Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Bebo club share

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.

Naslovna / Imam dete 1-3 / Interesovanja i aktivnosti / Koristi slušanja muzike u najranijem dobu

Koristi slušanja muzike u najranijem dobu

Koristi slušanja muzike u najranijem dobu

U OVOM ČLANKU:

Uticaj muzike na mozak deteta

Uticaj muzike na akademnsku uspešnost u kasnijem uzrastu

Uticaj muzike na socijalno-emotivni razvoj

Rani uzrast je važan

Kako muzika povezuje roditelja i dete

 


Koristi slušanja muzike kod dece

Generacijama unazad, roditelji instinktivno koriste muziku da umire i uspavaju dete, ali i da iskažu ljubav i radost i podstaknu interakciju sa detetom. Učeći o tome na koji način muzika utiče na razvoj deteta, roditelji mogu da koriste muziku kako bi pospešili detetov razvoj i unapredili njegove socijalne veštine.

Slušanje i sviranje muzike ima širok spektar pozitivnih uticaja na razvoj mozga.

I ne samo to, kada roditelji i deca imaju zajednička muzička iskustva - pevaju, sviraju ili plešu uz muziku, to ima veoma pozitivan uticaj na odnos između roditelja i deteta.

 

Uticaj muzike na mozak deteta


Istržaživanja bazirana na raznim tehnikama neuro-mapiranja pokazuju da rana muzička edukacija (pre 7. godine) proizvodi stvarne fizičke promene u strukturi i funkciji mozga.

Jedna studija je pokazala povećanje bele mase u korpus kalosumu (struktura u  mozgu koja omogućava komunikaciju između leve i desne hemisfere) što posledično povećava moždane veze. Ajnštajn je naučio da svira violinu kao malo dete, a istraživanje njegovog mozga je pokazalo neuobičajeno jake veze.

Druga skorašnja studija je utvrdila da rana muzička edukacija povećava sivu masu u cerebralnom korteksu, posebno u senzorno-motoričkoj regiji. Ovo pomaže detetu da bolje reguliše emocije, lakše savladava frustracije i kontroliše prekomerno reagovanje u teškim siutuacijama

Još jedna studija neuro mapiranja je pokazala da čak i kratko muzičko iskustvo povećava krvotok u levoj strani mozga. Smatra se da ovo pomaže u ravoju jezičkih veština.  

U martu 2018. na skupu naučnika u okviru Radionice o muzici i mozgu Nacionalnog instituta zdravlja Kenedi istaknuto je da rezultati istraživanja pokazuju da još od najmlađeg uzrasta deca reaguju na slušanje muzike, a ovo iskustvo značajno doprinosi jezičkom razvoju. Uz promociju jezičkih veština, ovo istraživanje je pokazalo da muzika ima pozitivno dejstvo na razvoj drugih kognitivnih funkcija uključujući pažnju, vizuelano-prostornu percepciju i izvršne funkcije

Više o razvoju mozga u prvih 12 meseci života.

 

Uticaj muzike na akademsku uspešnost


U naučnim krugovima već duže vreme se smatra da muzika pruža efikasno iskustvo u školama i pomaže deci da razviju veštinu slušanja, a pomaže i deci sa problemima u učenju. Aktivno učestvovanje u muzici može da ima brojne pozitivne efekte, uključujući:

  • perceptivne, jezičke i literarne veštine
     
  • numeracija
     
  • intelektalni razvoj
     
  • pažnja i koncentracija
     
  • fizički razvoj i zdravlje

 

(nastavak teksta niže)


ARLEMM je kulturno – edukativna manifestacija koja okuplja najeminentnije umetnike, profesore i predavače iz različitih umetničkih polja: klasične, duhovne, tradicionalne, džez muzike, kao i ljude kreativnih sposobnosti, sa idejom da prvenstveno deci i mladima približi prave kulturne vrednosti. 

Dođite i uverite se u magiju ove jedinstvene kuturno-obrazovne manifestacije.

 

 

Uticaj muzike na socijani i emocionalni razvoj


Sviranje instrumenta dovodi do osećaja uspeha i postignuća, povećava samopouzdanje. Dodatne koristi su: veća samouverenost, upornost u prevazilaženju frustracija kada učenje ide teško, kao i samodisciplina. 

Zbog sve veće zainteresovanosti za uticaje koje muzika ima na funkcije mozga, stvorena je nova istaživačka grana - neuromuzikologija.

Na ovom videu možete pogledati kako Nina Kraus, profesor na Northernwestern univerzitetu, opisuje moćne neurobiološke korene koje muzika stvara u našem mozgu. 

 

Počinjanje sa muzikom u ranom uzrastu


Slušanje muzike ima blagotvoran uticaj u svakom uzrastu, kao što ima i učenje sviranja instrumenta koje donosi lično zadovoljstvo i pozitivne promene u funkcionisanju mozga. Ipak, stručnjaci se slažu da se maksimalni rezultati postižu kada se sa muzičkim lekcijama počne pre 7. godine. 

Roditelji sve više postaju svesni važnosti izlaganja dece muzici što ranije. Danas je moguće nabaviti slušalice za stomak kako bi bebe mogle da slušaju muziku još i pre nego što se rode. 

Dobar početak je i pevanje bebama i davanje jednostavnih igračaka koje proizvode zvuke i melodije. Igranje sa ovakvim igračkama decu uči o uzrocima i posledicama u stvaranju zvuka, a mogu da nauče i da sviraju jednostavne tonove. 

 

Kako muzika povezuje roditelja i dete


Istraživanje publikovano u Žurnalu porodične komunikacije 2018 je pokazalo da zajedničko muzičko iskustvo jača odnos roditelja i dece, naročito u sferi empatije i socijalne interakcije. Zajedički ples i pevanje zahteva sinhronizaciju. 

Čak i samo slušanje muzike aktivira delove mozga povezane sa empatijom, pozitivnim osećanjima i zadovoljstvom. Istraživanja ove mlade naučne grane je pokazalo da muzika dovodi do oslobađanja dopamina, neurotransmitera koji aktivira centar zadovoljstva u mozgu. 

Postoji mnogo načina da roditelj i dete imaju zajedničku muzičku interakciju. Neki od njih su:

 

  • Pevanje. Uglavnom se počinje tako što se bebama pevaju uspavanke. Sa starijom decom možete pevati zajedno. Pronađite zabavne pesme koje možete pevati jedan sa drugim ili sa celom porodicom. Pevanje je sjajna zabava tokom putovanja, kampovanja i zajedničkih porodičnih večeri.
     
  • Ples. Plesanje sa detetom možete početi još kad je beba, tako što ćete ga podići, držati uz sebe i pevati i plesati po sobi. Sa malim detetom možete početi sa "Igraj hoki-poki". Tražite pesme koje vaša deca vole i uz koju mogu da plešu i pevaju. Blesavite se i zabavljajte.
     
  • Slušanje muzike. Ovo takođe može da bude sjajna zabava. Pustite omiljene pesme. Potražite neku novu muziku. Uvrstite slušanje klasične muzike. Na Youtube-u možete naći sjajne plej-liste klasične muzike prilagođene dečjem uzrastu. 
     
  • Odlazak na koncert. Dobar način da provedete posebno vreme sa detetom je da odete na koncert omiljenog izvođača. Dečja filharmonija redovno održava koncerte simfonijske muzike prilagođene deci. 
     
  • Učenje sviranja instrumenta. Ako se odlučite da zajedno sa svojim detetom naučite neki instrument, ovo će biti sjajna motivacija za vaše dete. Takođe, sviranje može postati zajednički hobi, pa možete svirati duete i priređivati porodične muzičke večeri. 
     
  • Učlanjenje u hor. Sa starijim detetom ovo može biti dobar način da stvorite zajedničku aktivnost i dodatno se zbližite.  

 

 


Izvori:
news.usc.edu/102681/childrens-brains-develop-faster-with-music-training/
www.nammfoundation.org/educator-resources/why-learn-play-music-advocacy-brochure-0
prezi.com/fgcd9poigbog/the-effect-of-music-on-plants-and-animals/
childdevelopmentinfo.com

 

Infekcije uha kod dece
Infekcije uha kod dece
Kada je pravo vreme da se dete navikava na nošu?
Kada je pravo vreme da se dete navikava na nošu?
Vreme je za nošu
Vreme je za nošu

Planirajte i pratite razvoj vaše trudnoće, bebe ili deteta

Registrovanjem na sajtu bebo.club dobijaćete personalizovane stručne tekstove prilagođene vašoj kategoriji.