija ka alergijama nasleđuje, specifične alergije se ne nasledjuju. Ovo znači da ukoliko ste vi recimo alergični na penicilin, vaše dete može razviti alergiju na polen ili nešto drugo.
Zašto se alergije javljaju?
Alergijska reakcija je ustvari neadekvatan odgovor imunog sistema na određene, inače bezazlene i neškodljive supstance.
Imuni sistem je programiran da se bori sa štetnim mikroorganizmima i materijama. On reaguje tako što izaziva veću produkciju zaštitnih proteina (antitela) i histamina kada dođe u dodir sa njima.
Povećana produkcija antitela (i histamina) izaziva otok i upalu. Ovo se često manifestuje na sluzokoži nosa, kada zbog otoka dolazi do zapušenosti i povećane sekrecije nosa.
VIDEO: Kako čistiti nos i olakšati disanje kod bebe?
Iako savršena odbrana kada je u pitanju virusna prehlada ili bakterijska infekcija, kod alergije nivo histamina se povećava i kada nema ovih mikroorganizama.
Kako utvrditi da li beba ima alergiju?
Svaka mama izoštreno reaguje na svaku promenu kod bebe. Ipak, većina simptoma kao što su curenje nosića, osip, stomačne tegobe ili uznemirenost, pogotovo ako kratko traju, pre su posledica prehlade ili drugih prolaznih zdravstvenih problema nego alergije.
Ponekad, međutim, ovi simptomi mogu ukazivati i na alergiju.
Kako da razlikujete običnu prehladu od alergije kod beba i dece?
Jedan od načina jeste da ispratite kada i koliko često se simptomi javljaju.
Prehlada obično traje oko nedelju do dve, dok alergija obično traje duže od dve nedelje.
Drugi način jeste da uzmete u obzir prisustvo drugih simptoma, pored curenja nosića.
Alergije ne izazivaju povišenu temperaturu, dok je kod prehlade ona uobičajen simptom.
Takođe alergije ne izazivaju bol u mišićima, dok se kod prehlade mogu javiti bolovi i loman osećaj.
Najbolji način da utvrdite da li je zaista reč o alergiji, jeste da vodite dnevnik sa simptomima deteta. Na dan kada primetite simptome, upišite sve što je za taj dan ili dan unapred bilo specifično. Da li je dete probalo novu namirnicu? Da li ste koristili novi veš za pranje, da li ste boravili u prirodi?
Probajte da se setite što više detalja. Ovakav dnevnik će pomoći doktoru da odredi kakva je alergija u pitanju i kakva je terapija potrebna.
Doktor će takođe želeti da zna da li postoje slučajevi alergije u porodici.
Ukoliko je potrebno, predložiće vam i alergo testove. Ovi testovi mogu da se rade u bilo kom uzrastu nakon 6 meseci starosti.
Alergo testovi
Kožni alergo test se izvodi nanošenjem na kožu deteta kapi tečnosti sa rastvorom alergena. Prethodno se koža lagano zagrebe, kako bi alergen došao u kontakt sa ćelijama površinskog sloja kože.
Nakon toga se posmatra da li dolazi do reakcije koja se manifestuje kao crvenilo, otok, svrab.
Alergo testovi koji se rade analizom krvi utvrđuju prisustvo IgE antitela (proteina koje telo proizvodi u slučaju alergije).
Ipak, kod male dece testovi nisu veoma pouzdani. Moguće je dobiti i lažno pozitivne i lažno negativne rezultate, pa se konsultujte sa alergologom kako da postupate nakon što dobijete rezultate.
reklama
Najčešći simptomi alergije kod beba i male dece
Najčešći simptom alergije jeste ekcem, odnosno atopijski dermatitis. Kod čak 1 od 10 dece će doći do razvoja ekcema. Karakterističan je po crvenom osipu na koži koji svrbi. Obično se javlja kod dece između 1. i 5. godine života.
Najčešći uzroci ekcema su alergija na hranu i polutanti iz okruženja, ali ponekad je teško ustanoviti jasan uzrok.
Uobičajeni tretman ekcema se svodi na:
- Izbegavanje alergena.
- Nanošenje specijalizovanih emolijentnih krema.
- U ekstremnim slučajevima, upotreba medicinske terapije koju prepisuje doktor.
Simptomi alergije na hranu kod beba i male dece su:
- Stomačni bolovi
- Kašalj
- Dijareja
- Česte zelene stolice
- Sluz u stolici
- Gubitak svesti
- Osip i ekcemi
- Mučnina i povraćanje
- Crveni osip oko usana
- Zapušen nos
- Curenje nosa
- Oticanje lica, nogu ili ruku
- Osećaj stezanja u grlu
- Teškoće sa disanjem, šištanje pluća, gušenje
Simptomi sezonskih i kućnih alergija su:
- Nos koji curi i svrbi
- Suzne oči
- Kijanje
- Zapušen nos
- Bol u ušima. Bol u ušima usled alergije može dovesti do hroničnih infekcija uha, pa je važno da čim primetite ovaj simptom, odvedete dete na pregled.
Anafilaktički šok
Alergije na hranu mogu izazvati nagle i ozbiljne simptome. Dete može ući u stanje šoka usled gušenja i naglog pada krvnog pritiska.
Simptomi anafilaktičkog šoka mogu biti:
- bleda, vlažna koža
- crvena koža sa osipom i izraženim svrabom
- nizak pritisak
- suženi disajni putevi i otečeni jezik i grlo, što izaziva teškoće sa disanjem i šištanje
- slab i brz puls
- mučnina, povraćanje, dijareja
- vrtohglavica, gubitak svesti
Ukoliko se pojave ovakvi simptomi, detetu je potrebna hitna medicinska pomoć.
Na šta su deca najčešće alergična?
Najčešći alergeni u ishrani
Alergija na hranu je više zastupljena kod dečaka nego kod devojčica. Može postojati na određenu namirnicu, ali i na više njih.
Dete može razviti alergijsku reakciju na gotovo svaku namirnicu. Ipak, najčešće su to:
- Kikiriki
- Kravlje mleko
- Jaja
- Riba
- Koštunjavo voće (bademi, orasi,…)
- Morski plodovi (škampi, jastog,..)
- Soja
- Pšenica
Najčešći alergeni iz okruženja
Tokom godine, u pojedinim sezonama, okidač za alergijsku reakciju mogu biti pojedine vrste trave, cvetova i korenja. Među najčešćim alergenima jeste polen.
Takođe, veoma česti su i kućni alergeni, kao što su: prašina, grinje, buđ, dim cigarete, dlake kućnih ljubimaca.
Dete može razviti alergiju i na ubod instekta. Insekti kao što su pčela, osa ili stršljen izlučuju otrov i stvaraju iritacije i bol na koži. U nekim sluačjevima dolazi do razvoja alergije na ubod, a ozbiljna alergijska reakcija može izazvati anafilaktički šok.
Alergijska reakcija obično ne nastaje kod prvog uboda, već kod drugog ili nekog narednog, pa je važno da se posavetujete sa doktorom oko mera prevencije ukoliko sumnjate da je dete moglo da razvije alergiju na ubod instekta.
Da li su alergije doživotne?
Neka deca će jednostavno prerasti određenu alergiju, a neka će nastaviti da je imaju i u odraslom dobu.
Kod dece koja prerastu alergiju, stručnjaci veruju da dolazi do svojevrsne “imunizacije”, odnosno da dete razvije toleranciju na alergene kojima je izloženo u veoma malim dozama tokom vremena.
Kako sprečiti alergijske reakcije?
Protiv alergija nažalost nema leka. Ipak, moguće je preduprediti nastanak alergijske reakcije time što će se dete zaštiti od konkretnih alergena.
Jedna od mogućnosti je i imunoterapija koja ima za cilj da ukloni osetljivost deteta na specifične alergene.
Imunoterapija podrazumeva da se detetu određeno vreme daje rastvor veoma malih doza alergena. Ovakvi ponavljani postupci mogu dovesti do smanjenja senzitivnosti deteta, odnosno do smanjenja reakcija na specifičan alergen.
Kako postupati kod alergije na hranu
Ukoliko dete ima alergiju na neku hranu, čak i najmanje količine namirnice mogu prouzrokovati tešku alergijsku reakciju. U ovom slučaju, neophodno je da vodite računa o prisustvu namirnice koja izaziva alergiju, čak i u tragovima, pa pažljivo čitajte sastojke na etiketi proizvoda. Obazrivost je neophodna i prilikom poručivanja hrane u restoranu.
Često se alergija meša sa netolerancijom. Ponekad bebe koje sisaju mogu imati stomaćne tegobe, nadimanja i grčeve kada majka uzima određenu hranu. Ovo ipak nije klasična alergija, jer ne izaziva tipične alergijske simptome, kao što su npr. ekcemi ili osip.
Ukoliko u vašoj porodici postoje slučajevi alergija, pedijatri preporučuju:
- Bebi dajte samo majčino mleko prvih 6 meseci. Dojenje smanjuje rizik od pojave alergija na hranu.
- Nemojte preterivati sa mlečnim proizvodima, ribom, jajima i orašastim plodovima dok ste u drugom stanju ili dojite.
Kako postupati kod kućnih alergija
Vašem mališanu će možda pomoći sledeće:
- Jednom mesečno menjajte filtere za vazduh ukoliko ih koristite.
- Izbegavajte tapete. Na njima se taloži prašina.
- Redovno usisavajte i brišite prašinu.
- Koristite antialergijsku zaštitu za dušeke, jastučnice.
- Perite čaršave na svake 2 do 3 nedelje u vrućoj vodi i sušite ih u mašini za sušenje veša.
- Plišane igračke ubacite u plastične kese i stavite ih u zamrzivač na bar 5 sati jednom nedeljno. Ovaj postupak ubija grinje.
- Nemojte koristiti ovlaživače vazduha. Vlažnost povećava rizik od buđi i grinja.
Dlake kućnih ljubimaca takođe mogu izazivati šmrkanje i svrab nosića.
Ukoliko se ispostavi da je dete alergično na kucu ili macu, najbolje je da izaberete manje dlakavog ljubimca, kao što je kornjača ili papagaj.
Kako postupati kod sezonskih alergija
Sezonske alergije se tipično javljaju nakon 2. godine života, jer je potrebno da dete prođe kroz nekoliko sezona da bi došlo do razvoja alergije.
Ukoliko je vaše dete razvilo alergiju na pojedine biljke, cvetnice ili polen, probajte da zaštitite dete na ove načine:
- Kada je koncentracija ovih alergena najviša, držite zatvorene prozore, koristitite klimu ukoliko je moguće i ostanite kod kuće.
- Nakon igranja napolju, dobro je da se dete istušira i promeni odeću.
- Ukoliko ovo ne donosi rezultate, postoje lekovi koji mogu da pomognu. Doktor će možda prepisati dekongestive, antihistaminike, i/ili nazalne steroide.
Izvori:
www.webmd.com
www.healthline.com
acaai.org
www.parents.com
Foto: Shutterstock
Editorial credit: Dinko G Kyuchukov / Shutterstock.com
